Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Nasilje nad ženama u svetu ima razmere epidemije i izložene su mu žene u svim delovima sveta, pokazao je najnoviji izveštaj Svetske banke o položaju i pravima žena. Prema izveštaju, objavljenom 14. maja, više od 700 miliona žena u svetu bilo je izloženo fizičkom ili seksualnom nasilju i to od strane svojih muževa i partnera. Nasilje nad ženama je posebno izraženo u južnoj Aziji i Africi. Žene, takođe, nisu dovoljno zastupljene u institucijama i na ključnim funkcijama, a Srbija se u izveštaju pominje kao zemlja sa većim udelom žena među gradonačelnicima od prosečnog u svetu. Takođe, u većini zemalja pravi se razlika između muškaraca i žena u propisima bar u jednom pravnom pitanju, navodi se u izveštaju.

U izveštaju Svetske Banke se navodi da je u proteklih nekoliko decenija ostvaren izuzetan napredak kada je reč o važnim apsektima života žena i devojčica, ali da i pore toga problemi opstaju, uključujući rašireno rodno zasnovano nasilje.

“Rodno zasnovano nasilje ima razmere globalne epidemije pošto pogađa žene u svim delovima sveta. U mnogim delovima sveta, za žene nema mesta koje je manje bezbednog od njihovog doma jer je više od 700 miliona žena izloženo fizičkom ili seksualnom nasilju i to od strane muževa, momaka ili partnera”, navodi se u izveštaju.

Prema izveštaju, svaka druga žena u južnoj Aziji ili 43% bila je izložena fizičkom ili seksualnom nasilju koje je počinio njihov partner. Slično je i u podsaharskoj i severnoj Africi i Bliskom istoku gde je 40% žena bilo izloženo partnerskom nasilju.

U Južnoj Americi 33% žena je tokom života bilo izloženo nasilju u porodici, u istočnoj i pacifičkoj Aziji 30%, a u centralnoj Aziji 29% žena. U Severnoj Americi udeo žena izloženih nasilju iznosio je 21%, a u Australiji i Novom Zelandu 28%.

Podaci koji se baziraju na preliminarnoj analizi Svetske zdravstvene organizacije za 2013, ne obuhvataju Evropu.

Napretka ipak ima u suzbijanju porodičnog nasilja a broj zemalja koje imaju zakone protiv porodičnog nasilja povećao se sa jedne u 1976. na 76 u 2013. godini.

Problem ranih udaja i trudnoća

Prema izveštaju Svetske banke, u 33 zemlje sa niskim i srednjim primanjima gotovo trećina žena je rekla da ne smeju da odbiju partneru seksualne odnose.

Takođe, mnoge devojčiće imaju “ograničenu kontrolu” nad svojim telom, odnosno seksualnim i reproduktivnim pravima.

Na osnovu sadašnjih trendova, više od 142 miliona devojčica udaće se pre 18. godine u narednoj deceniji, a godišnje svaka peta devojčica u zeljama u razvoju ostaje u drugom stanju pre 18. rođendana.

Prema iznetim podacima, zbog tinejdžerskih trudnoća se gube prihodi od 1% godišnjeg bruto domaćeg proizvoda u Kini do 30% BDP u Ugandi.

U zemljama u razvoju najčešći uzrok smrti kod tinejdžerki starosti od 15 do 19 godina su problemi vezani za trudnoći, a godišnje umire oko 70.000 devojčica.

U svetu 18 predsednica i premijerki

Kada je reč o zastupljenosti žena u institucijama, Svetska banka podseća da žene nisu adekvatno zastupljene i da čine samo 22% članova parlamenata u svetu. To je gotovo dvostruko više nego 1997, kada je udeo žena u parlamentu bio 12%, ali je i dalje malo, navodi se u izveštaju.

U 2013. samo oko 14% predsednika parlamenata bile su žene.

Prema podacima od januara 2014, u svetu je bilo 18 žena predsednika ili premijera što je udeo od 10%.

U izveštaju se navodi da je zastupljenost žena u lokalnim vlasitma još manja i da 5% gradonačelnika u svetu čine žene.

Navodi se i da je u 77 zemalja za koje se dostupni podaci svaki peti gradonačelnik i manje žena, a među zemljama sa višim udelom pominje se ii Srbija sa udelom žena na mestu gradonačelnika od 26%.

Žena je malo i na pravosudnim funkcijama – u svetu 29% sudija su žene. Pritom, u nekim zemljama njihov rad u pravosuđu je ograničen, kao što je slučaj u Iranu, gde žena sudija ne može da izda i potpiše konačnu presudu.

U oko dve trećine od 123 zemalja za koje postoje podaci, žene čine manje od 25% sudija u ustavnim sudovima. Najveći udeo žena među sudijama ustvanog suda ima Sjera Leone, čak 60%.

Takođe, žene ređe poseduju zemlju i kuću, a u nekim zemljama mogu da ostvaruju pravo na zemlju samo preko muških rođaka.

Pravna diskriminacija je, takođe, vrlo raširena. U 2013. u 128 zemalja postojala je bar jedna pravna razlika u propisima između žena i muškarca, počev od prepreka za žene u dobijanju ličnih dokumenata do ograničenja prava na posedovanje i korišćenje imovine ili zapošljavanja.

“Ako svet želi da iskoreni ekstremno siromaštvo i omogući da svi dele prosperiteta, moramo žene potpuno uključiti”, rekao je predsednik Svestske banke DŽim Jong Kim.

Izvor: EurActiv.rs