Vlada Republike Srbije
U Srbiji, posebno u njenom centralnom delu, izazov za razvoj poljoprivrede predstavlja velika rascepkanost i usitnjenost parcela, kao i loša infrastruktura. Mnogi zato ne žele da obrađuju zemljište jer im se zbog takvih okolnosti to ne isplati. Jedno od rešenje je komasacija – postupak ukrupnjavanja parcela i poboljšanja infrastrutkure koji je do sada u većoj meri rađen u Vojvodini. U ostalim delovima Srbije vlada sve veće interesovanje za to a u sedam opština na jugoistoku Srbije je, uz podršku EU i vlade Nemačke, pokrenut projekat komasacije na ukupno 5.500 hektara. U EU se, kako navode u Upravi za poljoprivredno zemljište, zapušteno zemljište smatra “luksuzom” na koji se plaća porez.
Samostalni savetnik za pitanja komasacije u Upravi za poljoprivredno zemljište u Ministarstvu poljoprivrede Tomislav Pavlović rekao je za EurAktiv Srbija da se sa komasacijom u Srbiji ponovo, nakon pokušaja 1992, krenulo 2006. godine i to uglavnom u Vojvodini gde je od tada urađena komasacija na oko milion i po hektara.
U Vojvodini se sada radi komasacija na oko 90.000 do 100.000 hektara dok je u drugim delovima Srbije počela ove godine. Između ostalog, na jugoistoku Srbije su uz podršku EU i nemačke vlade pokrenuti pilot projekti komasacije u sedam opština – Paraćinu, Negotinu, Žitorađi, Knjaževcu, Pirotu, Svrljigu i Boljevcu.
“U centralnoj Srbiji se tek ove godine počelo sa komasacijom posle 25 godina i upravo je ovih sedam projekata pokrenulo nove komasacije – javljaju se i druge lokalne samouprave, svesne prednosti komasacije”, rekao je Pavlović navodeći da se u Srbiji primenjuje nemački model komasacije.
On je rekao da su na radionice u okviru pilot pojekta na jugoistoku dolazili i ljudi iz Leskovca gde je sada pokrenuta komasacija na 1.100 hektara. Takođe, u Smederevskoj Palanci se radi 7.570 hektara a očekuje se da se za komasaciju jave i Niš, Rekovac, Despotovac i Velika Plana.
Ministarstvo poljoprivrede je, prema njegovim rečima, samo za ovu godinu izdvojilo 280 miliona dinara za nove komasacije. Ministarstvo, između ostalog, finansira izradu projekata sa 75% a sa 25% lokalne samouprave.
Promena stava kod poljoprivrednika
Pavlović je istakao da se promenio odnos građana prema komasaciji. Kako je objasnio, za razliku od iskustava tokom agrarne reforme posle 1945. kada je država oduzimala zemljište, od 1991. počelo je vraćanje oduzetog zemljišta te naslednici kojima je zemljište vraćeno sada imaju drugačiji stav prema komasaciji.
Često su ranijih godina komasaciju izjednačavali sa eksproprijacijom što danas nije slučaj, pogotovu kod mlađih poljoprivrednika, rekao je Pavlović.
Prema njegovim rečima, komasacija je složen proces sa više faza od kojih je jedna od najbitijih utvrđivanje faktičkog stanja. To podrazumeva da se mnogi ugovori, poput onih o zameni, kupoprodaji zemljišta ili ostavinskih rešenja, koji nisu zavedeni u javnim knjigama, zemljiišnim knjigama ili katastru zemljišta, u postupku komasacije provode.
Što je jako bitno, ove radnje su oslobođene taksi i poreza na promet, istakao je Pavlović.
On je naglasio i da je postupak komasacije u svim fazama potpuno transparentan, što podrazumeva da svi učesnici u komasaciji, odnosi oni koji poseduju zemljište u katastarskoj opštini u kojoj se sprovodi postupak, budu obavešteni i sva pitanja razjašnjena. Na tome se, kako je dodao, posebno insistiralo u projektu na jugoistoku Srbije.
Pavlović je rekao da su od pomoći i iskustva stanovnika susednih sela koji su prošli kroz komasaciju i nakon prvobitnog otpora promenili mišljenje uvidevši prednosti toga.
On je kao probleme naveo da nema dovoljno iskusnih izvođača radova, kao i neefikasne procedure javnih nabavki zbog čega se radovi odlažu.
Samostalni savetnik u Upravi za poljoprivredno zemljište Aleksandar Andrić je rekao za EurAktiv da su preduslovi za dobro osmišljenu komasaciju i njeno sprovođenje priprema postupka, izvođenje radova i korektna podela parcela, uz ekonomsku potporu i kvalitetan rad dobro obučene Komisije za komasaciju.
