Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije objavio je publikaciju “Finansijska inkluzija u Srbiji – analiza stanja, prepreka, koristi i šansi”, autora Alekse Nenadovića i Pavla Golicina.

Finansijska inkluzija se najopštije definiše kao udeo pojedinaca koji koriste finansijske usluge (štednja, krediti, itd.). Kako ova tema u Srbiji nije dovoljno obrađivana, dostupni su rezultati svega nekoliko sprovedenih istraživanja i radova. Iz tog razloga ova analiza je imala za cilj najpre da utvrdi stanje finansijske inkluzije u Srbiji pregledom i poređenjem postojećih anketa i istraživanja, zatim da putem fokus grupa proveri dostupne podatke i dublje ispita stavove pojedinaca u pogledu finansijske inkluzije i da potom na osnovu utvrđenih podataka i pregleda međunarodne literature i prakse predloži mere pomoću kojih bi se finansijska inkluzija u Srbiji povećala. Na ovaj način analiza postavlja temelje i uvod za dalja istraživanja i primenu politika u cilju povećanja finansijske inkluzije u Srbiji.

Prema istraživanju Svetske banke, najveći rizik od finansijske isključenosti u Srbiji imaju mladi i nisko obrazovani, a „srednje” su ugroženi stanovnici ruralnih područja i najsiromašnijih 40% populacije, dok su visokoobrazovani, najbogatijih 60% populacije i urbana populacija u značajno boljem položaju. Prema kriterijumu procenta građana koji imaju račun u banci (oko 62%), Srbija je blizu nivoa proseka okruženja, ali zaostaje za razvijenim zemljama gde je taj procenat blizu 100%. Pozitivno je što su žene ravnopravne u odnosu na muškarce, i po tom pitanju Srbija je jedna od najuspešnijih zemalja u okruženju. Po kriterijumu zaduživanja u finansijskoj instituciji, žene u Srbiji su čak u prednosti u odnosu na muškarce.

Finansijska infrastruktura nije dovoljno razvijena u Srbiji. Broj filijala na 100 hiljada stanovnika je najniži u regionu, a manji broj ATM mašina na 100 hiljada stanovnika ima samo Bosna i Hercegovina. Elektronsko plaćanje se u Srbiji koristi daleko manje nego u razvijenim zemljama, ali je u poređenju sa zemljama u okruženju stepen korišćenja elektronskih transakcija viši nego u Bugarskoj, Crnog Gori i Bosni i Hercegovini. Ovaj vid plaćanja ima potencijal za brz razvoj. Što se tiče uzimanja zajma i štednje u finansijskim institucijama ugrožene grupe se zadužuju manje od proseka okruženja. Posebno su ugroženi mladi.

Da bi se za potrebe ovog istraživanja kroz direktnu komunikaciju identifikovali problemi i stavovi pojedinaca, organizovane su fokus grupe u Sremskoj Mitrovici, Novom Pazaru i Kraljevu. Finansijski isključeni često imaju više navedenih karakteristika, npr. mladi koji su i isto vreme i nezaposleni i siromašni, što predstavlja tzv. multidimenzionalnu ugroženost. Zbog toga su, kako bi se dobilo što više informacija, prilikom formiranja fokus grupa osim četiri ugrožene grupe (siromašni, niže obrazovani, stanovnici ruralnih područja i mladi) uključeni i Romi, osobe sa invaliditetom, nezaposleni, sezonski radnici i zaposleni „na crno“, kao i osobe muslimanske veroispovesti, kako bi bio proveren mogući uticaj religioznosti. Velika većina ispitanika koji imaju tekući račun u banci uopšte ga ne koristi zbog visokih troškova održavanja računa i neredovnih prihoda. Račun u banci koriste uglavnom samo oni koji su zaposleni i preko njega primaju platu. Za plaćanje računa uglavnom koriste Poštu Srbije. Korišćenje platnih kartica je zanemarljivo. Mali broj ispitanika ima nekakvu štednju, al niko od njih svoju ušteđevinu ne čuva u banci; najčešće navedeni razlozi za to su bankarski troškovi i nepoverenje. Imaju potrebe za pozajmicama, uglavnom za neplanirane troškove, ali nijedan učesnik fokus grupe nema kredit u banci, već se novac pozajmljuje od prijatelja ili rodbine. Preko 80% ispitanika koristi internet i skoro svi imaju mobilne telefone, te visok nivo korišćenja novih tehnologija među ugroženim grupama predstavlja značajan potencijal za povećanje finansijske inkluzije u Srbiji. Nivo finansijske pismenosti i sposobnosti je veoma nizak. Nisu primećene razlike usled religiozne pripadnosti.

Mnoga istraživanja u svetu su pokazala višestruke koristi za ekonomiju od povećanja finansijske inkluzije. Za Srbiju je neophodno da poveća nivo obrazovanja koji je potreban za nova radna mesta ukoliko želi da poveća životni standard svojih građana i snizi nejednakost među njima. Ako ugroženi građani ne štede u banci i ne uzimaju kredite za školovanje, smanjuje se ulaganje u obrazovanje, čime se dodatno povećava nejednakost i snižava ekonomski rast. Pojedinci koji imaju znanje i poslovnu ideju, a nemaju račun u banci, ne mogu da konkurišu za poslovni kredit, tako da finansijska isključenost sprečava pojavu novih malih preduzeća na tržištu. Veća konkurencija među bankama i finansijska inkluzija ubrzavaju ekonomski rast i potražnju za radnom snagom, pogotovu za onom na dnu lestvice prihoda, što rezultira višim inkluzivnim rastom.

Preuzmite publikaciju “Finansijska inkluzija u Srbiji – analiza stanja, prepreka, koristi i šansi”: