Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Nejednakost u ekonomskom i socijalnom položaju žena u ruralnim područjima predstavlja važan izazov na putu ostvarivanja rodne ravnopravnosti. Razlike u pristupu resursima, poslovima i profitabilnim aktivnostima, kao i obrazovanju i učešću u javnom životu, prepoznate su na globalnom nivou. Jedan od odgovora na to kako može izgledati put ka većoj socijalnoj jednakosti i ekonomskoj nezavisnosti žena u ovom kontekstu, razvija se kao zajednica i svojevrsni „grad za sebe” u Zapadnobačkom okrugu, tačnije u Somboru i njegovim okolnim selima.

Zdenka Mitić, Anica Periškić i Jelena Jokić Radonić, graditeljke (mirisnih polja) Lavangrada, pomogle su nam da razumemo kompleksnost ženskog radnog iskustva u ruralnim područjima, ali i da pokušamo da iskoračimo iz stereotipnih slika o rodnoj ravnopravnosti.

Lavangrad je ime udruženja koje okuplja oko šezdeset žena iz Sombora i okolnih mesta, ali i naziv inicijative koja za cilj ima uspostavljanje proizvodnje eteričnog ulja lavande, koju žene samostalno uzgajaju u svojim vojvođanskim baštama*. Iako izrečena u kontekstu sertifikacije organske proizvodnje, rečenica Zdenke Mitić, predsednice udruženja, o tome kako se uzgajivačice „samostalno (bez hemijskih sredstava) bore protiv korova“, zapravo simbolizuje poduhvat, čiji rezultati uveliko prevazilaze polja ove aromatične biljke.

Pre dve godine, 28 žena iz Sombora i okolnih mesta javilo se na javni poziv Grada Sombora, Centra za proizvodnju znanja i veština iz Novog Sada i Centra za socijalni rad Sombora, kako bi dobile deo od trideset hiljada sadnica lavande i podršku u njenom uzgajanju, sa ciljem pokretanja proizvodnje eteričnog ulja. Priliku za razvoj sopstvenog socijalnog preduzeća učesnice su dobile u okviru Women to save Interreg-IPA projekta prekogranične saradnje Srbije i Mađarske. Uslov za prijavu bio je da na raspolaganju imaju parcelu za uzgajanje, u najvećem broju slučajeva baštu.

Jelena Jokić Radonić

Jedna od uzgajivačica navodi da je ovo bio samo jedan od razloga zbog kojeg se prijavila. „Mi ulažemo svoj rad i zemlju koja je naša, pa nije bilo potrebno ulagati dodatna materijalna sredstva kako bismo probale nešto novo”, navodi Jelena Jokić Radonić, diplomirana inženjerka poljoprivrede iz Centrale, kod Sombora. Za Anicu Periškić, gazdaricu uspešnog pčelarskog gazdinstva u Bačkom Monoštoru, ova prilika predstavljala je izazov da svoju baštu povrća zameni novom uzgojnom kulturom i novim iskustvom proizvodnje. Uzgajivačice su različitih godina, između trideset i šezdeset, a za većinu njih ovo je dodatna aktivnost, pored stalnog zaposlenja ili brige o domaćinstvu.

Uzgoj lavande nije kratkoročna praksa. O tome svedoči činjenica da, iako je ova sorta izabrana kao pogodna za uzgoj u našim klimatskim uslovima i na manjim površinama, tek treća ili četvrta godina cvata omogućava maksimalno korišćenje cveta u procesu destilacije ulja. Sama biljka može da traje do trideset godina, a u najboljem je cvatu tokom prvih dvanaest. Ovi podaci slikovito opisuju koliko je delikatan proces razvoja u pitanju, kako na samim poljima, tako i van njih.

Zdenka Mitić

„Počeli smo sa mrazom i propadanjem prvih zasada. Međutim, sledeću turu smo uspešno zasadile i sada smo baš uzbuđene očekujući prvu žetvu u julu ove godine“, opisala nam je Zdenka neke od faktora koji utiču na uspeh ove inicijative.

Jedan od većih predstojećih izazova za uzgajivačice je proces destilacije uz pomoć dva destilatora iz projekta i jednog koji će uzgajivačice pozajmiti od svog sugrađanina za ovu priliku. U ovom procesu, prema Zdenkinim rečima, brzina destilacije je od najveće važnosti, jer svakim proteklim satom cvet gubi svoja dragocena svojstva od kojih zavisi kvalitet ulja kao finalnog proizvoda. Dodatni faktor u ovoj fazi je činjenica da su zasadi raštrkani u nekoliko mesta u okolini Sombora. Uzimajući i to u obzir, uzgajivačicama će u julu biti potrebna dodatna podrška u ljudstvu kako bi pobedile u ovoj uzbudljivoj trci sa vremenom.

Za jedan litar ulja potrebno je pedeset kilograma cvetova, a prodajne cene variraju od 50 do 100 evra. Cena zavisi od sertifikacije organske proizvodnje, tipa lavande, ali i drugih faktora.

Anica Periškić

Iako materijalna dobit nije primarna u početku započinjanja proizvodnje, Anica nas upoznaje sa tim kako ova inicijativa može uticati na uslove radnog života žena u ovom delu Vojvodine. „Danas je uobičajeno da žene iz ovih krajeva odlaze u inostranstvo, često Nemačku, i tamo vode domaćinstva. Ova inicijativa je dokaz da i ovde ima prilika za zaradu i osnivanje dobrog (radnog) života“, reči su kojima opisuje kako malo parče zemlje u zadnjem dvorištu može biti impuls za unapređenje šireg socijalnog konteksta.

Prema Jeleninim rečima, zajednički izlazak na tržište sa eteričnim uljem lavande može biti odlučujuća prednost u kreiranju unikatnog identiteta u odnosu na postojeću ponudu. Pčelarsko gazdinstvo, etno kuća, uzgajanje lavande i turistički aranžmani, samo su neki od profesionalnih poduhvata članica Lavangrada koje su spremne da svoje znanje, veštine i iskustvo podele sa novim članicama.

Kako Zdenka navodi, eterično ulje samo je prvi korak u planovima koje udruženje uveliko razvija. Njihova ideja je da razviju čitav ekosistem proizvoda i usluga fokusiranih na cvetu ove aromatične biljke.

Istorija aromatičnog bilja u Vojvodini kompleksna je sama po sebi. Kako Jelena navodi, tip zemlje u Vojvodini vrlo je pogodan za uzgajanje aromatičnog i lekovitog bilja, ali je spletom ekonomskih i političkih okolnosti koje datiraju iz doba Jugoslavije, Vojvodina definisana kao prostor na kojem će se uzgajati žitarice. Prema Zdenkinim rečima, Lavangrad nije prvi pokušaj uvođenja kultura aromatičnog bilja u ove krajeve. Još početkom dvehiljaditih, postojala je inicijativa da se glavne obradive površine, većinski u vlasništvu muškaraca u poljoprivrednim gazdinstvima, posvete ovoj proizvodnji. Lavanda je, ipak, sačekala svoj savremeni vojvođanski debi skoro dvadeset godina kasnije, u okviru takozvanih ženskih bašti.

Ukoliko želite da se podržite rad udruženja ili imate predlog za saradnju, možete to učiniti putem kontakata na Facebook stranici udruženja.

——-

*„Bašta“ u vojvođanskom kontekstu označava parče zemlje u dvorištu iza kuće. Tradicionalno se u baštama uzgaja povrće. Ove obradive površine u okviru gazdinstava su tradicionalno odgovornost ženskih članova porodice.