Vlada Republike Srbije
Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, pripremio je publikaciju „Preduzetničko obrazovanje: Komparativni pregled obrazovnih politika, modela i prakse”. Publikacija je izrađena u okviru projekta „Podrška sprovođenju Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike u Republici Srbiji sa fokusom na politiku zapošljavanja i povećanja zapošljivosti mladih“, finansiranog sredstvima podrške Švajcarske agencije za razvoj i saradnju.
Cilj studije
Cilj dokumenta je da mapira i sistematizuje postojeće prakse preduzetničkog obrazovanja i pruži preporuke za njegov budući razvoj u Srbiji. Republika Srbija je poslednjih godina prepoznala važnost preduzetništva i na različite načine ga integrisala u strateški i zakonodavni okvir različitih sektora (npr. obrazovanje, ekonomija, omladina, itd.), ali i ostvarivala aktivnosti vezane za preduzetničko učenje. Namera dokumenta je da se na osnovu prikazanih iskustava i dobijenih podataka iz prakse stekne uvid u primere dobre prakse, jake strane sistema i oblasti u kojima je potrebno dodatno unapređenje sistema preduzetničkog učenja.
Takođe, sažeti prikaz politike i praksi preduzetničkog učenja treba da posluži donosiocima odluka kao osnova za razmatranje budućih pravaca razvoja preduzetničkog učenja i delovanja u odnosu na postavljene strateške ciljeve i u skladu sa smernicama i praksom zemalja EU.
Pregled publikacije
Publikacija daje pregled zakonske i strateške regulative u oblasti preduzetničkog obrazovanja u zemljama Evropske unije, Zapadnog Balkana i Turske i načine integracije preduzetničkog učenja. Takođe, dokumentom se daje uvid u nadležnosti različitih institucija i partnerskih organizacija u Srbiji koje su uključene u preduzetničko učenje i procenu efekata i uticaja uvođenja različitih koncepcija preduzetničkog učenja.
Dokumentom se po prvi put pruža uvid u efekte uvođenja preduzetništva kao predmeta u formalni sistem obrazovanja. Zajedno sa podacima iz postojećih studija, ovaj deo omogućava uvid u različite modalitete uvođenja preduzetničkog obrazovanja u Srbiji u različitim školama i na različitim nivoima obrazovanja (osnovnim školama, srednjim stručnim školama, itd.) i procenjuje uticaj ostvarenog modela na učenike, nastavnike, školu, itd. Na osnovu svega navedenog, date su preporuke za unapređenje sistema preduzetničkog učenja.
Šta je to preduzetnička kompetencija?
Preduzimljivost i preduzetničku kompetenciju čini skup znanja, veština, sposobnosti i stavova: saznanja o raspoloživim mogućnostima, kreativnost, snalažljivost, proaktivnost, samoinicijativnost, upornost, odlučnost, dosetljivost, spretnost, sklonost učenika da sami unose promene i pozitivno reaguju na njih, inovativnost, volja za preuzimanjem rizika, motivisanost, planiranje, organizacija, analiziranje, komunikacija, moć uveravanja, samouverenost, samopouzdanje, stvaranje nove vrednosti i iz „ničega nešto“, prihvatanje odgovornosti za svoje postupke i život, razvijanje strateške vizije, sistemski pristup problemu, postavljanje ciljeva i njihovo ostvarivanje, preduzimanje akcije, praćenje i vrednovanje i izveštavanje; stvaranje i sprovođenje projekata; sposobnost timskog rada, fleksibilnost, sposobnost prepoznavanja sopstvenih prednosti i slabosti, uočavanje prilika, sposobnost promocije; pozitivan stav prema promenama i inovacijama, spremnost prepoznavanja područja za preduzetničke veštine.
Ova kompetencija se manifestuje kroz samoinicijativno preduzimanje akcije sa ciljem promene okruženja i poboljšanja uslova u kojima živimo i radimo, bilo da je u pitanju škola, lokalna zajednica ili šire okruženje. Njeno razvijanje i negovanje vodi preuzimanju kontrole nad svojim delima, odgovornosti za sopstveni život, aktivnom menjanju stvarnosti, ličnoj afirmaciji. Pored toga, ona omogućava da se u skladu sa svojim izborima bavimo onim što volimo, budemo priznati u društvu i ostvarimo profit.
Stavovi učenika i nastavnika u Srbiji – nalazi istraživanja
Kao i kada je u pitanju sveukupna populacija učenika srednjih stručnih škola koji su imali predmet preduzetništvo, najveći broj ispitivanih učenika obe generacije je nastavio sa školovanjem. U isto vreme, zanemarljiv broj učenika je pokrenuo sopstveno poslovanje, ali se ova činjenica ne može gledati van ukupnog ekonomskog konteksta i ne može se pripisati manjku efikasnosti ili uticaja predmeta preduzetništvo.
Učenici smatraju da im je preduzetničko učenje pomoglo u povećanju nezavisnosti, odgovornosti, sposobnosti planiranja, kao i u povećanju inovativnosti i kreativnosti.Deo učenika je izjavio da su primeri uspešnih preduzetnika predstavljali podsticaj i povećali njihovu želju da se jednog dana profesionalno ostvare.
