Prilikom predstavljanja rezultata novog Indeksa rodne ravnopravnosti za Republiku Srbiju, potpredsednica Vlade Republike Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović je istakla da je “Srbija za nepune tri godine ostvarila značajan napredak u Indeksu rodne ravnopravnosti, on danas iznosi 55,8 poena i razlika u odnosu na EU je smanjena. Ti rezultati jasno ukazuju na to da smo posvećeni unapređenju položaja žena u Srbiji, ali i da moramo da radimo još više, kroz koordinirane aktivnosti državnih institucija i civilnog sektora, uz podršku međunarodnih partnera.”
Ona je ukazala da nam rezultati pokazuju gde su napravljeni pomaci, a u kojim oblastima je potrebno raditi više. “Najbolje rezultate imamo kada je domen moći i uključivanje žena u politički život u pitanju, napravili smo napredak od 9,3 poena i nalazimo se na 16. mestu – dakle bolji smo od polovine zemalja EU. S druge strane, više napora moramo uložiti u domene novca i vremena, jer žene i dalje zarađuju manje od muškaraca za isti posao i mnogo više vremena potroše u neplaćenim obavezama kroz brigu o domaćinstvu i deci”, rekla je ona.
Potpredsednica Vlade istakla je da nas je Indeks rodne ravnopravnosti uvrstio u grupu zemalja sa kojima se poredimo, zahvaljujući podršci Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost.
“Zabeležili smo za nepune tri godine pomak od 3,4 poena i on nije mali, veći je nego napredak Evropske unije za isti period. Najvažnije što nam indeks daje je osećaj da možemo da napravimo mnogo više u ovoj oblasti. Pre 4,5 godine rodna ravnopravnost bila je salonska priča koja nije davala rezultate. Danas znamo gde smo dobri, znamo i gde su problemi i naš zajednički rad treba da bude fokusiran na stvaranju jednakih uslova za sve naše građanke i građane”, izjavila je Mihajlovićeva.
Virginija Langbak, direktorka Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost, izjavila je da je Srbija jedina zemlja van EU koja je izradila Indeks rodne ravnopravnosti i to po drugi put, što pokazuje posvećenost države i Koordinacionog tela u ovom poslu.
“Čestitamo Srbiji na drugom Indeksu. Ovo je veliki uspeh i drago nam je da možemo da vas podržimo na tom važnom putu. Srbija je napravila napredak u svim domenima i pokazuje snažnu posvećenost u unapređenju rodne ravnopravnosti. Time Srbija predstavlja primer dobre prakse ostalim zemljama u regionu, na njihovom putu ka Evropskoj uniji. Zahvaljujem potpredsednici Mihajlović na ogromnom radu”, rekla je Langbakova.
Mateja Norčić Štamcar, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji, izjavila je da je rodna ravnopravnost jedna od evropskih vrednosti i osnovno ljudsko pravo i da EU poklanja sve više pažnje toj temi.
“Indeks nam pomaže u kreiranju javnih politika u ovoj oblasti. Drago nam je što je Srbija popravila svoj rezultat jer će nam to pomoći u zajedničkoj borbi protiv diskriminacije, nasilja i socijalne isključenosti. Evropska unija će nastaviti i dalje da podržava i politički i finansijski Srbiju u ovakvoj i sličnim inicijativama”, rekla je Norčić Štamcar.
Dragana Jovanović Arijas, menadžerka Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, rekla je da nam rezultati Indeksa pokazuju gde smo ostvarili pozitivne trendove, ali i gde su nam potrebni dodatni napori.
„Posebno treba da obratimo pažnju na teme poput korišćenja vremena, s obzirom da žene mnogo više vremena provode u brizi o domaćinstvu, dok muškarci imaju vremena za lični razvoj, zatim na podršku ženama iz ranjivih grupa jer su u većoj opasnosti od siromaštva, kao i na uvođenje rodne perspektive u sve javne politike“, rekla je Jovanović Arijas.
Indeks rodne ravnopravnosti izrađen je u saradnji Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i Republičkog zavoda za statistiku, uz podršku Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost.
U 2016. godini Indeks za Srbiju iznosio je 52,4 poena i razlika u odnosu na evropski prosek bila je 12,6 poena, najnoviji Indeks rodne ravnopravnosti za Srbiju iznosi 55,8 poena u odnosu na prosek EU – 66,2 poena.
Kliknite da preuzmete Indeks rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji (.pdf).
Napiši komentar