Vlada Republike Srbije
“Sve govori da je situacija u Srbiji veoma teška – više od milion osoba je nezaposleno, svaka druga mlada osoba nema radnu knjižicu, a gotovo 700.000 ljudi prima neku vrstu socijalne pomoći. Oko 20 odsto stanovništva živi na ivici siromaštva, a stopa zaposlenosti osoba od 15 do 65 godina iznosi svega 45 odsto. Ti brojevi predstavljaju veliki izazov i teret za socijalni sistem i istovremeno upozoravaju na činjenicu da je penzioni sistem neodrživ u postojećoj formi. Svestan sam činjenice da u srpskom narodu postoji uverenje da će se ovi problemi rešiti ulaskom Srbije u Evropsku uniju, ali – to su problemi koje morate rešiti pre. Ne možete očekivati od nas da rešimo vaše probleme”, kaže u razgovoru za “Politiku” evropski komesar za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju Laslo Andor, koji je bio u dvodnevnoj poseti Srbiji.
Njegovom posetom počeo je proces kreiranja Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike, kojim bi Srbija, uz podršku Evropske unije, trebalo da na strateški način krene u rešavanje nagomilanih problema u tim oblastima. U razgovoru sa ministrima u Vladi Srbije i predstavnicima civilnog društva, Andor je istakao da su Srbiji potrebne ekonomske reforme kako bi se rešili problemi sive ekonomije, visoke stope nezaposlenosti i omogućilo efikasnije poslovanje privrede, a u razgovoru za naš list on ne krije zadovoljstvo što postoji posvećenost srpske vlade evropskim integracijama i ističe da je stvoren dobar politički momenat za ekonomske reforme.
Da li je neka od zemalja članica imala tako tešku socijalnu situaciju pre ulaska u Evropsku uniju?
Praktično su sve tranzicione zemlje početkom devedesetih imale tešku ekonomsku situaciju, ali se one nisu suočavale sa vojnim konfliktima ili ih je bar bilo malo. Krajem devedesetih došlo je do ruske finansijske krize, koja je uticala na zemlje Baltičke regije i na balkanske zemlje, pa su mnoge države u ovom regionu prošle kroz veoma turbulentan period. U Srbiji je ekonomska kriza ostavila veliki trag na povećanje stope nezaposlenosti, siromaštva i socijalnih razlika, tako da podaci govore da čak 20 odsto ljudi živi na granici siromaštva. Sigurno je da je ova situacija posledica devedesetih, rata i sankcija, ali i spornih privatizacija – kako sam shvatio iz razgovora sa različitim ljudima koji se žale na korupciju i na nedostatak transparentnosti u poslovanju. Ovi problemi postoje i u drugim zemljama Evropske unije, ali nas brine visoka stopa nezaposlenosti mladih.
Koje zemlje Evropske unije imaju najveću stopu nezaposlenosti mladih?
Do pre nekoliko godina to je bila Španija, a danas je to Grčka, u kojoj je stopa nezaposlenosti mladih veća od 60 odsto i dramatičnija nego u Srbiji, u kojoj ona iznosi 51 odsto. Ako bi Srbija danas ušla u Evropsku uniju, bila bi na trećem mestu po broju nezaposlenih mladih.
Da li mladi stanovnici novih članica EU imaju prohodnost ka tržištu rada “starijih” članica EU i da li je posle njihovog priključenja došlo do pada cene radne snage i snižavanja cene rada?
U celoj Evropskoj uniji imamo oko 40 miliona ljudi koji žive i rade u drugoj zemlji, a polovina njih dolazi iz novih zemalja članica koje su se pridružile uniji u poslednjih deset godina. Od tog broja, polovina radnika dolazi iz Rumunije i Bugarske. Kada je u pitanju cena “nove” i “stare” radne snage, zakoni Evropske unije su jasni – ne sme da bude platežne diskriminacije.
Šta mislite o novom Zakonu o radu, čije se usvajanje očekuje do kraja ove godine?
O tom zakonu sam dosta razgovarao sa članovima vlade i parlamenta i čuo sam različita mišljenja. Razumem da je to veoma osetljivo pitanje za radnike i da su autori ovog zakona bili pred velikim izazovom i dilemom – kako da osiguraju sigurnost zaposlenja, a istovremeno naprave ambijent koji je privlačan za strana ulaganja. Ali, moram da primetim da postoji razlika u sigurnosti posla između starih i mladih radnika, jer mlada radna snaga uglavnom radi na crno i nema sigurnost u pogledu (budućnosti) posla, pronalazi slabo plaćene poslove i godinama radi na njima.
Zbog ekonomske krize u Srbiji veliki broj mladih ne nalazi posao odmah nakon studija i država mora da im pomogne – period njihove nezaposlenosti mora biti vremenski limitiran. Ako mladi ne mogu da pronađu posao kada završe školovanje, Nacionalna služba za zapošljavanje mora da im nađe radno mesto ili da im omogući dalje školovanje, prekvalifikaciju ili učenje novih veština.
Mladi radnici su budućnost srpske ekonomije i budućnost zemlje. Ako njihova nezaposlenost predugo traje, to neće biti generator samo socijalnih nemira već će imati negativne posledice na razvoj ekonomije, demografsku budućnost nacije, ali i njenu političku sudbinu. Rešavanje ovog pitanja mora biti prioritet Srbije, a Evropska unija će svojim instrumentima podstaći napore zemlje da taj problem reši.
Autorka: Katarina Đorđević, izvor: www.politika.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar