Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Ivana Poljak, ekonomska analitičarka, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije

Savremene društvene i poslovne sisteme karakterišu kompleksne i dinamičke promene okruženja, koje se reflektuju kroz rizik(e) i neizvesnost. Pandemija Covid-19 je poput ekonomske krize 2008. godine ukazala na rastuću neizvesnost, kao i na snažne uticaje kriza na ekonomske sisteme i društveni razvoj u celini.

U ovakvim uslovima se povećava uloga i značaj istraživanja budućnosti, a kako bi se poboljšalo planiranje, bolje iskoristile mogućnosti i potencijali zemalja, a ujedno i efikasnije odgovorilo na buduće izazove i šokove.

Kako bi se kreatori politika i društvo u celini ojačali da pravovremeno odgovore na promene razvijena je metoda scenarija (koriste se i nazivi scenario planiranje, analiza scenarija, scenario analiza i slično). Scenario Analysis metoda, za koju još uvek nije ustanovljen formalni prevod na srpski jezik, koristi se za dugoročno i srednjoročno planiranje više od pola veka, kako u privatnom tako i u javnom sektoru. Umesto predviđanja jedne budućnosti, korišćenjem ove metode razvija se nekoliko različitih, alternativnih i realnih budućnosti.

Značaj scenarija može se videti u:

– identifikovanju najvažnijih faktora koji će imati uticaj na budućnost;

– preispitivanju uobičajenih stavova i verovanja, postavljanjem ekstremnijih, ali realnih scenarija budućnosti;

– razumevanju uticaja identifikovanih faktora;

– sticanju uvida u mogućnosti, uloge i perspektive različitih aktera u temama važnim za budućnost.

Istorijat razvoja scenario analize

Početak scenario analize kao nadogradnje scenario planiranja koje se koristilo u vojsci SAD, vezuje se za period nakon Drugog svetskog rata, posebno za Hermana Kana (Herman Kahn) i RAND korporaciju. Tokom 1947. godine Univerzitet Stenford je osnovao Istraživački institut Stenford (eng. Stanford Research Institute), koji se bavio istraživanjima i dugoročnim planiranjima u oblastima poslovnog planiranja i istraživanja, ekonomske i političke strategije, zajedno sa naukom i vojnim konsaltingom.

Modernu metodologiju scenario analize razvila je multinacionalna kompanija Royal Dutch Shell (u daljem tekstu: Shell). Naime, tokom 60-ih godina prošlog veka postojalo je sedam velikih kompanija u energetskom sektoru, koje su nazivali „sedam sestara“, a Shell je usled loših rezultata poslovanja bila poznata kao „ružna sestra“. Međutim, kompanija je primenom scenarija planiranja uspela ne samo da prebrodi naftnu krizu 1973. godine, već i da postane jedna od dve najuspešnije naftne kompanije, dok je nekoliko drugih bankrotiralo. Nakon toga, mnoge privatne kompanije okrenule su se upotrebi analize scenarija, čime je ona široko popularizovana.

Nakon uspeha u privatnom sektoru, metoda scenarija počela je sve više da se koristi u državnom i nevladinom sektoru, kao i u međunarodnim organizacijama. Jedan od najpoznatijih projekata je Mont Fleur scenario analiza urađena u Južnoafričkoj Republici (JAR) tokom 1991. i 1992. godine od strane Schell-ovih eksperata, a pod pokroviteljstvom nemačke fondacije Friedrich Ebert Stiftung. Projekat je okupio raznolike grupe ljudi (političare, aktiviste, akademike, preduzetnike i slično) koji su imali sasvim drugačija viđenja budućnosti JAR-a, a analiza je imala veliki odjek u javnosti. Ima stavova koji opisuju da je ova scenario analiza pomogla da se u uslovima konflikta i bojazni od oružanog sukoba izlazak iz aparthejda sprovede u mirnijoj i tolerantnijoj atmosferi.

Nekoliko načina za izradu scenarija

Postoji mnogo različitih metoda scenario analize, a izbor zavisi od prirode problema koji se analizira. Neki problemi zahtevaju značajan nivo tehničke analize i učesnici su uglavnom eksperti koji mogu da razumeju specifičan problem, dok su u drugim slučajevima teme bliže široj javnosti, pa učesnici analize dolaze iz različitih oblasti kako bi doprineli „kolektivnoj pameti“ grupe putem kreativnog razmišljanja i njihovog „pogleda na svet“. Broj koraka u scenario analizi i njihova forma se razlikuju od metode koja se koristi.

