Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Nadežda Satarić (Blog o socijalnom uključivanju)

Od 1995. godine, kada je UNESCO, organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu, ustanovila Međunarodni dan tolerancije, isti se 16. novembra obeležava širom sveta. To je dan koji ljude širom sveta treba da podseti na značaj poštovanja i uvažavanja drugačijih od nas.

I kod nas, ovaj dan se obeležava raznim manifestacijama na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Ove godine, opština Novi Beograd, odnosno Centar za brigu o starima, deci i osobama sa invaliditetom “Novi Beograd” je tim povodom upriličio tribinu na kojoj su učestvovale tri generacije – učenici VII i VIII razreda OŠ “Branko Radičević” sa Novog Beograda, učenici Farmaceutsko-fizioterapeutske škole “Zvezdara”, stručni radnici iz socijalne zaštite i obrazovanja, i najstariji sugrađani.

Osnovni cilj ove tribine bio je da se poveća senzibilisanost dece, mladih, starijih osoba, stručnih radnika i opšte javnosti za značaj tolerantnog ponašanja svih članova društva.

U publici je bilo skoro 200 učesnika iz sve tri pomenute generacije. Kroz izlaganja uvodničarki, njihova praktična iskustva i primere dobre prakse, učesnici su bili u prilici da bliže saznaju kakav odnos treba imati prema psihički izmenjenim osobama, prema osobama koje imaju neki invaliditet, prema deci sa smetnjama u razvoju i prema starijim osobama.

Učesnici su se podsetili da je tolerancija prepoznavanje, prihvatanje i uvažavanje različitosti. Ukazano je koje ključne osobine je potrebno da negujemo da bismo bili tolerantni.

Tolerantni smo:

• kada prihvatamo drugačije od sebe – one koji se od nas razlikuju po uzrastu, po materijalnom stanju ili socijalnom statusu, po nacionalnosti, po bolesti, po boji kože… Razlike su bogatstvo. Bez razlika mi ne možemo razviti odnos prema drugima. One nam pomažu da razumemo koliko je svako od nas različit i koliko je svako od nas u manjini, a da svi zajedno možemo postati većina koja će u razlikama videti vrednost i koja će prema razlikama razviti pozitivan stav
• kada se družimo iako smo različiti
• kada se pristojno vladamo
• kada rešavamo sukobe bez nasilja. Na prvom mestu se misli na vršnjačke sukobe, ali i na sve druge, sukobe sa roditeljima, sa nastavnicima, sa starijima, sa mlađima… Kada je sukob takav da ne možemo sami međusobno da ga rešimo, treba naći treću stranu, u koju mi sukobljeni imamo poverenja, kao nepristrasnu – koja će imati ulogu posrednika
• kada umemo da slušamo i da razumemo sagovornika
• kada imamo osećaj odgovornosti prema drugima
• kada imamo poštovanje prema drugima – ako mi druge ne poštujemo ne možemo očekivati da oni poštuju nas.

Povezanost sa drugima i stvaranje tolerantne zajednice su najviše vrednosti svake osobe, a prirodno je da sticanjem tih vrednosti imamo više razumevanja za različitosti i postajemo tolerantniji.

A zašto smo ponekad netolerantni prema drugima ili drugačijima?

• Zbog nepoznavanja ili nedovoljnog poznavanja neke osobe, nekog fenomena ili pojave – ono što nam je nepoznato to nam uliva strah – nekada možemo imati predrasudu prema nekome ili nečemu jer nismo bili u prilici da razumemo drugu stranu medalje.
• Zato što smo to naučili u porodici, vršnjačkoj grupi, školskom ili nekom drugom okruženju.
• Iz nedostatka strpljenja…

Porodica je prva grupa u kojoj, putem socijalnog učenja, stičemo bazične stavove i vrednosti, a zajedno sa njima i predrasude. Kasnije, ulogu naših socijalnih učitelja preuzimaju vršnjačke grupe, školske i sve druge, čiji članovi  vremenom postajemo: profesionalne, prijateljske, političke, verske, nacionalne…

Tolerancija podrazumeva, ne samo prihvatanje, već i poštovanje i uvažavanje različitosti. Ona je ne samo moralna dužnost svakog od nas, već je i politički i zakonit zahtev i uslov za mir među ljudima. Podrazumeva mnogo više od popustljivosti – mora biti zasnovana na otvorenosti, komunikaciji, slobodi mišljenja i uverenja, kao i na znanju.

Ukazano je i na značaj međugeneracijskog dijaloga za veću toleranciju prema najstarijima.

Činjenica je da je međusobna netolerancija često prisutna u različitim oblicima, npr. postoji netolerancija mladih prema starijima, ali i obrnuto, starijih prema mladima. Uglavnom, ta netolerancija je posledica stereotipa i predrasuda koji vladaju i kod jedne i kod druge uzrasne grupe. Mladi starije uglavnom doživljavaju kao ljude „čije je vreme prošlo“, nisu više od koristi, kao sebične, škrte, dosadne, džangrizave, depresivne, bolesne, senilne… Smatraju da stariji ne mogu da usvajaju nova znanja i uglavnom ih povezuju sa ružnoćom.

Stariji, sa druge strane, imaju nerazumevanje prema mladima i doživljavaju ih kao „neznalice“ koje se prave da sve znaju, zatim kao bahate, da ne slušaju starije, da neće da rade a hoće „’leba bez motike“, da spavaju do podne… Razlog ovome je, svakako, i u nedovoljnom poznavanju pojedinaca iz jedne od starosnih grupa, specifičnosti i karakteristika aktuelnog načina života „one druge“.

Naglašeno je da nedostaje međugeneracijski dijalog – njega često manjka i u samim porodicama, u kojima su roditelji uglavnom zauzeti brigom o obezbeđivanju minimuma za preživljavanje, a deca za to vreme, prepuštena društvenim mrežama, video igricama, ulici…

Možda, dok ovo čitate, i vi mislite o nekoj starijoj osobi koja vas “baš nervira” ili koja vam često “zvoca”. Stavite po strani to što vas nervira i smislite jednu dobru osobinu te osobe. Samo jednu osobinu za početak.

Kada budete uspeli da se setitite i navedete jednu dobru osobinu osobe koja vas “baš nervira” napravićete prvi korak ka boljem razumevanju te druge osobe i uspostavljanju tolerancije. Kako stara kineska poslovica kaže, “put od hiljadu milja počinje prvim korakom”. Dakle svaka promena, svaki novi put, tako i onaj koji vodi povišenom stepenu tolerancije i boljem razumevanju druge osobe koja je različita od nas, počinje prvim korakom. Ako ste uspeli da se setite jedne dobre osobine osobe koja vas inače “jako nervira”, vi ste upravo napravili taj prvi korak ka boljem razumevanju i toleranciji.

(…)

Tekst “Ka uspostavljanju boljeg međugeneracijskog razumevanja i tolerancije” Nadežde Satarić u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.