Međunarodni dan protiv rasizma obeležava se 21. marta u znak sećanja na 69 ljudi koji su izgubili živote tokom mirnih demonstracija protiv aparthejda, 21. marta 1960. godine u Južnoafričkoj Republici. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1966. proglasila ovaj datum praznikom u nameri da ujedini sve države sveta oko eliminisanja rasne diskriminacije. U skladu sa tim, nedelja od 21. marta do 28. marta se svake godine obeležava kao nedelja solidarnosti naroda i borbe protiv rasizma i rasne diskriminacije.
Tema ovogodišnjeg obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv rasizma je „Rasistička pristrasnost i govor mržnje, posebno u kontekstu migracija“.
Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije realizovao je Trening o rodno osetljivom i afirmativnom medijskom predstavljanju osetljivih grupa za novinare i novinarke krajem prošle godine. Učesnici/e treninga su uz podršku Tima za socijalno uključivanje i njegovih saradnica napisali tekstove u kojima su istaknuti izazovi sa kojima se suočavaju pripadnici/e osetljivih grupa, ali i pozitivni primeri o njihovim dostignućima, solidarnosti i kreativnosti. Sa velikim zadovoljstvom, u nedelji solidarnosti naroda i borbe protiv rasizma i rasne diskriminacije, predstavljamo tekstove o položaju različitih osetljivih grupa:
Sami otvorili sedam radnih mesta za svoje članove
Piše: Radoman Irić
Oni sami trenutno zapošljavaju sedam radnika, svojih članova. U poslednje dve godine u penziju su ispratili petoro zaposlenih. Od osnivanja sami pišu projekte, jure donatore, sopstvenim kombijem organizuju prevoz za svoje članove. Zato što su svoju sudbinu uzeli u svoje ruke, što ne čekaju ni na čiju milostinju, žive bolje od mnogih sa kojima dele zajedničku sudbinu. Profil Udruženja paraplegičara u Vranju po mnogo čemu razlikuje od sličnih organizacija u Srbiji. Bez obzira što je sudbina tim ljudima dodelila kolica bez kojih ne mogu nigde, članovi ovog Udruženja stižu svuda, šta god da se u Vranju događa. Uz sve to, sa lokalnom samoupravom, sa zvanima i nezvanima, oni svakodnevno, uspešno i bez kompromisa, vode bitku protiv predrasuda i diskriminacije. Dalje…
Podrška za stanovanje uz podršku
Piše: Biljana Kuzmanović
Osobama sa invaliditetom u Užicu uskoro bi moglo da bude omogućeno stanovanje uz podršku, kao nova usluga- pored sedam već postojećih za koje se iz gradskog budžeta godišnje izdvaja 14 miliona dinara. Gradsko veće dalo je saglasnost da se prostor od 70 metara kvadratnih dodeli na korišćenje bez naknade Udruženju cerebralne i dečje paralize koje priprema projekat sa kojim će konkurisati za donatorska sredstva. Dalje…
Znakovni jezik u školama u Srbiji još uvek nevidljiv
Autorka priloga: Milana Kadrić
Procenjuje se da u Srbiji živi i radi između četiri hiljade i pet hiljada gluvih i nagluvih osoba. Prema podacima Asocijacije tumača srpskog znakovnog jezika radi svega 46 tumača. Iako je 2015. donet zakon o upotrebi znakovnog jezika, kojim bi trebalo da se omogući normalna komunikacija u školama, fakultetima i javnim službama, ali i dobijanje statusa profesije tumača, on se još ne primenjuje. Dalje…
Korak ka slobodi
Autorka priloga: Gordana Nešović
Borba za jednaka prava žena u muškom svetu davno je počela i još uvek traje. Ženama se u većini zemalja sveta, pa čak i onim razvijenijim, ne daju jednake obrazovne, političke, poslovne i mnoge druge mogućnosti kao muškarcima. Prilog govori o Romkinjama čija su prava višestruko ugrožena. Dalje…
XXI vek – život bez struje
