Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Biljana Mladenović, zamenica menadžerke i ekonomska analitičarka, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije

Ove godine obeležava se 70 godina od proglašenja Univerzalne deklaracije ljudskih prava. Život u ekstremnom siromaštvu fundamentalno narušava ljudska prava, a Međunarodni dan borbe protiv siromaštva (17. oktobar) predstavlja podsetnik da u Republici Srbiji oko pola miliona stanovnika nije u stanju da zadovolji minimalne egzistencijalne potrebe, kao i da stopa rizika siromaštva ostaje među najvišima u poređenju sa zemljama članicama Evropske unije.

Potreba unapređenja životnog standarda najugroženijih prepoznata je od strane Vlade Republike Srbije koja je maja 2016. godine usvojila Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Očekuje se da će prvi izveštaj o sprovođenju mera planiranih ovim dokumentom biti pripremljen do kraja godine, kada ćemo moći da ocenimo do koje mere je dinamika planiranih reformi realizovana.

U 2017. godini 7,2% stanovništva je imalo potrošnju ispod linije apsolutnog siromaštva, koja je iznosila 12.045 dinara mesečno, i time potrošnju nedovoljnu za zadovoljenje osnovnih životnih potreba. Profil siromašnih ukazuje na to da su posebno ugrožena lica koja se nalaze van gradskih centara, kod kojih je stopa siromaštva dva puta veća nego kod lica koja žive u gradskim područjima (10,5% nasuprot 4,9%), stanovnici regiona Južne i Istočne Srbije u kojima je stopa siromaštva 12,1%, višečlana domaćinstva i deca. Presudni značaj na ostanak u siromaštvu imaju status na tržištu rada i nivo obrazovanja – skoro svako peto lice koje živi u domaćinstvu u kome nosilac nema završenu osnovnu školu je siromašno i skoro svako četvrto lice koje živi u domaćinstvu u kome nosilac nije zaposlen.

Značajan deo populacije Republike Srbije je u riziku siromaštva, tj. ima prihode ispod 60% medijane ekvivalentnog dohotka – čak oko 1,8 miliona stanovnika. Prema poslednjim dostupnim podacima Ankete o prihodima i uslovima života (SILK) sprovedene 2016. godine, Srbija je najlošije rangirana u EU okvirima kada je reč o udelu stanovništva koje je u riziku siromaštva (25,5%). Prag rizika siromaštva ili linija relativnog siromaštva 2015. godine iznosila je 15.416 dinara prosečno mesečno za jednočlano domaćinstvo, odnosno 32.374 dinara za četvoročlano domaćinstvo sa dvoje odraslih i dvoje dece do 14 godina. Prag rizika siromaštva u Republici Srbiji je niži nego u bilo kojoj od 28 zemalja EU, izuzev Rumunije.

U trajnom riziku siromaštva, tj. u riziku siromaštva u tekućoj godini i tokom najmanje dve od prethodne tri godine, prema podacima SILK istraživanja (2016) bilo je 15,7% populacije.

Osećaj siromaštva je veoma izražen u Srbiji. Skoro dve trećine (63,9%) stanovništva je subjektivno siromašno, tj. na pitanje o mogućnosti domaćinstva u kome žive da „sastavi kraj s krajem” odgovaraju sa „teško” i „veoma teško”. I po ovom pokazatelju Srbija je na dnu evropske lestvice.

Zaštita minimalnog životnog standarda na nacionalnom nivou vrši se primarno kroz novčanu socijalnu pomoć. Tokom 2017. godine 260 hiljada pojedinaca, tj. 104 hiljade domaćinstava ostvarivalo je pravo na novčanu socijalnu pomoć, a „administrativna linija siromaštva” po dohotku u Srbiji iznosila je 8.120 dinara po ekvivalentnom odraslom.

Ažuriranim podacima o siromaštvu i socijalnoj isključenosti u Republici Srbiji možete pristupiti ovde.

Proces izmena Zakona o socijalnoj zaštiti predstavlja odličnu priliku da se odgovori na deo prepoznatih izazova. Od izuzetne je važnosti da u okviru izmena i dopuna Zakona pažljivo budu razmotrene potencijalne izmene u delu koji se odnosi na adekvatnost zaštite dece i mladih – posebno delovi kojima se određuje visina novčane socijalne pomoći i ponderi koji se dodeljuju unutar domaćinstva.

Još uvek nam nedostaju odgovori na mnoga pitanja od značaja za unapređenje životnog standarda stanovništva – ne znamo kako izgleda profil administrativno siromašnih, ne znamo ko su dugoročno siromašni, koji su razlozi zbog kojih ne mogu da izađu iz siromaštva, da li je adekvatan nivo i način zaštite starih i bolesnih kroz postojeća prava i sl. Da bismo stekli bolji uvid u karakteristike najugroženijeg dela stanovništva i bili u mogućnosti da na adekvatniji način kreiramo i sprovodimo politike koje doprinose poboljšanju njihovog položaja, neophodno je da se podaci otvaraju, razmenjuju i koriste. Trenutno se podaci o korisnicima novčane socijalne pomoći objavljuju neredovno, a nivo dostupnih informacija je nedovoljan za unapređenje politika i životnog standarda građana.

Na evropskom kao i na nacionalnom nivou prethodnih godina zabeležen je oporavak privredne aktivnosti sa pozitivnim i ubrzavajućim stopama rasta bruto domaćeg proizvoda, ali bez uticaja na osnovne pokazatelje siromaštva i nejednakosti, tako da ostaje otvoreno pitanje na koji način će ove teme ući u fokus aktivnog delovanja.

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije ostaje posvećen izveštavanju o stanju najranjivijih u zemlji radi unapređenja njihovog položaja kroz razvoj politika socijalnog uključivanja. U skladu sa time, pružamo intenzivnu podršku institucijama i relevantnim partnerima sa ciljem unapređenja kvaliteta i dostupnosti podataka o siromaštvu i socijalnom uključivanju. Međuresorna saradnja, razmena podataka i znanja, uključivanje saznanja akademske zajednice i praktičara omogućiće da steknemo bolji uvid i adekvatnije odgovorimo na potrebe najranjivijih.

(Tekst je izvorno objavljen kao Uvodnik 53. Biltena o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva.)