Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Vlada Republike Srbije je, zajedno sa svojim partnerima Nemačkom razvojnom saradnjom i Švajcarskom agencijom za razvoj i saradnju, u poslednjih nekoliko godina postigla zapažene rezultate u oblasti unapređenja položaja mladih – od 2013. do prošle godine nezaposlenost mladih je smanjena za više od 11 odsto. Stopa nezaposlenosti mladih je time spuštena na 28,5 odsto, međutim to je još uvek daleko od željene jednocifrene brojke, poručila je Snežana Klašnja, pomoćnica ministra za omladinu i sport, na skupu posvećenom zapošljavanju mladih održanom 1. novembra u Madlenijanumu.

Uprkos smanjenju generalne nezaposlenosti, broj mladih koji nisu radno aktivni u Srbiji je i dalje visok u poređenju sa statistikom zemalja članica Evropske unije. Prema rečima ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja osobe stare između 15 do 29 godina čine 22,5 odsto ukupnog broja nezaposlenih.

Sa ciljem unapređenja položaja mladih i stvaranjem raznovrsnijih šansi za njihovo zapošljavanje i samozapošljavanje, u našoj zemlji se već godinama realizuju projekti Nemačke razvojne saradnje, Švajcarske agencije za razvoj i saradnju, Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i Vlade Republike Srbije. Na konferenciji „Nacionalni dijalog za zapošljavanje mladih – novi pristupi, novi izazovi“ održanoj u Madlenijanumu, bilo je reči o efektima dosadašnjih obuka, prekvalifikacija i dokvalifikacija mladih za zanimanja koja su tražena na tržištu rada, efektima podsticanja razvoja preduzetništva i socijalnog preduzetništva, vršnjačkih projekata i inicijativa, razvoja habova i inkubatora koji mladima pružaju šansu da realizuju svoje poslovne ideje, ali i o sistemskim reformama kao što je uvođenje elemenata dualnog obrazovanja u prosvetni sistem.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević je prilikom otvaranja Konferencije akcentovao značaj ove teme i za srpsku ekonomiju i za društvo u celini, dodajući na Vlada RS aktivno radi na unapređenju ambijenta za zapošljavanje ali i za samozapošljavanje mladih. „Najveći broj nezaposlenih mladih ljudi ima srednje ili osnovno obrazovanje, i nedovoljno veština i znanja potrebnih savremenoj ekonomiji. Iz tog razloga, moramo modernizovati naš prosvetni sistem uz pomoć privrede, za čije potrebe i školujemo buduće zaposlene. Osim toga, potrebno je podstaći i razvoj preduzetništva mladih, koje može biti nosilac našeg daljeg razvoja“, rekao je tim povodom ministar Đorđević i naglasio da je IT sektor jedan od najbržerastućih u pogledu zapošljavanja.

O značaju razvoja IT sektora, uvođenja novih tehnologija i digitalizacije govorio je i Nenad Popović, ministar za inovacije i tehnološki razvoj, koji tvrdi da će ubuduće jedan od prioriteta biti razvoj ženskog preduzetništva.

Rezultati mera za smanjenje nezaposlenosti

Kroz Nemačku razvojnu saradnju do sada je u Srbiju investirano preko 1,7 milijardi evra, a jedna od prioritetnih tema ticala se upravo zapošljavanja mladih. Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ se kao implementacioni partner Nemačke razvojne saradnje bavila unapređenjem položaja mladih kroz više projekata: Profesionalna orijentacija, Reforma stručnog obrazovanja i Podsticanje zapošljavanja mladih.

Ambasador Savezne Republike Nemačke u Srbiji, njegova ekselencija Aksel Ditman istakao je važnost usklađivanja potreba privrede i mladih ljudi koji su ili u procesu školovanja ili u tranziciji između obrazovanja i posla. Ambasador je izjavio da je Vlada RS imala sluha za ovakve ideje i da je veoma ozbiljno pristupila modernizaciji obrazovnog sistema. „Mi ćemo sa svojim partnerima nastaviti da radimo na promovisanju dobrih primera i uspešnih praksi, a u tom cilju imam zadovoljstvo da najavim uskoro formiranje ustanove koja će pružati podršku razvoju startup-ova u Srbiji“, rekao je tim povodom NJ. E. Ditman.

Ursula Lojbli, direktorka Švajcarske kancelarije za saradnju u Srbiji, saglasila se sa prethodnim govornicima, dodavši da ne treba zaboraviti na važnost učešća privrede u projektima poput ovih.

