Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Dražen Zacero (Blog o socijalnom uključivanju)

Korisnik sam usluge  sistema soc. zaštite Beograda u vidu podrške osamostaljivanju mladih koji su odrastali kao deca bez roditeljskog staranja.

Usluga o kojoj pišem sastoji se u pravu na besplatno korišćenje stana uz plaćanje računa i pravo na privremenu novčanu pomoć u trajanju od maksimum dve godine. Ta dva elementa uz postojanje savetnika/ce za osamostaljivanje, čine program podrške osamostaljivanju pomenutim katregorijama lica. Usluga je nova i značajna. Zadovoljan sam samim postojanjem usluge i pošto smatram da je važna, želim ovde da objasnim zašto je važna i kako može da se unapredi.

Program ne postoji u svim gradiovima u Srbiji na žalost a nema razloga da tako bude jer se ne radi o velikom broju mladih koji izlaze iz zaštite godišnje. Pominjem da je ekonomski isplativo jer je po meni podnošljivije za budžet da zaokruži uslugu zaštite dece bez roditeljsjkog staranja jednim programom podrške osamostaljivanju, kako bi mladi izašli iz začaranog kruga socijalnih primaoca i postali naprotiv, ljudi koji plaćaju porez državi. Em ušteda dugoročno gledano: nema večitih molbi i opterećenja centara za soc. rad sa zahtevima za jednokratne novčane pomoći, em zarada za državu jer će osamostaljeni mladi naći posao i plaćati porez. Dakle u idelanom smislu, radi se o dodatnom trošku koji zapravo predstavlja uštedu pa i zaradu za državu.

Iz razgovora sa ostalim mladima koji su takože odrastali po domovima i hraniteljskim porodicama, saznao sam da nisu svi korisnici ni upoznati sa postojanjem ove usluge pa postoje slučajevi u kojima su mnogi mladi morali na težak način da se suoče sa procesom izlaska iz zaštite.

Primer dobre psihosocijalne podrške pri osamostaljivanju jeste program “Familia”-e, u kome je oko 150 dece i mladih učestvovalo. To su danas mladi ljudi koji nisu čekali da ih obavesti soc. radnik/ca da postoji program besplatnog stanovanja i novčane pomoći, već su sami pitali svoje centre za takvu uslugu. Mnogi su i sami ličnim učešćem i zajedno sa “Familia”-om se izborili za tu uslugu soc.zaštite. Radilo se o višegodišnjem projektu u kome su deca i mladi mogli da učestvuju na psihološkim, edukativnim i kreativnim  radionicama kao i da dobiju pomoć u učenju te da stiču i razvijaju nove veštine popularne na tržištu rada kao što su komunikacijske veštine, rad na računaru i konverzacijski engleski jezik. Program je formulisan kao klub mladih te nije bio previše intruzivan i time je prevazilazio otpore kod tinejdžera prema odraslima koji “žele da pomognu”. Odlična ideja je bila učešće na radionicama i organizacija izleta u kojima su mogli da učestvuju i prijatelji dece i mladih koji nisu štićenici centara i time se doprinelo jačanju socijalne mreže podrške.

Život u beneficiranim uslovima radi podrške osamostaljivanju, mora biti praćen adekvatnom psihosocijalnom podrškom savetnika za osamostaljivanje i stručnih službi. Novac jeste važan, ali novac ne pravi promenu: profilisanje mlade osobe za suočavanje sa životnim izazovima pravi promenu i zato je potrebno da postoji neko ko je uvek tu za osobu tokom osamostaljivanja i neko ko će da usmerava korišćenje novca i upravljanje novcem kao nešto što je izazov i prosečnom građaninu Srbije, a kamoli osobi koja 20 godina živi sa idejom da država brine o svemu, i onda odjednom ima 30 000 din sa kojima treba da plaća račune, kupuje najjeftiniju hranu i štedi umesto da kupi najnoviju video igricu i najskuplje patike. Profesionalac koji treba da pita korisnika usluge kako je, da mu je dostupan za hitan poziv ako pukne cev u kupatilu i da posavetuje oko nalaženja posla je malo podrške koja pravi veliku promenu: od soc. primaoca, društvo treba da dobije nekoga ko plaća porez, pojedinac treba da ostvari pravo na šansu za dostojanstven život.

Nije lako osamostaliti se u Srbiji ni opštoj populaciji mladih. Zamislite onda koliko to nije lako tek mladima po izlasku iz zaštite. To je stres. To učini da se dvadesetih godina života ne sećate kao godina kada ste uživali u životu i bili mladi već godine velikog odricanja, razočarenja i krize.

(…)

Tekst “Osamostaljivanje mladih u Srbiji i zaštita posle zaštite” koji potpisuje Dražen Zacero u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.