Ministar bez portfelja u Vladi Republike Srbije zadužen za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović 7. novembra je izjavila da se na konstitutivnoj sednici Saveta za prava deteta razgovaralo o strategiji za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, koja treba da uđe u javnu raspravu.
Đukić Dejanović, koja je predsednik Saveta za prava deteta, rekla je da se jedan od ključnih zadataka odnosi na to da se ustanovi šta se sve može uraditi na prevenciji nasilja nad decom u našoj zemlji, ali i da se Savet upozna sa ciljevima održivog razvoja kroz prizmu interesa i prava deteta.
Ona je navela da je jedna od tema ove sednice bio i Protokol o zaštiti dece čiji je život i rad vezan za ulicu, ali i ciljevi održivog razvoja u svetlu zaštite prava deteta.
Đukić Dejanović je, govoreći o nasilju nad decom, ali i o vršnjačkom nasilju, rekla da je važna podrška porodici, uz napomenu da donosioci odluka ne mogu da se bave samo posledicama, već je bitno da se bave i uzrocima te vrste nasilja.
Članovi Saveta za zaštitu prava deteta su, pored ostalih, i potpredsednik Vlade, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i predsednik Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović i direktor Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović.
Takođe, članovi Saveta su i predstavnici ministarstava za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, nauke i tehnološkog razvoja, kulture i informisanja, pravde, omladine i sporta, državne uprave i lokalne samouprave, kao i predstavnici nevladinog sektora i istaknuti eksperti iz oblasti prava deteta.
Đukić Dejanović je, povodom Evropske nedelje (ne)plodnosti, ukazala na to da u Srbiji deset odsto parova u reproduktivnom periodu ima problem sa sterilitetom.
Jedan od načina da se taj problem reši jeste medicinski potpomognuta oplodnja, a parovi u Srbiji imaju pravo na tri pokušaja vantelesne oplodnje o trošku države, pri čemu je pomerena starosna granica za žene sa 38 na 42 godine života.
Ona je ukazala na važnost toga da parovi uđu u procedure ispitivanja razloga steriliteta, napominjući da struka može dati veliki doprinos tome da se taj problem ublaži i da neki parovi na taj način ostvare roditeljsku ulogu.
Mnoge jedinice lokalne samouprave same snose troškove vantelesne oplodnje, neka za dva, neka za još jedan pokušaj, pojasnila je Đukić Dejanović, dodavši da nekada postoje i psihološki razlozi zbog kojih jedan par ne može da ima decu i da je tada potrebno uključiti i psihološki, savetodavni rad.
Ciljna stopa nataliteta po ženi u Evropi trebalo bi da bude 2,1, ali istraživanja pokazuju da je prosek 1,58, a u pojedinim zemljama poput Italije i Grčke i do 1,4. U našoj zemlji žene u proseku imaju po 1,5, dok svaki treći par nema dece.
Izvor: www.srbija.gov.rs
Napiši komentar