Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Platforma za promociju donošenja odluka zasnovanih na podacima za programe zapošljavanja mladih Međunarodne organizacije rada predstavlja bazu podataka i globalni popis više od 750 projekata sa ciljem podrške mladim radnicima u preko 90 zemalja. Pre četiri godine, u okviru programa za zapošljavanje mladih raspisan je konkurs za prikupljanje primera dobrih praksi koji su pokazali dobre rezultate u promociji dostojanstvenog rada za mlade. Cilj Međunarodne organizacije rada jeste da na ovaj način doprinese promociji dostojanstvenog rada za mlade kroz promociju, širenje i sistematizovanje znanja na temu zapošljavanja mladih i relevantne regulative.

Obuke za razvoj veština

Obrazovanje i usavršavanje su ključne determinante uspeha na tržištu rada. Cilj obuka za mlade je razvijanje relevantnih znanja i veština, kako tehničkih, tako i ne-tehničkih, uz pomoć kojih mladi postaju zanimljiviji poslodavcima za zapošljavanje. Iako se vreme provedeno u obrazovanju i obuci svakako isplati, mnogo veće šanse da se koristi procesa edukacije realizuju su ukoliko postoje jake veze između obrazovanja, politike obuka i sveta rada. Programi obuke mladih nastoje da razviju veštine koje poboljšavaju ljudski kapital i dovode do dugoročnih dobiti u zapošljavanju. Rezultati koji se očekuju u kratkom roku su pozitivne promene u znanju, veštinama, stavovima i ponašanjima, što kasnije dovodi do promena u ishodima na tržištu rada, kao što su veća verovatnoća zapošljavanja nakon učestvovanja u programu. Postoji veliki broj parametara za razmatranje u osmišljavanju i sprovođenju obuke, kao što su: Nastavni plan i program; veštine ili kombinacija veština koja se dobija u programu (tehničke i/ili meke); iskustvo i kvalitetan trening mentora; učešće poslodavaca (kao i udruženja radnika) u dizajniranju i osmišljavanju programa; opremljenost  (u učionici, na radnom mestu); finansijski i nefinansijski podsticaji za učešće mladih i poslodavaca; mehanizmi za izbor izvođača obuke; praćenje i izveštavanje.

Pregled i meta-analiza intervencija za zapošljavanje mladih koju sprovodi Međunarodna organizacija rada (MOR) sa partnerima pokazuje da ukupno 55 od 107 ocenjenih projekata (51 %)  čine obuke i veštine, 53% njih sprovodi se u zemljama sa visokim dohotkom, 35% u zemljama sa srednjim dohotkom i 13% u zemljama sa niskim dohotkom. Obuke koje razvijaju veštine poboljšavaju rezultate zapošljavanja među mladim i ženama i muškarcima, a takođe dovode i do veće zarade. Ove obuke dovode do pozitivnih promena u ishodima na tržištu rada i imaju za cilj da omoguće mladima ulazak na tržište rada. Mladi uz pomoć ovih obuka  akumuliraju potrebne veštine kako bi bili konkurentni za odgovarajuća radna mesta i kako da poboljšaju produktivnost, što kasnije utiče pozitivno na visinu zarade. Efekat obuka je veći za mlade u zemljama sa niskim i srednjim dohocima u odnosu na mlade u zemljama s visokim dohotkom.

Raznolikost i evolucija obuka: Sveobuhvatne obuke koje sadrže više elemenata su najčešće u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom, gde i daju najbolje rezultate. Kombinacija treninga za razvoj veština i promocije preduzetništva je posebno izražena u nisko i srednje razvijenim zemljama, naglašavajući slabe mogućnosti mladih za formalno zapošljavanje i ograničene sposobnosti javnog i privatnog sektora da apsorbuju sve veći broj mlade radne snage.

Nedavna istraživanja ukazuju na važnost podsticaja i profilisanja u okviru dizajniranja intervencija. Podsticaji i profilisanje su pozitivno korelisani sa ishodima na tržištu rada i zarade. Inicijativa adolescentkinja za zapošljavanje (AGEI) Fonda za zapošljavanje u Nepalu organizovala je obuku za tehničke i meke veštine. Pružaocima obuke, koji su izabrani putem konkursa, bila su obezbeđena dodatna sredstva na osnovu broja pripravnika koji su u roku od  šest meseci nakon završetka obuke dobili posao. Dok većina paketa obuka očekivano sadrži tehničke veštine, u poslednje vreme raste tražnja i značaj razvoja mekih veština. Kombinacija ovih veština i stručnih sposobnosti koje se pružaju mladima u Programu ELA u Ugandi dovelo je do velikih i značajnih promena u ponašanju i povećane verovatnoće za  zapošljavanje i samozapošljavanje.

Kvalitetno učenje zanata

Kombinovanjem obuke na radnom mestu  sa sticanjem osnovnih znanja u školi izgrađuju se veštine mladih za specifične nadležnosti i radne proceese.  Ovo je jedinstveni oblik stručnog obrazovanja i obuke, regulisan zakonom i bazira se na (plaćenom) ugovoru o radu i standardnoj socijalnoj zaštiti. Na kraju pripravničkog staža, mladi dobijaju formalnu procenu i priznat sertifikat. Mladi pripravnici stiču stručno iskustvo i primenjuju znanja i veštine naučene direktno od strane poslodavaca.

