Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Italija 1. jula preuzima od Grčke predsedavanje EU tokom koga će se usredsrediti na rast i zapošljavanje, obnavljanje poverenja građana u evropske institucije, energetsku saradnju i migracije. Rim će dati punu podršku i procesu uključivanja Zapadnog Balkana u strukture Unije. Italija počinje predsedavanje u trenutku promena u institucijama EU nakon izbora u maju, pa se postavlja pitanje koliko će joj, nakon konstituisanja novih saziva i imenovanja čelnika, ostati vremena za posredovanje među tim institucijama u uobličavanju i sprovođenju politika. Izazov će predstavljati i protivljenje Velike Britanije dubljim integracijama unutar EU čemu inače Italija teži.

Za Italiju će ovo biti 12. predsedavanje EU od osnivanja Evropske zajednice Rimskim sporazumom iz 1957. godine. Njime će takođe početi novi ciklus predsedavanja tri članice u periodu od 18 meseci koje sprovode zajednički program. Od Italije će predsedavanje preuzeti Luksemburg u prvoj polovini 2015. a nakon nje Letonija.

Italijanska vlada će predstaviti program predsedavanja 2. jula na svečanoj, prvoj sednici Evropskog parlamenta posle izbora u maju.

Italija tokom predsedavanja EU planira da Evropu još više usmeri ka rastu i solidarnosti kako bi promenila sliku institucija Unija koje u očima građana deluju daleko i kruto.

“Nije dovoljna zajednička valuta, zajednički predsednik ili izvor finansiranja. Ili ćemo prihvatiti zajedničku sudbinu i vrednosti ili će Evropa izgubiti svoju ulogu”, rekao je italijanski premijer Mateo Renci (Matteo Renzi) prošle nedelje u parlamentu Italije.

“Današnja Evropa je dosadna… zagušena je podacima i bez duše”, rekao je Renci i dodao da se hiljade mladića koji su poginuli tokom Prvog svetskog rata nisu žrtvovali zbog “parametara” ili na “ničijoj zemlji birokratije”.

Ekonomija na prvom mestu

Prioriteti Italije će biti ekonomski rast i zapošljavanje, ostvarivanje prava građana, uključujući funkcionisanje institucija EU, sprečavanje ilegalnih migracija i energetska saradnja.

Prioriteti će, uz napore da se i velikim javnim, iz fondova EU i privatnim investicijama podstakne ekonomski rast, zapošljavanje i ekonomska konkurentnost, takođe biti sprovođenje u tom cilju strukturnih reformi, uključujući tržište rada.Time bi se postepeno, zdravim punjenjem budžeta prihodima od rasta proizvodnje i potrošnje, smanjili budžetski deficiti i javni dugovi mnogih članica EU.

Italija koja pokušava da se izbori sa posledicama krize – slabim rastom i nezasposlenošću opd 12,6%, želela bi da joj se daju što duži rokovi za smanjenje ogromnog javnog duga koji iznosi oko 2.000 milijardi evra, što je 130% BDP.

Rim se zalaže za pokretanje velikog programa investicija, posebno u oblasti energetske infrasturkture, koji bi se finansirao projektnim obveznicama.

Italija se, naročito zajedno s Francuskom, na samitu EU prošle nedelje izborila za to da se stroga pravila iz Pakta za stabilnost i rast primene i tako da se iskoriste mogućnosti tog pakta za podsticaj investicija za proizvodnju, uključujući sredstva Evropske investiciona banke. Renci je rekao da ne treba povećavati limit od 3% bruto domaćeg proizvoda (BDP) za budžetski deficit, ali da pravila treba “fleksibilnije primenjivati”.

“Italija želi dinamičniju ulogu za Evropsku investicionu banku”, rekao je za AFP državni sekretar za evropske poslove Sandro Goci (Gozi).

Goci je rekao, navodeći rezultate evropskih istraživanja, da je razlika između onoga što je potrebno za rast i otvaranje radnih mesta i ukupnih izdvojenih sredstava EU za to oko 700 milijardi evra.

On je podvukao da se samo ulaganjem u inovacije, internet poslovanje i jačanje unutrašnjeg jedinstvenog tržišta može za 260 milijardi evra povećati bruto društveni proizvod EU.

Sprečavanje ilegalnih migracija

Prioriteti će biti i mere za sprečavanje priliva ilegalnih imigranata, naročito sa severa Afrike, znatno tešnje energetske povezanosti Evrope i smanjivanje zagađivanja prirodne sredine da bi se smanjile time izazvane pogubne posledice klimatskih promena.

Goci je upozorio da izostanak jedinstvene politike azila i odbrane spoljnih granica Unije omogućava međunarodnim kriminalnim mrežama da, naročito preko unutrašnjim sukobima uzdrmana Libije, dovode na desetine hiljada ilegalnih imigranata na granice južnih država Unije.

Italija će, kako je početkom juna rekla šefica italijanske diplomatije Federika Mogerini (Federica Mogherini), raditi i na integraciji Zapadnog Balkana u EU.

“Kada budemo predsedavali EU imaćemo dodatnu odgovornost da to učinim prioritetom cele EU. Vrlo je važno ponoviti da su evropske integracije Zapadnog Balkana od obostranog interesa – i za region i za EU”, rekla je ona 3. juna na godišnjem sastanku Centralnoevropske inicijative u Beču, preneo je servis za Sredozemlje italijanske agencije ANSA – ANSAmed.

Ona je rekla da je u obostranom interesu stabilnosti, ekonomski rast i bezbednost na Zapadnom Balkanu.

Italijanski zvaničnici su nagovestili i posebne susrete sa predstavnicima zapadnobalkanskih zemalja koje pregovaraju o članstvu ili su u procesu stabilizacije i pridruživanja s EU.

Specifične okolnosti predsedavanja

Italija preuzima predsedavanje EU u delikatnom trenutku promena u institucijama Unije nakon izbora u maju.

“Početak italijanskog predsedavanja počinje uz mnoge teškoće s obzirom da treba podeliti važne funkcije u evropskim institucijama, dok su u novom sazivu Evropskog parlamenta ojačale antievropske snage”, kaže za AFP Frederiko Nilja (Federico Niglia), profesor savremene istorije na rimskom Unvierzitetu LUISS.

Članice EU se još nisu dogovorile oko toga ko će biti naredni predsednik Evropskog saveta, šef Evrogrupe koja okuplja ministre finansija evro zone, kao i ko će biti visoki predstavnik EE za spoljnu politiku i bezbednost.

Stav Velike Britanije će, takođe, predstavljait problem, pošto se London za razliku od Rima protivi dubljim integracijama unutar EU, kaže Nilja.

Renci je u govorom povodom Dana Evrope, 9. maja, pozvao lidere EU da rade na stvaranju “sjedinjenih evropskih država”, ocenivši da je snažnija i usklađenija Evropa jedino rešenje za probleme sa kojima se suočava.

Evropska politika će morati i da se menja s obzirom na uspeh evrofobičnih i evroskeptičnih stranaka na izborima za Evropski parlament krajem maja. “Rezultat evropskih izbora je indikator koji se ne može ignorisati, to je zvono na uzbunu”, kaže Nilja.

Renzi, međutim, upravo računa na jačanje antievropskih osećanja da bi podstakao EU na suštinske promene, navodi AFP.

Izvor: AFP, Beta, EurActiv.rs