Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Online konferencija „Organizacije civilnog društva i usluge socijalne zaštite u vreme pandemije“, koju je organizovao Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU), održana je 12. maja 2020. godine. Cilj konferencije bio je da se predstave primeri dobre prakse delovanja organizacija civilnog društva tokom pandemije, ali i da učesnici/ce ukažu na probleme sa kojima se organizacije susreću u svojim sredinama, šta su bile najvažije aktivnosti tokom pandemije (vanrednog stanja), koji su izazovi aktuelni u ovo trenutku, a koji se očekuju u narednom periodu.

Konferencija je organizovana u okviru projekta „Usluge socijalne zaštite za osetljive grupe“, čiji je cilj pružanje podrške lokalnim samoupravama da u partnerstvu sa organizacijama civilnog društva rade na uspostavljanju lokalnih mehanizama socijalnog uključivanja osetljivih grupa, koji se realizuje kroz razvoj modela za identifikovanje i dolaženje do „nevidljivih“ potencijalnih korisnika/ca socijalne zaštite u lokalnoj zajednici.

Projekat realizuje SIPRU, uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju u Srbiji (GIZ) u 15 gradova i opština na teritoriji cele Srbije: Šid, Ruma, Sremska Mitrovica, Plandište, Pećinci, Krupanj, Loznica, Lajkovac, Mionica, Užice, Arilje, Priboj, Prijepolje, Kosjerić i Sjenica.

Konferenciju su otvorile Aleksandra Hilbig iz Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju u Srbiji (GIZ) i Dragana Jovanović Arijas, menadžerka Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije. One su zahvalile svim organizacijama koje učestvuju u radu konferencije na realizaciji dosadašnjih aktivnosti, kao i za doprinos koji daju u naporima da se unapredi okvir za pružanje socijalnih usluga na lokalnom nivou.

Radni deo konferencije otvorili su predstavnici/ce organizacija i institucija koje su svojim aktivnostima tokom vanrednog stanja pokušale da umanje štetu i probleme koje su pojedine grupe građana/ki imale tokom pandemije.

Cecilija Šajber iz Centra za pružanje usluga socijalne zaštite grada Kikinde govorila je o iskustvima u pružanju dve socijalne usluge tokom vanrednog stanja u gradu koji je na početku krize bio jedan od žarišta epidemije, kao i o dodatnim aktivnostima u opštini Nova Crnja. Kao primer dobre prakse istakla je primer solidarne akcije ostvarene kroz prodaju časopisa „Lice ulice“ u Kikindi.

Marko Tošić iz Centra za integraciju mladih se uključio u rad Konferencije iz Svratišta u Beogradu i sa lica mesta govorio o problemima sa kojima se Svratište susrelo tokom pandemije i upozorio na moguće probleme u narednom periodu. „Svratište i Kafe bar '16’, socijalno preduzeće koje je ovo udruženje pokrenulo, zatvoreni su sredinom marta i to je izazvalo velike probleme za sve korisnike ovih usluga, a poseban problem je taj što su korisnici ovih usluga u najvećoj meri deca i mladi sa ulice“, objasnio je Marko. On je istakao da će se Svratište u narednom periodu susresti sa problemima nedostatka hrane i sredstava za realizaciju nastave.

U ime Gradske organizacije gluvih Beograda obratio se Mihailo Gordić, potpredsednik, koji je govorio o uslugama koje je ovo udruženje osiguralo i sprovelo tokom pandemije, a kao najvažnije naveo je usluge prevođenja na srpski znakovni jezik posredstvom Video relej centra Covid 19 i dostupnost svih važnih informacija na srpskom znakovnom jeziku na televizijama sa nacionalnom frekvencijom (simultani prevod i titlovani sadržaj). Mihailo je ukazao i na probleme sa kojima se susreću gluve i nagluve osobe u svakodnevnoj komunikaciji sa institucijama, što je predstavljalo  poseban izazov u vreme pandemije i napomenuo da je udruženje upućivalo apele i preporuke, kao i predloge mera za unapređenje položaja gluvih i nagluvih osoba u toku trajanja vanrednog stanja svim relevantnim institucijama. Kao primer naveo je da je neophodno obezbediti tablet računare gluvim i nagluvim osobama, korisnicima srpskog znakovnog jezika, ukoliko dođe do pojave prvih simptoma korona virusa ili hospitalizacije kako bi komunikacija sa zdravstvenim radnicima u zdravstvenim ustanovama, Kovid ambulantama, bolnicama, bila pristupačna i dostupna i gluvim i nagluvim pacijentima. Dodao je da su se predstavnici Saveza gluvih i nagluvih Srbije obratili i Ministarstvu finansija povodom usvojene Uredbe o formiranju privremenog registra i načinu uplate jednokratne novčane pomoći svim punoletnim građanima kao bi se prijavljivanje za jednokratnu novčanu pomoć od države prilagodio gluvim i nagluvim građanima.

Kao dobar primer odgovora na potrebe ove osetljive grupe, Mihailo je naveo reakciju Fondacije B92 koja je donirala dva tablet uređaja Gradskoj organizaciji gluvih Beograda, kao i TV B92 koja je odgovorila na primedbu da su „kvadrati“ na TV stanicama preko kojih se tumači obraćaju gluvim osobama mali i napravljena je korekcija tog tehničkog detalja, koji je bio značajan za sve gluve osobe.

