Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Zelena ekonomija je došla u Srbiju i očekujemo velike promene u budućnosti – kažu organizatori Grin festa, u okviru kojeg je održan panel „Kako postati (zeleni) milioner?“ Kroz priču o poslovima, koji pored profita brinu i o zaštiti životne sredine, predstavljen je niz pozitivnih primera zelenih kompanija, istaknut značaj civilnog sektora i građanstva u rešavanju problema i predstavljene dobre inicijative, koje nisu tržišno orijentisane, a napravile su veliki uspeh.

Zarada jeste jedan od najvažnijih pokretača u biznisu, ali je važno da postoji i satisfakcija da smo kroz svoj biznis nekome pomogli, uradili nešto korisno. Razmišljanje izvan granica svog sveta, o nečemu što se tiče svakog pojedinca, razmišljanje o zaštiti prirode i korišćenju resursa na pravi način – sve su to bile teme panela u Domu omladine, sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na neraskidivu vezu čoveka sa prirodom i na to da se mogu razvijati poslovne ideje kroz brigu o ekologiji.

„Srbija je napredovala u prepoznavanju potencijala zelenog sektora i zapošljavanja u oblasti ekologije, a cilj nam je da očuvamo životnu sredinu kroz održivi razvoj. Zbog toga podstičemo inicijative koje podrazumevaju biznis uz odgovorno korišćenje prirodnih resursa i vraćanje dela profita prirodi, kako bismo očuvali resurse“, objašnjava Kristina Kujundžić, iz Otvorenog regionalnog fonda za Jugoistočnu Evropu, projekat Biodiverzitet, koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), a finansira nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj. Upravo takve projekte GIZ podržava u Srbiji i ima sve više novih, malih kompanija koje uspevaju da realizuju svoje ideje i kroz poslovanje čuvaju i prirodu.

Zelena ekonomija pruža velike mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta, a potencijal je povezivanje sa drugim sektorima, poput IT sektora ili turizma, ali i inicijativa koje nisu tržišno orijentisane. Dobar primer za to je Kikinda, gde su lokalno stanovništvo i vlast prepoznale prirodne resurse kao potencijal za uslugu.

Danas je Kikinda svetska prestonica sova, zahvaljujući istraživanjima naših ornitologa koji su otkrili da je u tom gradu najgušća gnezdeća populacija sova utrina na svetu, pa su tako jedne zime čak 734 sove boravile u ovom gradu na severu Banata. Pričajući ovu priču, Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije objasnio je koliko je ovo istraživanje značilo žiteljima, jer su nakon objavljenih podataka čuveni svetski mediji izveštavali o neobičnim stanovnicima Kikinde. Pozitivne slike i reči privlače i danas veliki broj turista i grad je, zahvaljujući tom neprocenjivom prirodnom bogatstvu, postao svetski poznat, pa u njega dolaze ljudbitelji prirode, ptica, fotografi, novinari, od čega najveću korist ima lokalna zajednica. Na isti način bi svaki deo Srbije možda mogao da iskoristi svoje prirodne resurse, zbog čega je važno jačanje ekološke svesti i značaj očuvanja prirodnog okruženja.

Milan objašnjava da su organizacije civilnog društva produžena ruka institucija, a građani ti koji prvi vide probleme i reaguju, pa je važno da znamo koliko možemo da utičemo da se problemi reše. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, koje ima 15 zaposlenih i na stotine volontera, upravo se trudi da na vreme identifikuje probleme, da ih rešava kroz programe aktivne zaštite prirode, kao i da edukuje javnost.

„Nemamo mi problem sa životnom sredinom već ona sa nama. Ipak, mnoge stvari je moguće promeniti samo ako želimo i znamo kako, a ja ću reći da moramo, jer rezervnu planetu nemamo. Da bismo disali potreban nam je vazduh. Mi smo konzumenti životne sredine i od nje potpuno zavisimo, ako stvari počnemo tako da posmatramo mnogo će biti jasnije“, tvrdi Milan Ružić.

