Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Diskriminacija na osnovu invaliditeta je treći najčešći razlog pritužbi koje stižu do poverenice za zaštitu ravnopravnosti, posle diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti i pola. Devojčice i žene s invaliditetom u Srbiji, dvostruko više su izložene diskriminaciji – nailaze na prepreke u obrazovanju, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, teže dolaze do posla od muškaraca s invaliditetom i često su nevidljive u javnom životu.

Diskrimincija na osnovu invaliditeta treći je najčešći razlog za pritužbe, posle diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti i pola, izjavila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Žene i devojčice sa invaliditetom u Srbiji su dvostruko više diskriminisane i to u svim oblastima života, istakla je Jankovićeva.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je na skupu “Prava žena i devojčica sa invaliditetom”, povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, rekla da je to telo od 2010. godine do danas dobilo 390 pritužbi zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, od čega je 111 pritužbi bilo zbog diskriminacije žena sa invaliditetom.

“Kroz pritužbe, relevantna istraživanja i razgovore sa partnerima vidi se da se o ovoj temi ne govori dovoljno i da treba imati u vidu da se uvek uopšteno govori o pravima i problemima u ostvarivanju prava osoba sa invaliditetom i preprekama na koje nailaze u različitim oblastima društvenog života”, navela je Jankovićeva.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je rekla da, prema popisu iz 2011. godine, osam odsto od ukupne populacije čine osobe sa invaliditetom, a među njima je čak 58,2 odsto žena.

Jankovićeva je ukazala da je danas prilika da se kaže da su žene sa invaliditetom češće i dvostruko diskriminisane i da se suočavaju sa barijerama u ostvarivanju svojih prava i u pojačanom su riziku od nasilja.

Prema njenim rečima, žene sa invaliditetom izložene su diskriminaciji u svim oblastima javnog i privatnog života, često su nevidljive u javnom životu i nailaze na prepreke u obrazovanju, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, siromašnije su i više nezaposlene od muškaraca sa invaliditetom.

Prema istraživanjima, 80 odsto devojčica s invaliditetom nikada nije pohađalo školu.

“Žene koje uspeju da se zaposle sporije napreduju u karijeri, na radnom mestu moraju da rade više od drugih zaposlenih i često se raspoređuju na radna mesta koja ne podrazumevaju direktan rad sa strankama”, navela je Jankovićeva.

Šefica Kancelarije Agencije UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji Milana Rikanović je rekla da je važno da se priča o pravima žena ili devojčica sa invaliditetom.

“Često se suočavamo da se pitanja prava žena, a naročito pitanja prava žena iz posebnih grupa stavljaju zajedno pa često govorimo o pravima Romkinja, žena sa sela, i žena sa invaliditetom”, navela je Rikanovićeva i dodala da često zbog toga jedna grupa žena “ispadne” iz planova, mera, politika i programa.

Zato je važno da se svakoj grupi, sa kojom se radi, posveti dovoljno pažnje i posebno se bavimo tim pitanjem.

Navodi da se UN Women bavi rodnom ravnopravnošću i osnaživanjem žena, a cilj je da zajedno sa partnerima rade na eliminaciji diskriminacije žena, na njihovom osnaživanju i uspostavljanju ravnopravnosti.

“Žene u Srbiji moraju da imaju jednaka prava da učestvuju u donošenju odluka o tome u kakvom društvu želimo da živimo, u kreiranju politika i uticanju na sopstveni život”, ocenjuje Rikanovićeva.

Kako je dodala, jedan od važnih zadataka UN Women je da li se prate međunarodne norme koje se Srbija obavezala da poštuje.

Gordana Rajkov iz Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom je rekla da je potrebno imati muškarce kao saveznike i podršku jer su oni uglavnom donosioci odluka.

Žene s invaliditetom teško ostvaruju i prava iz oblasti zdravstvene zaštite, ne samo zbog arhitektonskih barijera već i zbog nedostupnosti opreme. U Srbiji postoji samo devet hidrauličnih ginekoloških stolica i pet mamografa koji su im dostupni, pa se bolest ne otkrije ne vreme.

“Često se dešavalo da je već kasno kada se otkrije jer žene toga nisu bile svesne a takođe veliki problem jeste nedovoljno edukovano medicinsko osoblje za rad sa ženama sa invaliditeom”, objašnjava Gordana Rajkov.

Takođe im se osporava i pravo na brak, seksualnost, materinstvo. Ređe se udaju, a ako su udate, zavisne su od muževa. Neretko trpe i nasilje, a prilikom razvoda deca se uglavnom dodeljuju očevima.

Izvor: www.rts.rs