Scenariji nisu predviđanja već predstavljaju moguće alternative budućnosti. Donosiocima odluka mogu poslužiti kao podsticaj za razmišljanje, kako bismo veštije upravljali različitim ishodima budućnosti.

Najčešće korišćene tehnike u kreiranju scenarija:

1. Tehnika sa matricom 2×2 – Ovaj metod podrazumeva  mapiranje i analiziranje neizvesnih faktora važnih za kontekst teme i način na koji njihova interakcija može da ima disruptivni i transformativni efekat na okruženje u definisanom vremenskom periodu. Razlikuju se dve metode:

• Deduktivna metoda – Učesnici radionice prvo definišu „ključne pokretače“ i nakon toga biraju dva ili tri najvažnija i istovremeno najneizvesnija faktora koji su međusobno nekorelisani. Na osnovu definisanih faktora se pravi matrica 2×2 ili 2x2x2, koja čini okvir analize, a putem koje se dobija četiri ili osam alternativnih budućnosti. Kod ovog metoda, prvo se konstruiše okvir (ključni faktori), pa tek onda sadržina i narativi alternativnih budućnosti. Matrice se konstruišu u okviru dva ekstremna stanja svakog od faktora, tako da su scenariji što različitiji između sebe (videti sliku ispod).

• Induktivna metoda – Polazi od diskusije o trendovima, signalima i novim pojavama koje utiču na izabranu temu, a koji predstavljaju faktore pomoću kojih se pravi okvir matrice. Za razliku od deduktivnog metoda, oni ne moraju biti međusobno nezavisni, već se oni upravo kombinuju u priče koje učesnici kreiraju i preispituju.

2. Normativni metod scenarija – Ovaj metod polazi od definisanja „željene“ budućnosti, a zatim se kreiraju scenariji kroz koje je moguće doći do te budućnosti. U ovom slučaju scenarije posmatramo kao različite putanje koje vode ka istom cilju.
3. Inkrementalni metod, kod kojeg cilj analize nisu inovacije već preispitivanje postojećih verovanja. Abduktivna metoda podrazumeva kombinaciju induktivnog i deduktivnog metoda.

Nekada se osnovnim scenarijima dodaje i tzv. wild card scenario, koji predstavlja najmaštovitiji i obično malo verovatan scenario, koji je proizvod nekoliko neočekivanih događaja.

Scenario planiranje i siromaštvo u Srbiji do 2035. godine

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (u daljem tekstu: SIPRU) pokrenuo je izradu scenarija o alternativama budućnosti i stanju siromaštva u Srbiji do 2035. godine.

Kako bi se utvrdilo na koji način različiti faktori utiču na siromaštvo, njegovu pojavu, rasprostranjenost i intenzitet, SIPRU se opredelio za tehniku sa matricom, ali ukoliko se deduktivni metod ispostavi kao rigidan, biće primenjen induktivni metod. Analiza će biti dopunjena kritičkom metodom, koja preispituje izvore moći prilikom izrade scenarija i koristi poststrukturalizam kao alatku da bi se bolje sagledala pozicija marginalizovanih grupa i pristupom na bazi perspektiva, koji koristi razlike u weltanschauung-u („pogled na svet“ pojedinaca koji zavisi od obrazovanja, materijalnog stanja, socioekonomskog statusa, porekla, itd.) i biće koristan prilikom analize scenarija, jer će učesnici pokušati da sebi približe percepciju ranjivih grupa, odnosno kako bi ona izgledala u nekom od scenarija.

Planirano je da se radionice za izradu scenarija realizuju kroz jednodnevnu uvodnu sesiju i dve dvodnevne radionice. Do sada, realizovane su dve radionice, dok će treća i poslednja biti realizovana početkom septembra 2021. godine. Učesnici na radionicama su eksperti i ekspertkinje iz različitih oblasti, sa različitim znanjima, iz privatnog, civilnog i javnog sektora.

Uporedo s radionicama, sa drugim učesnicima koji su eksperti/kinje u oblasti socijalne politike biće sprovedena anketa, čiji će rezultati predstavljati aproksimaciju glavnog ili mainstream scenarija o tome kako će izgledati Srbija do 2035. godine. U finalnoj fazi izrade scenarija, biće izrađena publikacija u kojoj će biti predstavljeni rezultati analize i definisani scenariji.

(Tekst je izvorno objavljen kao Uvodnik 68. Biltena o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva.)