Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Da je demokratija privlačna smatra dve petine građana Srbije, te je svejedno u kakvom se sistemu živi ukoliko postoji ekonomska i socijalna sigurnost, pokazuje najnovije istraživanje Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID). Istraživanje CeSID-a je pokazalo da svega 39% građana Srbije ima pozitivan stav o demokratskom sistemu, dok je 42% učesnika ankete naklonjeno nekom drugom poretku, rekao je 14. maja na konferenciji za novinare u beogradskom Medija centru programski direktor CeSID-a Ðorđe Vuković. Ispitanici su najmanje zadovoljni ekonomskim stanjem i četvoro od desetoro živi u konstantnom strahu za egzistenciju.

Istraživanje je sprovedeno u saradnji s kancelarijom Nacionalnog demokratskog instituta (NDI – National Democratic Institute) u Srbiji, a obavljeno je u periodu neposredno pred poslednje parlamentarne izbore.

Prema Vukovićevim rečima, učesnici istraživanja najnezadovoljniji su ekonomskim stanjem: 40% ispitanika navodi da živi u konstantnom egzistencijalnom strahu, a 55% njih smatra da im država ne garantuje sva ona prava koja je dužna da im pruži.

Koordinator programa CeSID-a Ivo Čolović naveo je da čak 78% ispitanika smatra da se u Srbiji najbolje živelo od 1945. do 1990. godine, odnosno u periodu socijalističke Jugoslavije.

Čolović je objasnio da većina ispitanika svoj stav objašnjava činjenicom da je u socijalizmu 10% građana trpelo političku represiju, ali je 90% njih živelo dobro, dok sada svega 10% žitelja Srbije živi dobro, a ostali na rubu egzistencije.

Među poražavajućim rezultatima istraživanja, kako je rekao Čolović, jeste i podatak da se dve petine građana izjašnjava da živi teško podnošljivo i sebe svrstava u niži srednji sloj.

“Sve je više pesimizma. Čak 54% ispitanika smatra da živi gore od svojih roditelja, a dve petine njih veruje da će njihova deca živeti još gore”, rekao je Čolović.

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Zoran Stojiljković je naveo da je poverenje građana prema institucijama – predsedniku države, vladi, vojsci, policiji, crkvi, zdravstvu, sindikatima – konstantno nisko, s tim što nešto bolji rejting od ostalih tradicionalno imaju “učitelji, sveštenici i oficiri”.

Direktor NDI za Srbiju Tom Keli rekao je da je jedan od ključnih načina da se izgradi poverenje građana prema demokratskom poretku promena izbornog sistema, u čijem bi središtu trebalo da budu ličnosti, a ne partije.

S njim su se složili i ostali učesnici skupa, koji su ocenili da će se biranjem pojedinaca, umesto partijskih pripadnika, povećati nivo odgovornosti političara prema građanima.

Keli je, takođe, ukazao na činjenicu da građani Srbije treba da menjaju kolektivni stav da ne mogu da utiču na društvene događaje.

“Stranački lideri su uspostavili sistem koji radi za njih, zašto bi ga menjali? Mi verujemo da je rešenje u promeni institucija koje treba da kontrolišu političke lidere. Oni treba da pregovaraju među sobom i sa građanima”, rekao je Keli.

Prema istraživanju CeSID-a, više od polovine ispitanika (56,7%) kaže da ne bi učestvovalo u političkim protestima, dok bi se samo četvrtina njih pridružila ekonomskim protestima.

Ðorđe Vuković je ocenio da, pored neodgovornosti političke elite, usporenom razvoju demokratije u Srbiji doprinosi i sama struktura stanovništva.

“Veoma smo stara nacija, a prosečno obrazovanje je, prema navodima iz ovog istraživanja, dve i po godine srednje škole”, upozorio je Vuković.

Izvor: Beta, preuzeto sa www.euractiv.rs