Da pomenuti projekti i napori Vlade u ovoj oblasti daju rezultate pokazali su podaci da je 2013. godine nezaposlenost mladih u Srbiji iznosila 39,8 odsto a već 2016. godine 28,5 odsto, koje je na Konferenciji iznela Snežana Klašnja, pomoćnica ministra za omladinu i sport RS. „No, uprkos padu od više od 11 odsto niko od glavnih aktera na ovom polju ne sme biti zadovoljan dok ne zaposlenost padne na jednocifrenu brojku“, poručila je Klašnja okupljenima izrazivši nadu da će dalje mere u smanjenju nezaposlenosti mladih biti podjednako uspešne kao i dosadašnje, ako ne i uspešnije.

Mladi ljudi su po svojoj prirodi preduzetni a istraživanja pokazuju da bar 40 odsto onih koji planiraju da započnu svoj biznis gaji želju da on ima neku višu svrhu, da bude društveno koristan, ustvrdio je Piter Vandor sa Bečkog univerziteta za ekonomiju i biznis. „Kada su u najboljim godinama za stvaralaštvo mladima treba pružiti mogućnost da se samorealizuju, da steknu iskustvo i samopouzdanje koje će im u kasnijem životu pomoći da konstantno doprinose zajednici u kojoj žive“, rekao je Vandor.

Da oni umeju da iskoriste pruženu šansu pokazao je dokumentarni film pod nazivom „Biram da se pokrenem“ o uspešnim mladim ljudima koji su se realizovali svojim ili novim profesijama, a koji je emitovan pre početka prvog panela na Konferenciji.

Jedna od njih je Maja Stojiljković koja je, iako diplomirana pravnica, u nedostatku poslovnih šansi odlučila da se bavi pčelarstvom, i uz pomoć savetodavne i materijalne pomoći projekta Podsticanje zapošljavanja mladih uspela da razvije svoj biznis. Tokom panela „Novi modeli zapopšljavanja mladih: šta funkcioniše i kako?“ ona je ohrabrila prisutne mlade ljude da se upuste u preduzetničke poduhvate, zajedno sa Zojom Kukić, koja je izložila tok razvoja Startit Centra, organizacije koja pruža podršku razvoju startup-ova. Dejan Mitić (Udruženje za lokalni razvoj Kamenica) i ekspertkinje Aleksandra Vladisavljević i Stanislava Vidović su razgovarali i o karakteristikama mladih koje ih bitno razlikuju od kadrova odraslih u doba kada nisu postojale nove tehnologije. Oni su informaciono pismeni i predani poslu ali još uvek treba da se radi na podsticanju preduzetničkog duha kod ove populacije.

Tokom drugog panela pod nazivom „Zapošljivost mladih: od kratkoročnih do dugoročnih rešenja“ su Bogdan Vasić (polaznik obuke za zavarivače), Goran Kostić (Alfa Plam), Vladimir Markinković (Sunce Marinković), Rajka Babić (Tehnička škola Obrenovac), Marija Stojadinović (Razvojni biznis centar Kragujevac), Bojana Mladenović, načelnica za društvene delatnosti, Grad Šabac (Lokalni akcioni plan za zapošljavanje) i Dragica Ivanović (Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja) svako iz svog ugla obrazlagali efekte dosadašnjih mera preduzetih u cilju zapošljavanja mladih. Neke od njih ticale su se saradnje škola i privrede u cilju pružanja praktičnih znanja mladima u oblastima koje su tražene na tržištu rada, a neke su ilustrovale dobre primere kako lokalne samouprave i same mogu mnogo učiniti na podsticanju zapošljavanja na lokalu. Tom prilikom se mogao čuti i glas onih kojih se pomenute teme najviše tiču. Bogdan Vasić je naime završio obuku za zavarivače posle koje je odmah dobio posao u Institutu Goša a potom postao i instruktor zavarivanja. Svoja dosadašnja iskustva i zadovoljstvo izborom nove karijere on je podelio sa prisutnima u Madlenijanumu, međutim njegova priča je samo jedna od mnoštva uspešnih koje su proizašle iz pomenutih projekata Vlade RS, Nemačke razvojne saradnje i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju.

Tokom konferencije „Nacionalni dijalog za zapošljavanje mladih“ predstavljena su i dva primera kvalitetnih i dobro realizovanih socijalnih inicijativa: časopis Lice ulice koji direktno finansijski pomaže marginalizovane grupe stanovništva i poduhvat zapošljavanja povratnika iz azila u Evropskoj uniji. Zaključak svih onih koji se mogu svrstati u kategoriju uspešnih je uglavnom isti – sve što zamislimo možemo i ostvariti uz adekvatnu podršku i vredan rad.

Izvor: bif.rs