O značaju civilnog društva kroz rad sa donosiocima odluka govorila je Valentina Đureta, iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost, organizacije koja već dugi niz godina radi sa ljudima u parlamentu. „Važno je da ljudi koji su u politici i koji donose odluke budu dobro upoznati sa svim segmentima zaštite životne sredine i da razumeju važnost zaštite prirode, jer tek onda možemo da napravimo ozbiljnije korake za unapređenje te oblasti“, tvrdi Valentina.

Jedan od ozbiljnih i dobrih koraka jeste formiranje posebnog Ministarstva za zaštitu životne sredine pre nekoliko meseci, u kojem rade ljudi koji su već dugo u ovoj temi. Jedan od njih, državni sekretar u resornom ministarstvu Ivan Karić, potvrđuje da tim sa kojim radi ima veliko iskustvo i velike ambicije i shvata važnost otvorenog odnosa i dobrog kontakta sa građanima i civilnim organizacijama.

„Prioritet našeg ministarstva je da Srbija uspešno uđe u pregovore sa EU o Poglavlju 27, u vezi sa kreiranjem politike životne sredine, ali nam je najvažniji cilj da preuzmemo odgovornost, uredimo životnu sredinu i započnemo nove procese njene izgradnje i očuvanja, kao i da to prepoznaju i osete građani Srbije. Vrlo brzo će životna sredina biti deo rada svakog ministarstva: privrede, ekonomije, poljoprivrede, obrazovanja, energetike, i svi će shvatiti koliko je ta tema važna“, ističe Karić. On dodaje da budžet za te namene mora da bude veći, a da novac iz zelenih fondova mora da se ulaže u ekološke poslove, a da u jednom trenutku mora da se formira i ozbiljan investicioni fond, koji bi mogao da pokrene zelenu ekonomiju, u poslove koji ne ugrožavaju prirodu.

Udruženje InAkt je tokom panela skrenulo pažnju prisutnima na nesvesnost ljudi koji žive u gradovima da žive u urbanom ekosistemu. Ljudima se mora skrenuti pažnja da se već nalaze u prirodi, da je prepoznaju i da ostvare realnu vezu sa njom. „Mnogo toga se u gradovima može uraditi, pa tako problem sa ravnim krovovima možemo da rešimo postavljanjem zemljanog, sunđerastog sloja, koji bi mogao da bude ozelenjen ili da više koristimo ekološke vidove transporta“, tvrdi Milja Vuković, iz udruženja InAkt, koje je pokrenulo i veliki projekat „Divlji Beograd“, upravo sa ciljem da se započne proces ponovnog usvajanja i prihvatanja prirode kao dela naše urbane svakodnevice.

Da je u Srbiji moguće ponuditi nov, ekološki proizvod i da će ljudi prepoznati pravu ideju poslovanja u skladu sa prirodom, dokazuje mlada firma Koozmetik. Dve dame promovišu drugačiji način života, u kojem zeleno nije samo boja već način razmišljanja i delanja. Od samog početka pristupile su poslu veoma ozbiljno, u poslovanju čuvaju prirodu, sve se pravi ručno i koriste se reciklirani materijali za ambalažu. „Sve što imamo u prirodi apsolutno je iskoristivo“, kažu u Koozmetiku, pa tako svoje klijente pozivaju da po kupovini proizvoda vrate ambalažu, kako bi je ponovo iskoristili.

Vladan Šćekić, organizator festivala Grin fest, u okviru kojeg je organizovana panel diskusija o zelenim poslovima, kaže da je sve više novih poslova u oblasti ekologije, poput solarnih panela, ekosistemskih usluga kroz koje se direkno radi sa prirodom, kao i proizvodnje na biljnoj bazi. „Za takve poslove najviše su zainteresovani mladi, jer oni lakše prihvataju nove stvari. Upravo kroz ovaj festival želimo da im pružimo što više informacija“, kaže Šćekić i dodaje da se sve više velikih kompanija okreće ekologiji i zbog ekonomskih razloga.

Izvor: www.nsz.gov.rs