Dejan Mitić iz Udruženja za lokalni razvoj Kamenica govorio je aktivnostima ove organizacije u okolini Niša. On je naveo nekoliko primera aktivnosti ove organizacije tokom pandemije, poput akcije dezinfekcije seoskih ulica, pomoći samohranim majkama i deci, snabdevanja Kliničkog centra u Nišu proizvodima lokalnih poljoprivrednih proizvođača i najavio aktivnosti koje će biti podržane od strane Trag fondacije i Fondacije „Ana i Vlade Divac”. Kao uspešan primer istakao je saradnju sa Sigurnom kućom iz Sombora, čije su korisnice tokom pandemije započele proizvodnju zaštitnih maski, a nakon toga odlučile da ovu aktivnost reorganizuju i osnuju socijalno preduzeće.

U nastavku Konferencije u diskusiju su se uključili i predstavnici i predstavnice drugih organizacija civilnog društva, koji su ukazali na specifičnosti svojih lokalnih sredina koje su različito reagovale na vanredno stanje i proglašenje pandemije.

Goran Reković iz udruženja „PRIMUS“ govorio je o specifičnosti Priboja kao sredine u kojoj je oko 1900 građanki i građana bilo u izolaciji 28 dana zbog specifičnosti ove opštine, u kojoj veliki broj građana/ki zbog odlaska na posao svakodnevno prelazi granicu sa BiH. „Male sredine se susreću sa velikim brojem problema i realno je očekivati da se dosta usluga na lokalnom nivou ugasi“, istakao je Goran i ukazao na problem sa nejasnim funkcionisanjem gradskih centara za pružanje usluga napomenuvši da se takav centar osniva i u Priboju.

Predstavnica udruženja „Ženski centar“ iz Užica Rada Gujaničić govorila je o angažovanju ove organizacije u oblasti razvoja socijalnog preduzetništva u saradnji sa ranjivim grupama. Navela je primer dobre reakcije ovog udruženja koje je uspelo da uslugu SOS telefona sa fiksne telefonske linije proširi i na mobilne telefone, čime je omogućeno da se ova usluga nesmetano pruža i tokom pandemije. Pored toga, ukazala je na problem što u Zlatiborskom okrugu postoji samo jedna sigurna kuća, a potrebe regiona za tom uslugom su, kako je istakla, značajno veće od toga.

Dragan Kuveljić iz udruženja „Mašta“ iz Prijepolja i Jelena Žunić Cicvarić iz udruženja „Užički centar za prava deteta“ govorili su o svojim aktivnostima i radu sa decom, koja su označena kao posebno ugrožena ciljna grupa u vreme ograničenog kretanja i vanrednog stanja.

Stefan Marković, volonter udruženja „SOS-KOS“ iz Kosjerića naveo je aktivnosti ove organizacije tokom pandemije ukazujući na činjenicu da su se tokom vanrednog stanja u Kosjeriću uglavnom koristili lični resursi (automobil, pre svega) jer organizacija nema sopstveno vozilo. Stefan je tokom pandemije prešao više hiljada kilometara dodeljujući humanitarne pakete socijalno ugroženim kategorijama stanovištva, što je imajući u vidu veličinu opštine i brdsko planinski reljef opštine Kosjerić izuzetno veliki uspeh.

Milenka Matić iz „StartHaba“ iz Kosjerića ukazala je na neophodnost podrške građanima/kama koji su više nedelja proveli u karantinu, kako zbog mera izolacije, tako i zbog policijskog časa. „U takvim uslovima sasvim je realno očekivati da se poveća broj građana/ki kojima će takva vrsta podrške biti neophodna“ kazala je Milenka.

U ime Udruženja za cerebralnu i dečiju paralizu iz Užica, Čedomir Cicović je najavio uvođenje novih usluga u Užicu uprkos problemima izazvanih pandemijom. On je naveo problem koji osobe sa invaliditetom mogu imati u procesu prijavljivanja za pomoć od 100 evra, jer neki građani nemaju punu poslovnu sposobnost, pa zbog toga neki od njih nemaju ličnu kartu, a istakao je i problem prevoza kako korisnika/ca tako i onih koji pružaju usluge u Užicu.

Konferenciju je zatvorila Dragana Jovanović Arijas, mendžerka Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, koja je na osnovu svih činjenica i iskustava iznetih tokom konferencije zaključila da je neophodan novi pristup problemima u lokalnim sredinama. „Izazovi u velikim i malim opštinama se značajno razlikuju i zato je potrebno pristupiti im individualizovano. Krizna situacija otvara poseban prostor i da organizacije civilnog društva pokažu svoje kapacitete“, kazala je Jovanović Arijas i zaključila da uprkos činjenici da je pandemija nova situacija za sve, podrška nije izostala, ali i da je posebno važno da u narednom periodu svi budemo otvoreni za međusobnu saradnju, kao i da u skladu sa svojim mogućnostima nastojimo da obezbedimo što veću podršku.