Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Ujedinjene nacije pozvale su na hitne mere da se smanji nasilje nad ženama. Novi izveštaj ove svetske organizacije pokazao je da su žene bolje obrazovane i žive duže, ali i da svaka treća navodi da je bila žrtva nasilja. Izveštaj „Napredak žena u svetu” objavljuje se svakih pet godina, a ovaj šesti po redu, za 2015-16. godinu, donosi podatke za 200 pokazatelja u 102 zemlje. U Srbiji žene imaju manji rizik da žive u najsiromašnijim domaćinstvima, ali zato je manje njih zaposleno, a na neplaćen rad, poput kućnih poslova i brige o članovima domaćinstva, potroše dva puta više vremena nego muškarci.

Jedna od autora Frančeska Grum ukazala je da ovogodišnji izveštaj ima i nove elemente o neplaćenom radu žena i nasilju, što su problemi koji pre 20 godina nije uzimano u obzir. Ove godine obuhvaćen je najveći broj zemalja do sada – 102.

Više od trećine žena bilo je izloženo fizičkom ili seksualnom nasilju tokom života. U dva od tri slučaja nasilja koji su počinili bližnji, i u kojima je ishod smrtan, žrtve su žene.

„Nasilje nad ženama je prisutno svugde, reč je o svetskom problemu”, ukazala je Grum, koja je izrazila žaljenje što tek „manjina žena sme da govori o tom iskustvu sa nasiljem”.

Izveštaj je pokazao da u 70 zemalja za koje je prikupljen ovaj podatak manje od 40% žrtava nasilja odluči da ovo podeli sa prijateljima ili bliskim osobama, dok manje od 10% podnese tužbu.

Dobra vest u izveštaju je da stav o nasilju u braku ili seksualnom nasilju počinje da se menja u skoro svim zemljama u kojima postoje informacije o ovom problem. Tako najmanje 119 zemalja danas ima zakone o nasilju u kući, 125 o seksualnom uznemiravanju i 52 o nasilju u braku.

Napredak, ali ne dovoljan

Napredak u položaju žena postignut je u većini pokazatelja u prethodnih 20 godina, ali prema rečima Grumove to nije dovoljno „i još smo daleko od jednakosti”. Velika je razlika i među regionima, ukazala je ona.

Očekivani životni vek u svetu za žene danas je 72 godine, a za muškarce 68 godina. Muškarci su izloženi većem riziku od saobraćajnih nesreća i štetnim posledicama duvana i alkohola.

Međutim, žene su mnogo manje zastupljene na tržištu rada, pa je zaposleno oko 50% žena u radnom dobu, i 77% mušlaraca. Žene i dalje za rad dobijaju između 70 do 90% iznosa koji dobijaju njihove muške kolege.

Brojni faktori utiču na ove razlike, između ostalog rane udaje devojaka, što ograničava njihovu karijeru. Ova pojava je sve manje učestala, ali i dalje pogađa više od 40% žena Južne Azije i podsaharske Afrike.

U osnovnu školu idu skoro sva deca, i muška i ženska, izuzev 58 miliona njih u zonama sukoba koji su lišeni školovanja, ali jaz između polova raste sa nivoom studija, ističe Grum. Pored toga, na lošu plaćenost žena utiče i izbor predmeta studija, jer su češće osuđene na manje plaćene poslove.

U zemljama razvoju žene u kućnim poslovima i brizi o članovima domaćinstva provedu u proseku tri časa više nego muškarci, dok je u bogatim zemljama ova razlika dva časa.

Sve veći broj porodica s jednim roditeljem, što se beleži i u zemljama u razvoju, dodatno slabi pre svega položaj žene.

Rasprostranjenost porodičnih davanja se povećala, jer polovina zemalja nudi porodiljsko odsustvo u trajanju od najmanje 14 sedmica. Međutim, žene u nekim sektorima poput poljoprivrede i rada u domaćinstvu često nemaju pravo na to.

Žene u Srbiji: Duže žive, više rade po kući

Podaci o životnom veku u pojedinačnim zemljama nisu predstavljeni u izveštaju, ali prema podacima statističkog zavoda žene sa očekivanih 77 godina života žive pet godina duže od muškaraca.

Pozitivan pokazatelj za žene je da su manje izložene riziku da žive u 20% najsiromašnijih porodica, jer na 100 muškaraca koji žive u siromašnim domaćinstvima dolazi 77 žena, a u ovom pogledu slična je Crna Gora i BiH. Od 75 zemalja za koje postoji ovaj pokazatelj žene u Srbiji su u najboljem položaju, mada razvijene zemlje uglavnom nemaju ovakve podatke.

Žene u Srbiji provedu četiri sata i 50 minuta dnevno na neplaćeni rad, poput brige o članovima domaćinstva i kućnih poslova, a muškarci dva časa i 16 minuta, dok u plaćenom radu provedu u proseku dva časa i devet minuta, a muškarci tri sata i 47 minuta. Ukupno gledano, žene više provedu radeći, odnosno 6 sati i 40 minuta, a muškarci 5 sati i 42 minuta.

Srbija je po razlici u neplaćenom radu na pola puta između razvijenih zemalja u kojima je razlika dva sata  proseku i siromašnijih gde je razlika tri časa. I ovde je situacija neujednačena, pa tako žene u Austriji neplaćeno rade 5 sati i 27 minuta, a žene dva sata i 15 minuta.

Stopa zaposlenosti kod žena i Srbiji je ispod svetskog proseka od 50%, iznosi 44,5% i nije se menjala od 1990. godine, ali je i za muškarce stopa zaposlenosti takođe ispod svetskog proseka od oko 75% i iznosi 60,9%, što je pad za 6,5 procentnih poena u odnosu na 1990. godinu.

Izveštaj pokazuje i da su u Srbiji i dalje živi stereotipi o muškim i ženskim zanimanjima, budući da je u ukupnom broju studenata skoro svaki četvrti (23,3%) muškarac koji studira na smerovima imžinjerskog, industrijskog i građevinskog usmerenja, dok žene u tim usmerenjima čine 8,5%, a prisutnije su u društvenim naukama i umetnostima.

Izvor: AFP i S.V., preuzeto sa www.euractiv.rs