Vlada Republike Srbije
Uprkos brojnim nastojanjima da se predupredi mogućnost prisilnog stupanja maloletnih lica i dece u bračne zajednice, ova pojava je i dalje prisutna i predstavlja jedan od gorućih problema kako u svetu, tako i u Srbiji. Kao doprinos prevenciji i neutralizaciji ove pojave, Fondacija “Ana i Vlade Divac” i NVO Atina izradili su studiju pod nazivom „Dečji brakovi u Srbiji – Analiza stanja i preporuke“.
U studiji se navodi da dečji brakovi predstavljaju praksu kojom dete prisilno stupa u bračnu zajednicu sa drugim detetom ili odraslom osobom i da ova pojava uglavnom pogađa devojčice. Navodi se da su uzroci ove pojave brojni, i da bez obzira na uvreženo mišljenje da su oni isključivo produkt tradicionalnog načina života i običajnog prava određenih zajednica, iza svakog pojedinačnog slučaja stoje konkretni razlozi koji mogu biti lične, ekonomske, političke ili druge prirode. Takođe, ističe se da dečji brakovi imaju ozbiljne i teške posledice po decu koja u njega stupaju i da dovode do njihovog opredmećivanja, eliminasanja bilo kakve mogućnosti za njihov lični razvoj usled ranog roditeljstva, kao i do izloženosti hroničnom siromaštvu i nepismenosti.
Prema navodima studije, do sada su zabeleženi brojni pokušaji iskorenjivanja ove pojave i u tu svrhu su doneti mnogi međunarodni dokumenti pri čemu su neki od najvažnijih Deklaracija o pravima deteta iz 1959. godine, Konvencija o saglasnosti za stupanje u brak, starosnoj granici o stupanju u brak i registraciji braka iz 1962. godine i Konvencija o pravima deteta iz 1989. godine. Takođe, doneti su i brojni zakoni i nacionalne strategije, osnovane su brojne ustanove koje se bave ovim pitanjem, ali bez obzira na sve napore ova pojava je i dalje daleko od iskorenjivanja. U Srbiji ona je prevashodno zastupljena u romskim zajednicama, i svake godine na hiljade dece prisilno stupe u takve vrste brakova, bez obzira što je takva praksa zabranjena i kažnjiva zakonom. S obzirom na to, u studiji se navodi da je neophodno preduzeti akcije i mere kojima bi se ovaj društveni problem eliminisao.
U studiji se navodi da je neophodno sveobuhvatno zajedničko, kontinuirano i usaglašeno delovanje institucija sistema i organizacija civilnog društva, kao i da je potrebno diversifikovati i lokalizovati aktivnosti u cilju što efikasnijeg rešavanja ovog problema. Kao četiri ključna pravca delovanja u prevenciji ove pojave navode se: osnaživanje devojčica, mobilizacija porodice i zajednice, pristup servisima i donošenje zakona i politika. Dakle, neophodno je da država dečji brak jasno označi kao potpuno neprihvatljivu i štetnu društvenu praksu, da preventivno deluje i da kada dođe u kontakt sa takvom praksom neodložno preduzme sve mere kojima bi se sprečila dalja kršenja prava deteta. Takođe, posebno je naglašeno da je za iskorenjavianje ove pojave od ključnog značaja razdvojiti praksu dečjeg braka od bilo kakve etničke ili verske tradicije, dakle označiti je kao anarhonu društvenu a ne kao romsku praksu, bez obzira što je ona dominatno zastupljena u okviru ove zajednice.
Kliknite da preuzmete studiju “Dečji brakovi u Srbiji – Analiza stanja i preporuke”.
pdf [3 MB]
Napiši komentar