Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Stopa nezaposlenosti mladih i stopa “lica koji su nezaposleni, ne školuju se niti se usavršaju kroz sistem obuka” (NEET kategorija) pokazuju kontinuirani pad od 2014. godine. Međutim, za neke države članice pokazatelji za nezaposlenost i NEET kategoriju još uvek imaju veoma visoke vrednosti.

Stopa nezaposlenosti mladih, na 18,7% u 2016. godini, smanjila se od vrhunca koji je dostigla u 2013. godini od skoro 24%. Ona je i dalje 2,8 procentnih poena veća nego 2008. godine, pre ekonomske krize. Nezaposlenost mladih varira u svim zemljama članicama, iako se razlike između zemalja smanjuju od 2014. godine. Dve države članice imaju nivoe iznad 40% (Španija, Grčka) uprkos smanjenju tokom prošle godine.

Ukupno u EU, 6,3 miliona mladih ljudi (11,5% od 15-24 godine) nisu bili zaposleni, ni u sistemu obrazovanje ili obuka (NEET) u 2016. godini. Ovaj broj značajno je opao u odnosu na svoj vrhunac u 2012. godini i sada je malo iznad nivoa iz 2008. godine. Međutim, visoke stope NEET iznad 15% i dalje su zabeležene u nekoliko zemalja (Bugarska, Hrvatska, Kipar, Grčka, Italija, Rumunija). Smanjenje u stopama NEET u 2016. godini rezultat je smanjenja učešća nezaposlenih lica iz NEET kategorije (za 0,5 procentnih poena), dok je udeo neaktivnih lica iz NEET kategorije povećan (za 0,1 procentnih poena) i sada je 6,2%, iako je u mnogim zemljama upis u obrazovni sistem značajno povećan.

Zajednički izveštaj o zapošljavanju (Joint Employment Report) naglašava kako su države članice ubrzale reformske napore u cilju poboljšanja položaja mladih u 2015. i 2016. godini, posebno poboljšanjem tranzicije od škole do posla. Među njima, Garancija za mlade bila je ključni pokretač, promovišući efikasne projekte država članica, unapređivanjem koordinacije različitih aktera, izgradnjom partnerstava između različitih javnih politika, i podržavajući strukturne reforme i inovacije u kreiranju javnih politika. Do sada je deset miliona mladih ljudi imalo koristi od Garancija za mlade.

Važne i povezane reforme takođe uključuju:

• Outreach aktivnosti ka mladima koji nisu registrovani u Službama za zapošljavanje. Dve trećine službi za zapošljavanje su trenutno angažovane u ovoj vrsti aktivnosti (npr. Švedska, Grčka i Španija).

• Posebno kreirane mere u okviru aktivne politike zapošljavanja, kao što su subvencije za plate (npr. Hrvatska, Estonija, Kipar, Francuska) i izmene u radnom zakonodavstvu kako bi se ublažila segmentacija tržišta rada koja pogađa mlade disproporcionalno (npr. Litvanija, Poljska).

• Reforme pripravništva i bolje regulisanje stručnih praksi sa ciljem usklađivanja veština mladih sa potrebama tržišta rada i većeg uključivanja privatnog sektora.

• Javne politike koje podižu nivo osnovnih veština i koje doprinose inkluzivnom obrazovanju (npr. Češka, Grčka, Poljska, Portugal i Slovačka).

• Uprkos ohrabrujućem napretku, neophodne su kontinuirane strukturne reforme i širenje obuhvata mera posebno za mlade ljude sa niskim kvalifikacijama i za one koji se suočavaju sa višestrukim preprekama za pristup tržištu rada. Dalji napori su neophodni kako bi se efikasno uključili mladi ljudi koji su nezaposleni, ne školuju se niti se usavršaju kroz sistem obuka (NEET kategorija).

Izvor: ec.europa.eu