Nasilje prema deci u Srbiji ima brojne oblike i javlja se u različitim kontekstima — u intimnom porodičnom okruženju, u školama, u institucijama u koje se deca smeštaju radi zaštite, u digitalnom prostoru i u zajednici. Prevencija i zaštita dece od nasilja su već više od decenije označene kao jedan od prioriteta nacionalnih politika. U 2017. godini započet je novi ciklus politike prevencije i zaštite dece od nasilja, a cilj studije “Nasilje prema deci u Srbiji: determinante, faktori i intervencije” je da pruži čvrstu evidenciju za one aspekte nasilja koji do sada nisu bili u središtu politika — determinante i faktore koji pokreću nasilje.
Nalazi ove studije zasnovani su na specifičnom pristupu UNICEF kancelarije za istraživanje — Inoccenti (Proces istraživanja za politike i praksu — R3P), koji zahteva sveobuhvatan pregled raspoloživog znanja o nasilju i široko učešće velikog broja interesnih grupa u preispitivanju intervencija i formulisanju preporuka za naredni ciklus politika za prevenciju i zaštitu dece od nasilja.
Nalazi istraživanja pokazuju da je nasilje prema deci u Srbiji široko rasprostranjeno u različitim oblicima. Javlja se kao direktno, interpersonalno, fizičko, psihološko ili seksualno nasilje, kao zanemarivanje koje detetu uskraćuje zadovoljenje potreba i sprečava njegov razvoj, a takođe se javlja i u manje direktnim ali kompleksnim oblicima, kao što je strukturno nasilje koje se ispoljava u različitim oblicima — na primer, kroz dečji brak, dečji rad ili druge vrste eksploatacije, ili kroz višestruku socijalnu isključenost. Manifestacije nasilja se takođe razlikuju i po drugim odlikama: ko je počinilac, koliko ozbiljno je dete povređeno, koje su kratkoročne i dugoročne posledice, u kom kontekstu se javlja i na koji način institucije mogu da reaguju da bi zaštitile dete.
Kako unaprediti sistem prevencije i zaštite dece od nasilja, čitajte u studiji “Nasilje prema deci u Srbiji: determinante, faktori i intervencije”. Pregled nalaza studije možete preuzeti ovde.
Izvor: secons.net
Napiši komentar