Programi za razvoj preduzetništva

Intervencije promocije preduzetništva su dizajnirane tako da skrenu pažnju na ograničenja sa kojima se mladi susreću u započinjanju ili razvoju biznisa. Cilj ovih programa je pružanje obuka preduzetničkih (poslovnih) veština, pružanje poslovnih i savetodavnih usluga i omogućavanje pristupa kapitalu za samozapošljavanje – uključujući fizički, finansijski (krediti ili donacije) i društveni kapital. Intervencije promocija preduzetništva dovode do pozitivnih efekata na ishode zapošljavanja, zarade i rezultate poslovanja. Većina istraživanja potiče iz zemalja sa niskim (Liberija i Uganda)  i srednjim dohotkom (Bosna i Hercegovina, Peru, Kolumbija, Tunis), dok su samo dve intervencije realizovane u zemljama sa visokim prihodima (Francuska i Velika Britanija). Takođe, efekti su intenzivniji u slabije razvijenim  zemljama nego u visokorazvijenim. Ograničen pristup finansijama pokazao se kao glavni problem za buduće mlade preduzetnike.

Programi poslovne i finansijske pismenosti u Bosni i Hercegovini doveli su do poboljšanja u poslovnoj praksi i podsticanju preduzetništva, ali nisu imali veliki uticaj na oporavak privrede generalno. Biznis plan je sastavni deo više od jedne trećine razvoja preduzetničkih ideja i predstavlja uobičajno sredstvo za utvrđivanje prava za učestvovanje u programu i/ili pristupu finansijama.

Programi službi za zapošljavanje

Službe za zapošljavanje predstavljaju posrednike u traženju posla, odnosno, spajaju nezasposlena lica sa odgovarajućim slobodnim radnim mestima. Programi službi za zapošljavanje uglavnom se bave pružanjem saveta, pružanjem pomoći u traženju posla i mentorskom podrškom. Osnovna ideja programa službi za zapošljavanje za mlade je pomoć mladima koji imaju poteškoća da unaprede svoje veštine, kao i pomoć za uspešno traženje posla. U manjem broju, službe za zapošljavanje pružaju i finansijsku pomoć. Jedina inicijativa za zapošljavanje mladih preko službi za zapošljavanje koja je isključivo pružala finansijsku pomoć je eksperiment u Etiopiji.

Većina evaluacija ovih projekata potiče iz visokorazvijenih zemalja (Finska, Francuska, Nemačka, Portugal i SAD). Rezultati programa službi za zapošljavanje u zemljama niskog i srednjeg razvoja su veoma nezadovoljavajući. U većini studija promene nisu bile velike i nisu predstavljale odskočnu dasku za ulazak mladih na tržište rada.

Programi subvencionisanog zapošljavanja

Generalno, programi subvencionisanog zapošljavanja imaju mnogo veći efekat na sam proces zapošljavanja nego na zarade.  Subvencije imaju mnogo veće i pozitivnije efekte u zemljama u razvoju nego u visokorazvijenim zemljama. U procesu kreiranja subvencija treba obratiti pažnju na sledeće stvari: targetiranje željenih grupa; način subvencionisanja – direktna plaćanja ili smanjenje poreza i doprinosa; primalac subvencije – zaposleni ili poslodavac;  veličina subvencije i osnovica za obračunavanje; dužina trajanja subvencije; izveštavanje i praćenje programa. Mora se obezbediti fino podešavanje, odnosno regulisati uslovi koji nisu ni previše labavi da omogućavaju razna neželjena ponašanja, a ni previše strogi da spreče učešće poslodavaca (npr. u Francuskoj je postojao program koje je obavezivao poslodavce da naredne tri godine zadrže radnika).

Prava za mlade i politika zapošljavanja mladih

Mladi se nalaze u veoma lošem položaju na tržištu rada. Slabo su plaćeni, izloženi nedostatku pisanih ugovora, nezaštićeni od povreda na radu. Međunarodni standardi rada, zakoni o radu i kolektivni ugovori su od najvećeg značaja za zaštitu mladih. Investicije u kvantitet radnih mesta ne smeju ugroziti njihov kvalitet . Politika zapošljavanja mladih mora da se kreira na nacionalnom nivou i da podstiče prelazak mladih iz neformalne u formalnu ekonomiju. Izazovi kod zapošljavanja mladih zahtevaju zajedničko delovanje makroekonomske politike, tržišta rada, industrijske i sektorske politike.

Izazovi i odgovori na izazove

Ekonomska kriza je negativno uticala na zaposlenost mladih. Nakon 2007. godine stopa nezaposlenosti mladih je naglo porasla, a procenjuje se da je oko 6, 5 miliona mladih u svetu neaktivno. Problem zapošljavanja mladih postoji u gotovo svim zemljama.  Od oko 200 miliona nezaposlenih danas, 37%, odnosno više od 70 miliona čine mladi u uzrastu od 15 do 24 godine. Nezaposlenost mladih ima mnoge negativne posledice poput negativnog uticaja na zdravlje i sreću pojedinca, porasta stope kriminala i društveno-političke nestabilnosti. “Kriza zapošljavanja mladih: Poziv na akciju” objavljen je 2012. godine kao prvi globalni poziv za unapređenje položaja mladih na tržištu rada i otvaranje novih dostojanstvenih radnih mesta za mlade.

Zaključak

“Ulaganje danas u zapošljavanje mladih znači investiranje u sadašnjost i budućnost naših društava”.
Gaj Rajder, generalni direktor MOR-a

Intervencije koje podržavaju mlade žene i muškarce na tržištu rada, posebno one koje pružaju obuku, promovišu preduzetništvo i samozapošljavanje, subvencije za zapošljavanje ili programi službe za zapošljavanje, dovode do pozitivnih efekata na zaposlenost i zarade mladih ljudi. Najveći efekti postižu se u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom.  Istraživanja pokazuju da je neophodno da se bolje odgovori na potrebe mladih i da se obezbedi kvalitet u pružanju usluga.

Izvor:  www.wwinye.org