Piše: Turkijan Redžepi
Da bi imali struju građani niškog naselja Crvena zvezda, koji su svi korisnici socijalne pomoći, moraju da plaćaju enormne račune jer im država nije obezbedila pojedinačne strujomere. Neformalno naselje, jedno je od brojnih u Srbiji u kojem žive Romi. Da, tu žive niški Romi. Naselje se zove Crvena zvezda i nastalo je u prošlom veku, 60-tih godina. U to vreme je bilo 5 baraka u kojima je živelo 30 porodica. Danas posle 60 godina to naselje broji oko 100 porodica sa oko 600 stanovnika. Pored problema sa kojima se svakodnevno suočavaju ljudi koji žive u ovakvim naseljima, njihov, naizgled nepremostiv, problem je kako plaćati potrošenu električnu energiju? Dalje…
Dostupnost sistema socijalne zaštite romskoj zajednici
Piše: Ljiljana Veljković Savić
Okrugli sto na temu „Dostupnost sistema socijalne zaštite romskoj zajednici“ održan je u zgradi gradske uprave u okviru projekta Romskog informativnog centra „Podrška romskoj zajednici u korišćenju usluga sistema socijalne zaštite“. Socijalni problemi romske populacije su jako kompleksni, kaže Rozalija Ilić iz Romskog informativnog centra. Cela priča bi trebalo da bude vezana za socijalno osnaživanje ljudi romske populacije da bi oni samostalno mogli da rade, da ne budu u sistemu socijalne zaštite. Očekuje se donošenje zakona o socijalnim zadrugama koji bi znatno popravio postojeće stanje. Romski informativni centar je projektom „ Podrška romskoj zajednici u korišćenju usluga sistema socijalne zaštite“ za sprovođenje akcionih planova vezanih za Rome kod Kancelarije za ljudska i manjinska prava konkurisao zbog teme koja uključuje ljudska prava, a koja bi trebalo da bude uvek u fokusu. Dalje…
“Berlinski-zvučni” zid u Kruševcu
Piše: Aleksandar Nedeljković
Građanima romskog naselja podignut je zid koji ih deli od „ostatka sveta“. Vlast i dalje tvrdi da je reč o njihovoj bezbednosti i „zvučnoj izolaciji“, oni smatraju da su diskriminisani, dok deo javnosti koja je u početku protestovala, veće je zaboravila i da postoje. Pre tačno dva i po meseca, pokrenuta je polemika koja je izazvala podeljena mišljenja lokalne vlasti, javnih preduzeća, nevladinog sektora i meštana romskog naselja „Marko Orlović“ u Kruševcu, oko koga je podignut zid. (str. 9, rubrika “Tu oko nas”) Dalje…
Nema para za pratioce dece sa invaliditetom
Piše: Katarina Baletić
Usluga ličnih pratilaca trebalo bi da pomogne deci sa invaliditetom ili smetnjama u razvoju da odlaze u školu, komuniciraju sa okolinom i nesmetano se kreću. Ova usluga u Srbiji je uvedena 2013. na osnovu Zakona o socijalnoj zaštiti, a nakon dve godine primene pokazala se kao dobrodošla i korisna, ali na žalost i kao prevelik teret za pojedine opštine. Poslednji dostupni podaci za 2015. godinu pokazuju da tek u svakoj petoj lokalnoj samoupravi postoje lični pratioci, ali ih ni tamo uglavnom nema dovoljno, pa se mnoga deca nalaze na listi čekanja. Dalje…
“Doživotni” protest niških radnika zbog zaostalih plata
Piše: Biljana Ljubisavljević
Radiša Spasić (56), diplomirani hemičar, jedan je od preko 7.000 nekadašnjih radnika propalih niških društvenih preduzeća koji od firmi u kojima su radili ne mogu da naplate zaostale zarade. Od preduzeća Ei poluprovodnici u kojem je bio zaposlen 20 godina Spasić potražuje 77 plata. Pokušava da ih naplati od 2008. godine, kada je ostao bez posla. Medju prvima je sa svojim kolegama iz Elektronske industrije zbog zaostalih zarada izašao na ulicu 2009. godine i organizovao proteste ispred Gradske kuće. Dalje…
Napiši komentar