Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Direktor škole u radu sa meštanima i radnicima

Prvi septembar, iako asocira na rad, red i disciplinu, ove godine će zasigurno kod 300 đaka izmamiti osmeh na lice jer će obaveze započeti u renoviranoj školi. Entuzijazam direktora osnovne škole u Rogačici i dobra volja radnika škole i meštana dali su novo ruho oronuloj školskoj zgradi Osnovne škole „Stefan Joksimović“ u okviru koje radi nekoliko isturenih odeljenja.

Na ušću reke Rogačice u Drinu, u zlatiborskom okrugu (opština Bajina Bašta), nalazi se Osnovna škola „Stefan Joksimović“ koja je obnovljena zahvaljujući vrednim meštanima pod vođstvom direktora škole Radeta Jezdića i na kojoj je od prvog dana raspusta do danas urađeno više nego u prethodnih 20 godina.

Direktor škole Rade Jezdić, koji je zajedno sa radnicima i meštanima po visokim temperaturama, ali i po kiši provodio raspust renovirajući školu kaže: „Moja misija je da povezujem i motivišem ljude, imam puno energije, upornosti i entuzijazma koje sam ovog leta usmerio u sređivanje škole, a moja najveća nagrada će biti sreća na licima mališana.“

Vredni meštani, predvođeni direktorom kome je, kako kaže, dovoljno četiri sata sna dnevno, uštedeli su 1,5 miliona dinara zamenivši godišnji odmor za rad na obnavljanju škole. Mesna zajednica je obezbedila 30 kubika građe i tri miliona dinara kao pomoć za rekonstrukciju škole u okviru koje je urađena celokupna pokrivka krova, sređena fasada, doterana stolarija i uvedeni mokri čvorovi.

U pripremi novog krova za novu školsku godinu

Iako demografske projekcije ukazuju na to da u budućnosti neće biti dece koja bi mogla pohađati ovu školu, nije bilo teško motivisati ljude da se uključe u njenu obnovu. Kako kaže direktor škole, bilo je potrebno samo osmisliti njenu dalju namenu i time motivisati meštane, a njegov predlog je da to postane dom za nezbrinutu decu.

– Imam još puno planova i ideja, želim da napravimo sale, stanove za profesore, da renoviramo postojeće objekte. Ja imam višak energije i konstruktivno je usmeriti ga u neko opšte dobro, kaže Rade, koji svakoga dana od kuće do škole u Rogačici prelazi po 60 km.

– Nije mi teško da pređem toliki put da bih obnovio školu, stopiram, znaju me i poštuju meštani pa me i prevezu kad me vide na putu i, dodaje, imao sam jedan stari automobil ali se iznenada pokvario i stao na sred puta, a ja sam kao večiti optimista samo pomislio ‘idemo dalje, šta je tu je’ i počeo da stopiram.

Da ovo nije prvi plemeniti čin Radeta Jezdića govori i činjenica da je svakog ponedeljka u toku dve godine grupu dece sa govorno- jezičkim teškoćama svojim automobilom vozio kod logopeda 70km udaljenom od njihovog mesta. Kako kaže, sve se isplatio kada mu je nakon dve godine truda jedan mališan rekao Pa ti nisi Lade, nego Rade.

– Srećan sam kada radim, znam da nešto ostaje iza mene, tu su moja deca da me naslede. Preneću učenicima, kada malo odrastu, da je lepo biti dobar čovek.