Vlada Republike Srbije
Članice Evropske unije sprovele su samo 18% preporuka Evropske komisije za ekonomske reforme čiji je cilj da omoguće ekonomski oporavak, pokazalo je novo istraživanje Evropskog parlamenta. Preporuke se uglavnom ne poštuju zbog otpora u zemlji i, prema ocenama stručnjaka, više se poštuju fiskalne nego makroekonomske. Članice Komisiji zameraju što je relativno blaga sa moćnijim članicama a mnogo zahtevnija prema slabijim i ukazuju da Komisija ne treba da im diktira, već da više sluša njihove zahteve i potrebe.
Rezultati istraživanja objavljeni pred samit EU (26-27. jun), na kome treba da se odobre preporuke Komisije za pojedinačne članice za 2014, potvrdilo je da članice oklevaju da primene ono o čemu su se same dogovorile.
Bazirano na dokumentima Međunarodnog monetarnog fonda, Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj i Evropske komisije, istraživanje Evropskog parlamenta obuhvatilo je reforme fiskalne politike članica, makroekonomske i reforme drugih politika, poput onih na tržištu rada ili na polju finansijske stabilnosti. Pojedinačno su ocenjene performanse svake zemlje i zatim svrstane u tri kategorije – potpuno primenjene preporuke (zeleno), ozbiljno se radi na njima (žuto) i nisu sprovedene (crveno).
Kako su pokazali rezultati istraživanja, npr. Belgija je u 2011. i 2012. godini uglavnom bila u “crvenom”, odnosno nije sprovela preporuke Komisije. Tako Belgija nije smanjila budžetski deficit ispod 3% bruto domaćeg proizvoda, nije smanjila poreze na rad a povećala one koji deluju manje negativno na privredni rast, niti je uvećala mogućnosti za zapošljavanje ljudi sa migrantskim poreklom.
Žolt Darvaš (Zsolt Darvas) sa briselskog instituta Brojgel (Bruegel) kaže da ga rezultati analize nisu iznenadili.
“Zemlje obično rade ono što misle da je najbolje. One razmatraju ono što im Komisija kaže ali, u slučaju kada se tome protive u zemlji, ne čudi što nisu zainteresovane da to sprovedu”, istakao je Darvaš.
Belgijski slučaj
Dobar primer je belgijski sistem indeksacije plata. Evropska komisija želi da se taj sistem “reformiše uz konsultacije sa socijalnim partnerima” jer je, kako je ocenila, doveo do inflacije plata i gura loše plaćene radnike iz radnog odnosa. Međutim, tadašnja belgijska socijalistička vlada je odbacila tu preporuku s obrazloženjem da Komisija pokušava sa ukine socijalne zakone zemlje.
Iako Komisija smatra da sistem indeksacije plata narušava konkurentnost Belgije, postoje i druga mišljenja – belgijskih socijalista i sindikata.
Prema istraživanju Instituta evropskih sindikata (ETUI) objavljenom u martu, Belgija je jedna od deset članica EU u kojima tokom krize nisu smanjene plate.
Za mnoge je belgijska automatska indeksacija zarada jedan od faktora “koji su pomogli da se izbegne najgore”.
“Kada postoje različita mišljenja, Komisija predloži, Savet odobri, a belgijska vlada se ne složi i to je to”, komentariše Darvaš i dodaje da mnoge zemlje kažu da im “Brisel diktira šta da rade a da umesto toga one žele da daju naloge Briselu i da se zato generalno Komisijine preporuke nerado poštuju”.
(Ne)efikasnost Evropskog semestra
Međutim, u Evropskom parlamentu rastu bojazni da će nepoštovanje preporuka Komisije na kraju “oslabiti ekonomsku upravu i potkopati ekonomsku stabilnost u Evropi”.
“Ako članice ne slede preporuke, u jednom trenutku rizikujemo ozbiljne probleme sa deficitom, sa konkurentnošću EU. Te zemlje će u jednom trenutku biti kažnjene što ne poštuju gornju granicu duga ili deficita. Pored toga, ekonomska koordinacija nije samo pitanje duga ili deficita. To je takođe put da zona evra funkcioniše kao jedinstvena zona”, prokomentarisao je za EurActiv.com neimenovani izvor u Evropskom parlamentu.
To mišljenje međutim ne deli stručnjak briselskog instituta.
“U fiskalnoj politici članice se trude da poštuju preporuke. Rezultati su bolji u fiskalnoj nego u makroekonomskoj politici. Neće me iznenaditi da poštovanje fiskalnih preporuka dostiže 50-60%”, rekao je Darvaš.
On je takođe upozorio da Komisija sa makroekonomskim preporukama “jače pritiska” tzv. slabije članice, kao što je Španija, dok je “znatno stidljivija” sa preporukama zemljama poput Nemačke.
Taj stručnjak je rekao i da “nema velika očekivanja od Evropskog semestra uopšte” i da na takav stav ukazuju brojne analize, uključjući jednu njegovog instituta, koje su pokazale da nacionalne vlade “ne brinu mnogo zbog Komisijinih preporuka”.
“Ipak, Evropski semestar je koristan jer pokreće diskusije ali, ako pogledamo koliko je efikasan, pitam se da li on to uopšte može da bude”, zaključio je Darvaš.
Izvor: EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar