Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Infekcija virusom HIV dijagnostifikovana je kod više od 142.000 ljudi u Evopi u 2014. godini, što je najveći broj novoustanovljenih infekcija u jednoj godini još od osamdesetih, kada je počelo praćenje. Na istoku kontinenta virus HIV se najčešće prenosi heteroseksualnim kontaktima, a u zemljama EU seksualnim odnosima između muškaraca. Svetski i evropski zdravstveni stručnjaci upozoravaju da Evropa u poslednjih deset godina nije učinila dovoljno da zaustavi HIV i traže bolju prevenciju, testiranja radi ranog otkrivanja i lečenje za sve inficirane, s posebnom pažnjom na ugrožene grupe poput migranata. U regionu centralne Evrope Srbija je, uz Makedoniju, zemlja sa najmanje otkrivenih infekcija virusom HIV u 2014.

Podaci Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) i Regionalne kancelarije za Evropu Svetske zdravstvene organizacije (SZO), objavljeni povodom 1. decembra, Svetskog dana borbe protiv side, pokazuju da rast epidemije HIV u Evropi predvodi istok regiona.

Na istoku Evrope broj onih kojima je postavljena dijagnoza je više nego udvostručen u poslednjih deset godina.

Kako se navodi u izveštaju SZO i ECDC, za povećanje broja inficiranih na istoku Evrope odgovorno je heteroseksulano prenošenje, mada je i broj inficiranih “preko igle” – uzimanjem droge intravenozno, značajan.

Uprkos brojnim programima prevencije, u članicama Evropske unije i Evropskog ekonomskog prostora (EEA) seks između muškaraca je dominantan način prenošenje virusa HIV.

U dva od tri nova slučaja infekcije HIV virus je otkriven među građanima poreklom Evropljanima, a u trećini je reč o građanima stranog porekla, uključujući migrante.

Upozoravajući da je uprkos svim naporima u borbi protiv HIV u Evropi registrovan najveći do sada broj novoinficiranih, direktorka SZO za Evropu Žužana Jakab (Zsuzsanna) pozvala je evropske zemlje da “jednom za svagda zauzdaju epidemiju HIV”.

“Od 2004. je stopa novopostavljenih dijagnoza u nekim zemljama EU i EEA više nego udvostručena dok je u drugim smanjena za 25%. Sve u svemu, stanje sa epidemijom HIV nije se mnogo promenilo”, kazala je vršilac dužnosti direktora ECDC Andrea Amon (Ammon).

Kako je dodala, “to znači da odgovor EU i EEA na HIV nije bio dovoljno efikasan da se ubeleži značajan pad u poslednjih deset godina”.

ECDC i SZO traže od evropskih zemalja bolju prevenciju širenja virusa, dijagnostifikovanje i lečenje ugrožene populacije, uključujući migrante i izbeglice.

Srbija i centralna Evropa

U regionu centralne Evrope, u koji je svrstana Srbija, u 2014. je u 14 od 15 zemalja (za BiH nema podataka za 2014.) kod 4.950 ljudi otkrivena infekcija HIV ili 2,6 na 100.000 stanovnika.

Najveći broj novih slučajeva infekcije HIV ubeležen je na Kipru – 6,5 na 100.000 ljudi, a slede Rumunija (4), Bugarska (3,4) i Crna Gora (3,2).

Najmanje novih infekcija otkriveno je u Srbiji (1,4 na 100.000) i Makedoniji (takođe 1,4), kao i Slovačkoj (1,6).

U regionu centralne Evrope u 2014. je najviše novih slučajeva infekcije HIV otkriveno u starosnoj grupi 30-39 godina, 34% slučajeva, a slede mladi od 15-24 godine (15%).

Seksualni odnos između muškaraca bio je u 2014. vodeći za prenos infekcije HIV u deset zemalja centralne Evrope, uključujući Srbiju, dok je heteroseksualno prenošenje prevladalo u Albaniji i Rumuniji.

Podaci iz izveštaja pokazuju da je između 2005. i 2014. u centralnoj Evropi broj novih dijagnoza infekcije virusom HIV seksom između muškaraca više nego utrostručen, broj heteroseksualnih prenosa povećan je 26% a broj novoinficiranih “preko igle” je ušestostručen.