Preduslov za ruralni razvoj
Pavlović je istakao da je komasacija dobra za ruralni razvoj i jedino rešenje da se zadrže mladi ljudi na selu, jer osim ekonomičnije obrade zemljišta doprinosi i boljem kvalitetu života u selu. “To je pravi put da očuvamo zemljište, da zadržimo ljude i omogućimo im da žive od poljoprivrede”, rekao je on.
Komasacija je širok proces u okviru koga može da se odredi i zemljište za zajedničke potrebe, ako zajednica u na primer u malinarskom kraju želi da izgradi hladnjaču. Komasacija je i preduslov za dobar sistem odvodnjavanja i navodnavanja jer se isplati postavljanje cevi između razbacanih parcelama cevovode kroz tuđe imanje, istakao je Pavlović.
Aleksandar Andrić iz Uprave za poljoprivredno zemljište je rekao za EurAktiv da je poznato da je za centralnu Srbiju karakteristična velika rascepkanost i usitnjenost parcela, nepravilan oblik parcela, njihov veliki broj i udaljenost među parcelama.
On je dodao da je za srpsku poljoprivredu problem i veliki broj staračkih domaćinstava, nepovoljna starosna struktura, kao i to što se zemljište napušta jer obrada nije ekonomična.
Prema njegovim rečima, izazovi su i ekonomski uticaji, obrazovanost, loša infrastruktura, i činjenica da komasacija nije rađena u poslednjih 25 do 30 godina ili je prethodna prekinuta prethodna.
Projekti u sedam opština
Na jugoistoku Srbije projekti komasacije pokrenuti su u sedam pilot opština. To je učinjeno u okviru projekta za unapređenje upravljanja zemljištem na lokalnom nivou koji finansiraju EU i Nemačka agencija za međunarodnu saradnju (GIZ). Ti projekti treba da omoguće ukrupnjavanje zemljišnog poseda, pomognu u izgradnji puteva i druge infrastrukture, i doprinesu ažuriranju podataka u katastru.
Cilj je i veća i ekonomičnija poljoprivredna proizvodnja i sprečavanje napuštanja odnosno neobrađivanja zemljišta, dodao je Andrić koji je samostalni savetnik u odeljenju za zaštitu i uređenje poljoprivrednog zemljišta u Upravi.
Tim projektima je ukupno obuhvaćeno 5.559 hektara. Prosečna površina parcela je oko 11 ari a očekuje se da će sa smanjenjem broja parcela površina parcela porasti za 3-4 puta tako da će iznosti između 40 do 50 ari, dodao je on.
Proces, kako je naveo Pavlović, traje najmanje tri godine, a pred kraj treće godine kada se ukloni letina sa parcela, radi se čišćenje i krčenje i pristupa gradnji nove putne infrastruktura, jer svaka parcela mora da ima svoj prilaz. Prilazi se sada pošljunčavaju za razliku od ranije.
U okviru projekta na jugoistoku Srbije završen je projekat puteva i izabrani su izvođači i sada je u fazi krčenja, rekao je Pavlović.
“Do novembra ove godine treba da uvedemo u novi posed učesnike komasacije”, rekao je on.
Andrić je rekao da se pri izboru opština za projekat vodilo računa o spremnosti vlasnika gazdinstava odnosno zemljišta da učestvuju u komasaciji, da je reč o poljoprivrednim proizvođačima i da im je poljoprivreda uslov za egzistenciju.
Kako je dodao, u obzir je uziman i broj gazdinstava, uključujući i poljoprivredna preduzeća, spremnost opštinskih vlasti i lokalnih katastara da učestvuju, pomognu i promovišu ukrupnjavanje zemljišnog poseda, kao i dostupnost i kvalitet, odnosno tačnost i usklađenost sa realnim stanjem katastarskih podataka.
Visoki standardi EU
U EU se pridaje velika pažnja uređenosti zemljišta zato što zo doprinosi ekonomskoj efikasnosti pre svega na osnovu putne infrastrukture a zatim i preko druge infastrukture, kao i zaradi, istakao je Andrić i kao zemlje sa dobrom praksom naveo Austriju, Nemačku, Dansku i Holandiju.
On je dodao da postoje propisi na nivou EU koji se moraju poštovati ali su specificnosti prepuštene zemljama pojedinačno.
“Naročito se velika pažnja poklanja zaštiti zemljišta, što je povezano i sa zaštitom životne sredine. Zapušteno zemljište se smatra ‘luksuzom’ koji se i poreski naplaćuje”, rekao je on.
Autor: Maja Poznatov, preuzeto sa www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar