Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Mile i Milka Gunj na svom „radnom mestu”, ispred štale sa teletom

Zahvaljujući kreditima Fonda za mikro razvoj, porodica Gunj, koju je sudbina najpre proterala iz Hrvatske a zatim sa Kosmeta, ima redovna mesečna primanja.

Zbor ratova na prostoru bivše SFRJ u Srbiju je devedesetih godina prošlog veka stiglo na stotine hiljada izbeglica. Novi pogrom srpskog življa sa Kosova i Metohije usledio je posle Nato bombardovanja. Najsiromašniji slojevi izbeglog i raseljenog stanovništva i dalje živi u najtežim uslovima. Prema podacima Strategije za smanjenje siromaštva čak 25 odsto izbeglih i raseljenih lica živi ispod linije siromaštva.

Kolektivni centri se opredeljujućom politikom zatvaraju, a prema mogućnostima države, podstiče se njihovo osamostaljivanje bilo u Srbiji ili motivacijom za povratak na teritoriju odakle su proterani.

Porodica Gunj je prvo proterana iz sela Klokoč, u hrvatskoj opštini Vojnić. U konvoju sa stotinama hiljada Srba 1995. godine krenuli su ka matici Mile i Milka Gunj, sa decom Nikolom i Vesnom i starim roditeljima. Do 1999. živeli su u Gnjilanu, na Kosmetu. Zbog Nato agresije morali su ponovo u zbeg. Sa imovinom u jednoj kesi, stižu u selo Leskovac, nadomak Kragujevca. Zahvaljujući kreditima Fonda za mikro razvoj porodica Gunj danas ima redovne izvore prihoda, lakše se bori sa siromaštvom i sa radošću čekaju lepe dane kako bi počeli gradnju kuće.

Fond za mikro razvoj (FMR) je nevladina organizacija koja pomože unapređenje životnog standarda siromašnog a ekonomski aktivnog stanovništva Srbije.

„Kredite smo uzeli da bi počeli da živimo bolje. U bankama to ne bi mogli jer nemamo ništa svoje. Zato vredno radimo kako bi vraćali rate, a sada se nadamo i gradnji kuće“, kaže Milka Gunj.

U cilju obezbeđivanja održivog finansiranja siromašnih preduzetnika koji nemaju pristup formalnom bankarskom tržištu, FMR nudi programe mikrokreditiranja osmišljene da trajno ekonomski osnaže i poboljšaju životni standard siromašnog stanovništva.

Prisutni u 18 opština centralne i južne Srbije od 2001.godine, FMR je klijentima – izbeglim i raseljenim licima, lokalnim preduzetnicima, nezaposlenima, početnicima u poslu, ženama izdao 10.583 kredita. Vrednost svih 1.238 kredita iz prvih devet meseci ove godine iznosi 2.284.920 evra. Prosečan zajam iznosi 1.846 evra, a broj rata za vraćanje zajma – 21 mesec. Donatori su UNHCR, DANIDA – Danska vlada, ICRC, Tavolo Trenito, UN Habitat.

Projekat je počeo 15. decembra 2006. godine sredstvima dobijenih na konkursu Javnih radova Ministarstva za rad i socijalna pitanja. Iz državnog budžeta za 12 meseci dobijeno je 1.106.077,60 dinara. Opština Obrenovac se uključila sa 750.000 dinara za plate radnica. Dom zdravlja učestvovao je sa 273.105,72 dinara.

Odlični rezultati bili su motiv da se nađu novi izvori finasiranja posle isteka prve godine. Zahvaljujući Nacionalnom investicionom planu a preko Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj obezbeđen je novac za prva četiri meseca 2008.

U Domu zdravlja ipak su zabrinuti šta posle maja. Nadaju se da će naći novog donatora, baš kao i članice tima. Šest radnica, naime, do angažovanja za „Kućnu negu” bile su nezaposlene. Do posla su došle uključenjem Nacionalne službe zapošljavanja u projekat.

Za 12 meseci obavile su 1.800 poseta. Dnevno, od pet do sedam obilazaka nekog od 36 pacijenata. Računica je pokazala da su troškovi, u poređenju sa drugim načinima pomoći starima, najmanji – na mesečnom nivou, po pacijentu samo 4.400 dinara. Usluge gerontodomaćice iz Gerontocentra staju 9.000 dinara dok je za stacionarni smeštaj potrebno čak 23.792 dinara. U privatnim domovima mesečni borvak košta više stotina evra.

Ono što se ne može izmeriti novcem je, kako kaže sestra Ana Tanasković, sreća baka i deka kojima do ulaska članica tima i po čitavu deceniju niko nije prešao prag.

Primer Obrenovca pokazuje kako se može rešavati problem brige starih a koji su visoko na lestvici siromašnog dela populacije. Takođe, angažovanjem sestara, negovateljica, higijeničarki smanjuje se broj nezaposlenih. Lokalna samouprava je osim novčanog učešća za plate doprinela ukazivanjem široj javnosti na probleme starih zanemarenih osoba.

Porodica Gunj je informaciju o kreditima dobila od lokalnog poverenika za izbelice. Prvi kredit od 1.000 evra uzeli su marta 2004. godine da bi kupili kravu. Počeli su da se bave proizvodnjom mleka koje i danas isporučuju kragujevačkoj mlekari. Odlučili su se i za zemljoradnju, ono od čega su živeli u Hrvatskoj.