Najveći broj učenika preduzetništvo posmatra kao jedan od mnogobrojnih predmeta koji su imali tokom školovanja i smatra da on nije uticao na njihov izbor zanimanja, kao ni na to da li će raditi u javnom ili privatnom sektoru.
Nastavnici koji su prolazili direktnu obuku za ostvarivanje predmeta preduzetništvo smatraju da suština ovog predmeta nije samo u ekonomskim sadržajima, već da se kod učenika razvijaju različite preduzetničke osobine i stavovi, te da su oni u tome i uspeli. Ovakav nalaz ukazuje da ova grupa nastavnika razume preduzetništvo i kao ključnu kompetenciju. Uvereni su da je njihovim bivšim učenicima predmet preduzetništvo pomogao oko izbora visokoškolske institucije, pa samim tim i karijernog puta, što se ne poklapa sa izjavama učenika.
Smatraju da je uticaj uvođenja predmeta preduzetništvo na promene na školskom nivou mali, dok najveći pomak vide u razumevanju važnosti preduzetništva kod dela nastavnika i povećanom aktivizmu škola kada je u pitanju učešće u drugim preduzetničkim programima (pri tom ističući važnost podrške menadžmenta škole). Po njihovom mišljenju, uvođenje predmeta preduzetništvo nije značajno uticalo na povećanje timskog rada i saradnje u realizaciji nastave, pa navode da su se entuzijazam i praksa intenzivnijeg timskog rada vremenom smanjivali.
Opšti zaključci i preporuke
Od 2002. godine u Srbiji se, kroz različite faze, realizuje projekat reforme i modernizacije srednjeg stručnog obrazovanja i obuke, koji se finansira iz sredstava EU, a u okviru kojeg je započelo uvođenje preduzetništva kao predmeta u nastavne planove i programe oglednih srednjih stručnih škola. Pored toga, MPNTR sprovodi različite programe i projekte koji se odnose na preduzetništvo. Sistemskog pokušaja da se preduzetništvo ugradi u osnovne škole, gimnazije i srednje umetničke škole do skoro nije bilo.
U izgradnji preduzetničke kulture u društvu, a posredno u institucionalizaciji i ostvarivanju preduzetničkog učenja, potrebni su angažovanje i doprinos različitih aktera. Svaka od institucija i organizacija u tim procesima ima važnu ulogu jer tek kada se usaglase regulatorni okvir, razvoj veština i poslovnih sposobnosti, senzitivizacija poslovnog okruženja, i na kraju, ulaganje sredstava u tržište, stvaraju se preduslovi za uspešno uspostavljanje i razvoj preduzetničke kulture u društvu.
Preduzetničko učenje je i dalje tema koja se visoko kotira u okviru javnih politika u Srbiji, a samo preduzetništvo je prepoznato kao jedna od poluga ekonomskog razvoja zemlje i načina za razvoj ljudskog kapitala. Ipak, bilo bi važno na nacionalnom nivou usaglasiti definiciju preduzetničkog učenja (da li se odnosi samo na formalni obrazovni sistem, da li se aktivnosti škole, nastavnika i učenika realizovane van obrazovnog sistema posmatraju kao priznat deo preduzetničkog učenja, da li su mladi koji nisu više deo formalnog obrazovanja, ali su uključeni u različite oblike preduzetničkog učenja oni koji će se pratiti, itd.), jer je to od suštinskog značaja za uspostavljanje sistema praćenja i evaluacije, odnosno doprinosi dugoročnoj transparentnosti, kompatibilnosti i uporedivosti rezultata na osnovu kojih se mogu donositi valjani i validni zaključci.
Takođe, neophodno je dalje nastaviti sa reformskim procesima u sistemu obrazovanja u cilju integracije preduzetničkog učenja na svim nivoima formalnog obrazovanja. U tom procesu donosioci odluka treba da se oslanjaju na dosadašnje rezultate, razvijene modele i mreže podrške u okviru neformalnog obrazovanja, a u kontekstu doživotnog obrazovanja i učenja.
Sve buduće aktivnosti, projekti i programi koje planiraju nadležna ministarstva i institucije treba da budu usmereni ka funkcionalnim znanjima, što neminovno podrazumeva preduzetničko učenje, pa bi taj zahtev trebalo da bude jasan odeljenjima nadležnih institucija koje se bave projektnim programiranjem. Pri programiranju treba obratiti pažnju da se od donatora zahteva adekvatna finansijska podrška kojom bi se na pravi način obezbedila sredstva koja u ovom trenutku ne mogu da se izdvoje iz nacionalnog budžeta.
Takođe, ne sme se zaboraviti da samo preduzetničko učenje, bez obzira na modalitet integracije u obrazovni sistem, mora da obuhvati učenje i razvoj motivisanosti, kreativnosti i inovativnosti mladih ljudi kojima bi se pripremali za preduzetničke aktivnosti. Preduzetništvo podrazumeva i kontinuirane promene, pa je važno preduzimati one aktivnosti koje vode povećanju otvorenosti za promene škole, nastavnika i učenika.
Preduzetništvo još uvek nije dovoljno ukorenjeno na nivou visokog obrazovanja, te je neophodno uložiti više napora u aktivnosti koje se odnose na razmenu primera dobre prakse preduzetničkog učenja u visokom obrazovanju.
pdf [3 MB]
Napiši komentar