U Vrbasu, roditelji dece sa invaliditetom su osnovali udruženje „Multiart” kako bi lakše organizovali slobodno vreme svojim mališanima, razmenjivali iskustva, predahnuli od svakodnevnih obaveza i bili vidljiviji u zajednici.
Treću godinu zaredom oko petnaest mališana iz Vrbasa sa različitim vrstama invaliditeta, sa roditeljima kao pratiocima, boravilo je u mini-kampu na Gučevu u blizini Loznice. Svaki dan je bio ispunjen plesom, časovima crtanja (art terapija), odlaskom na bazen, pešačenjem po šumskim stazama – sve u skladu sa mogućnostima malih gostiju. Učesnici i učesnice kampa su posetili manastir Petkovica i etno-selo Sunčana reka, a našlo se vremena i za odlazak u igraonicu. Koordinator programa „Podržimo porodicu – Gučevo 2017”, Boris Bijelović, izjavio je da je ovaj program besplatan za sve učesnike i veoma važan ne samo za mališane već i za njihove roditelje.
„Putujemo u drugi grad i deci prija da imaju neke aktivnosti dok su na raspustu. Mnoge mame i tate nisu u mogućnosti da sami organizuju letovanje. U kampu borave i stručnjaci – logoped i defektolog – pa ne samo što roditelji mogu međusobno da razmenjuju iskustva već mogu i da dobiju savete i stručnu podršku”, objašnjava Bijelović, koji je i sam otac dečaka sa teškoćama iz spektra autizma.
Sredstva za ovogodišnji odlazak do 210 kilometara udaljenog odmarališta obezbeđena su zahvaljujući konkursnom finansiranju od strane opštine Vrbas i Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova. Ova lokacija je pažljivo odabrana jer je dovoljno pristupačna da deca, od kojih su neka korisnici kolica, mogu udobno da putuju.
Pavle, dečak koji je ovog juna završio prvi razred, bio je pun utisaka, po rečima njegove mame Slavice Eri. Imao je mali peh – prehladio se – ali je i pored toga svakog jutra željno iščekivao da izađe i šeta.
„To nam puno znači zato što smo čitave godine u Vrbasu. Na Gučevu je puno šetao i posebno mu je bilo interesantno to što je planinski predeo. Uživao je dok smo se peli i spuštali jer to ne može da oseti ovde u ravnici ” kaže ona.
Udruženje „Multiart” je osnovano pre više od decenije, tačnije 2006. godine. Zahvaljujući angažovanju grupe humanih Vrbašana, u početku je Udruženje organizovalo akcije poput koncerata za sakupljanje novca za lečenje dece sa retkim bolestima i nabavku pomagala. Tako su 2014. godine uspeli da prikupe sredstva i uz pomoć arhitekte omoguće izgradnju prilazne arhitektonske rampe u školi „Jovan Jovanović Zmaj” u Zmajevu.
Poslednjih godina, međutim, fokusirani su na sadržaje koji doprinose poboljšanju svakodnevnog života njihovih mališana, a samim tim i porodica. Zato se svake subote okupljaju u kancelariji Udruženja u zgradi stare opštine, dok su mališani u parku. Pre toga mogu da ih odvedu na besplatne termine za „sportić” u sali karate kluba ili na bazenu.
Članovi i članice udruženja „Multiart” su ponosni i na to što su pre tri godine sa još jednom organizacijom inicirali i realizovali prvo istraživanje o broju porodica sa decom sa invaliditetom u opštini Vrbas. Kako kaže Maja Kuč, pedagog, četiri meseca su vredno sakupljali podatke sa terena, iz samog grada i sedam okolnih naselja. Opsežan pregled o 218 mališana sa nekom vrstom hendikepa postao je deo opštinske dokumentacije i jedan od argumenata u prilog tome da je neophodno osnovati Dnevni boravak. Na lokalnom nivou je doneta odluka o preuređenju jedne stare kuće za te potrebe, a realizacija projekta je poverena Centru za socijalni rad. Sa nestrpljenjem očekuju da se dnevni boravak što pre otvori i nadaju se da će to biti već naredne godine.
Od pre mesec dana, volonteri „Multiart”-a učestvuju i u jednom regionalnom neformalnom pokretu pod nazivom „Vozači velikog srca”. U okviru ove akcije, dobrovoljci besplatno prevoze osobe s invaliditetom do smeštaja koji takođe besplatno ustupaju turistički radnici u Hrvatskoj i Crnoj Gori. Aleksandar Luburić, otac dečaka sa Daunovim sindromom iz Vrbasa i „multiartovac”, prvi je iz Srbije koji je odvezao jednu Subotičanku do Dubrovnika. Zahvaljujući humanosti jedne tamošnje porodice, ova žena će ostati dva meseca na terapiji. Putnica koju je Aleksandar vozio nepokretna je usled posledica saobraćajne nesreće, te je putovanje trajalo duže nego inače.
„Pravili smo pauze kako bi mogla da se odmori, a uz nju su bili majka i brat. To je najmanje što mogu da učinim, jer znam koliko je teško organizovati se za put ako je u porodici osoba s invaliditetom“, kaže Saša. Pomalo stidljivo dodaje da mu je bila čast što mu je putnica odala priznanje na pažljivoj i ugodnoj vožnji. Uz osmeh dodaje da je on sigurno i vraća iz Dubrovnika kada se terapija završi.
O svim aktivnostima „multiartovaca” Boris Bijelović redovno obaveštava ne samo članove već i javnost preko Fejsbuk stranice Udruženje Multiart.
Napiši komentar