Istovremeno je broj novih dijagnoza zbog prenosa sa majke na dete smanjen za 13%, na 26 dece u 2014. sa 30 u 2005.

U Srbiji 2.076 inficiranih

U Srbiji, prema zvanično dostupnim podacima, živi 2.076 osoba inficiranih virusom HIV, a procenjuje se da oko 1.100 osoba ne zna da je inficirano tim virusom, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.

Kako je navedeno, jedini način da se otkrije HIV infekcija je da se osoba koja je imala neki rizik podvrgne testiranju.

“Svako testiranje na HIV treba da bude dobrovoljno, poverljivo i besplatno, uz obavezno savetovanje pre i posle testiranja, a u cilju pružanja pravih i stručnih informacija potrebnih osobi da donese odluku da li je pravi trenutak za testirnje, ali i da prepozna stvarni rizik”, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da HIV pozitivne osobe imaju mogućnost da uđu u program lečenja, kako bi infekcija HIV-om postala hronično stanje sa kojim se može kvalitetno i dugo živeti.

Pravovremenim i adekvatnim lečenjem kontroliše se stanje zaražene osobe i smanjuje se mogućnost daljeg prenošenja, naveo je “Batut”.

Sida

Prema podacima ECDC, u 2014. je u zemljama centralne Evrope bilo 932 osoba sa dijagnozom side (AIDS), što odgovara 0,5 na 100.000 ljudi. Najviše ih je bilo u Rumuniji (1,9 na 100.000 stanovnika), Albaniji (1,7) i Crnoj Gori (1,1).

Dijagnozu side u ostalim zemljama regiona ima manje od jedne osobe na 100.000 ljudi.

U poslednjih deset godina broj novopostavljenih dijagnoza side u centralnoj Evropi povećan je za 25%, sa 0,4 na 100.0000 stanovnika ili 750 slučajeva u 2005. na 0,5 na 100.000 ili 932 slučaja u 2014.

Od devet zemalja koje su izvestile o više od 20 novih slučajeva side u 2014, stopa je povećana u šest – Albaniji, Bugarskoj, Češkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Turskoj, u dve je smanjena – Srbiji i Poljskoj, dok je u Hrvatskoj bila stabilna.

Kada je reč o prenošenju, od 2005. do 2014. je broj novi dijagnoza side kod muškaraca inficiranih u seksualsnim odnosima sa muškarcima povećan za 105%, kod onih inficiranih intravenoznim drogiranjem za 72% a kod inficiranih heteroseksualnim kontaktom za 32%.

Smrtnost ljudi kojima je dijagnostifikovana sida u centralnoj Evropi je niska i stabilna. Kako se navodi, u 14 zemalja je u 2014. zabeleženo 365 smrtnih slučajeva prema 366 u 2005. godini.

Veći rizik za migrante zbog socijalne isključenosti

Izveštaj SZO i ECDC pokazao je i da je tokom poslednjih deset godina broj postavljenih dijagnoze infekcije virusom HIV u Evropi kod migranata značajno smanjen. Podaci ukazuju i da je veliki broj migranata zaražen nakon dolaska u Evropu.

“Izbeglice i migranti ostaju prioritet za prevenciju HIV i negu. S obzirom da su izbeglice i migranti žrtve socijalne isključenosti u zemljama u koje stižu, rizik od infekcije je kod njih veći i njihov status može da ih podstakne na rizično ponašanje, čime se povećava opasnost od infekcije”, upozorila je Žužana Jakab.

“Mi iz SZO tražimo od svih zemalja Evrope da omoguće prevenciju, testiranja na HIV i usluge lečenja svim izbeglicama i migrantima, bez obzira na njihov pravni status. To je takođe najbezbedniji način da se populacija rezidenata zaštiti od infekcije HIV”, kazala je Jakab.

U izveštaju se navodi i da je gotovo polovina infekcija virusom HIV u Evropi otkrivena kasno, što znači veći rizik po zdravlje, opasnost od smrtnog ishoda i prenošenja HIV.

Veliki broj slučajeva side u istočnim delovima Evrope potvrđuje štetu od kasnog postavljanja dijagnoze infekcije virusom HIV, odlaganja terapije i niske pokrivenosti tretmanom.

Stručnjaci SZO i ECDC ističu i značaj ranog testiranja.

Izvor: EurActiv.rs