Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Poslednja četiri originalna primerka Magna karte prvi put su 2. februara izložena na istom mestu, u britanskoj Nacionalnoj biblioteci u Londonu. Povod za to je obeležavanje 800 godina od nastanka ovog teksta kojim su postavljeni temelji moderne demokratije i ustavnog prava. Ovaj stari tekst je, međutim, kako ukazuju stručnjaci i dalje aktuelan, posebno u trenutku kada se traži ravnoteža između očuvanja bezbednosti građana i poštovanja prava pojedinaca.

Sudija britanskog Vrhovnog suda Antoni Klark (Anthony Clarke) jedan je od onih koji smatraju da Magna karta ili Velika povelja slobode danas pridobija poseban značaj. Reč je o trenutku kada vlade zapadnih zemalja traže ravnotežu između neophodnosti da se garantuje bezbednost građana i poštoanja njihovih pojedinačnih prava, prvenstva prava i pravosuđa.

Veliku povelju slobode potpisao je 15. juna 1215. kralj Engleske Jovan bez zemlje. To je učinio pod pritiskom pobunjenih barona koji su želeli da ograniče diskrecionu vlast dvora. Ovaj tekst je bio nadahnuće za mnoge druge pravne tekstove, poput Peticije opravima iz 1628.godine, ustava SAD iz 1789. i Univerzalne deklaracije o pravima čoveka iz 1948. godine.

Između 2. i 4. februara 1.215 srećnika će imati jedinstvenu priliku da sopstvenim očima vide četiri kopije ovog dokumenta u Britanskoj nacionaloj biblioteci. Za to se prijavilo 50.000 osoba, a izvlačeni su nasumično.

Inače se dva primerka nalaze u zbirci Nacionalne biblioteke, dok su preostala dva u Linkoln katedrali na istoku Engleske i u katedrali Salisberi na jugu.

Ova četiri pergamenta su jedine sačuvane kopije napravljene neposredno nakon što je postignut sporazum između Jovana bez zemlje i barona u Ranimidu, na obali Temze, zapadno od Londona. Nakon izlaganja u bibliotevi biće predstavljena 5. februara u britanskom parlamentu.

Nacionalna biblioteka je još 2013. godine najavila da će za njenu godišnjicu 2015. tokom tri dana izložiti sve prvobitne primerke tog dokumenta.

Kler Brej, glavni kustos odeljenja srednjevekovnih rukopisa Biblioteke rekla je da bi poređenjem primeraka Magna karte stručnjaci mogli da dobiju novi uvid u dokumenta i pisare koji su ih ispisivali na latinskom jeziku.

Povelja s mukom doneta

Magna karta je u 13. veku više puta ponovo izdata i do danas postoji 17 primeraka tih kasnijih izdanja. Petnaest je u Velikoj Britaniji, jedna u Parlamentu Australije, a jedna u Arhivi SAD.

Od kralja se tražilo da se odrekne određenih prava i da poštuje određenu zakonsku proceduru kao i da prihvati da kraljeva volja može biti ograničena zakonom.

Oni koji znaju latinski moći će da pokušaju da dešifruju 63 klauzule koje i dalje snažno zvuče i osam vekova nakon pisanja.

“Nijedan slobodan čovek neće biti uhapšen ili zatvoren u tamnicu ili lišen poseda, niti stavljen van zakona, niti izgnan ili na bilo koji drugi način unesrećenm nećemo raditi protiv njega niti poslati nekoga protiv njega bez zakonske presude osoba ravnih njemu i to u skladu sa zakonima zemlje”, navodi se u najčuvenijem članu 39 ovog dokumenta.

Kralj Jovan se borio protiv povelje i ona je s teškom mukom doneta.

Samo nekoliko sedmica nakon potpisivanja Magna karte, papa Inoćentije III je poništio taj dokument. Naredne godine regent mladog prestolonaslednika Henrija III je vratio ovaj dokument u manje radikalnoj verziji.

Nakon toga, povelja je pala u zaborav sve do 17. veka. Međutim, načela koja su u nji j izneta su pooceni Britanske narodne biblioteke postala “snažan krik međunarod og jedinstva protiv proizvoljnosti ” odluka vlasti.

Magna karta i dalje aktuelna

Antoni Klark iz Vrhovnog suda kazao je da se u mnogim delovima sveta i dalje pozivaju na načela Magna karte kada se traži univerzalni pristup slobodi, jednakosti pred zakonom i pravno ograničavanje političke vlasti.

Udruženje Fondacija Magna karta koje vodi memorijalni centar iz Ranimida ocenilo je da je značaj ovog dokumenta sve veći.

“800 godina kasnije dobri dani su i dalje pred Magna kartom”.

“Simbol slobode, demokratije i pravnih propisa, povelja je žestoki protivnik despotizmu”, tvrde u ovom udruženju i smatraju da su načela Magna karte bila nadahnuće i za Arapsklo proleće.

Advokat Dejvid Vuton ukazao je i da je englesko pravo postalo standard u svetskom trgovinskom pravu, pre svega zahvaljujući zaštitama koje su uspostavljene poveljom.

“Investitori smatraju da je njihov novac bezbedan ovde (u Londonu) zahvaljujući zaštiti koju pruža pravni sistem”, objasnio je on, dodajući da postoji “tesna veza između ekonomskog razvoja, socijalnog razvoja i kvaliteta pravosudnog sistema u zemlji”.

Osam vekova Magna karte biće obeleženo stotinama događaja – izložbama, raspravama, večerama, predstavana i drugim događajima. Predviđen je i dan međunarodne komemoracije 15. juna u Ranimidu.

Izvor: AFP, Beta, preuzeto sa www.euractiv.rs