Vlada Republike Srbije
Pilot faza primene Pravilnika o vrednovanju rada sudija i predsednika sudova počela je 1. septembra u 20 sudova u Srbiji. U Visokom savetu sudstva (VSS), koji će nadzirati vrednovanje sudija, ističu da će pravilnik sudski sistem učinti efikasnijim, dok evropski stručnjaci i strukovna udruženja upozoravaju da pravilnik svodi sudije na “radnike na brzoj traci”, zbog čega će trpeti pravosuđe, a na kraju i građani. Evropska komisija je u izveštaju iz jula izrazila zabrinutost u pogledu indikatora kvaliteta i predložila korišćenje više pokazatelja za vrednovanje kvaliteta i kvantiteta rada sudija. Vrednovanje sudija značajno je za poglavlje 23 u pregovorima o ulasku Srbije u Evropsku uniju. Poglavlje 23 odnosi se na pravosuđe i osnovna prava.
“Ne očekujem problem u primeni pravilnika. Njegova osnovna svrha je poboljšanje efikasnosti sudskog sistema, očuvanje stručnosti sudija i predsednika sudova i njihovo podsticanje da pruže najbolje rezultate, što doprinosi jačanju poverenja građana i napredovanju u karijeri”, rekao je za agenciju Beta zamenik predsednika VSS Miroljub Tomić.
Pravilnik predviđa dva kriterijuma za vrednovanje rada sudija, merilo kvaliteta i kvantiteta. Kada se bude ocenjivao kvalitet rada sudija, uzimaće se u obzir procenat ukinutih presuda i vreme koje je potrebno da se donese odluka.
“Ukoliko se sudiji ukine mnogo odluka, to govori da njegov rad nije kvalitetan i da se tu javljaju određeni problemi, isto tako svi smo svesni razlike kada se jedna presuda donese za dve nedelje ili u roku od godinu”, naveo je Tomić.
Za drugi kriterijum, merilo kvantiteta, uzimaće se u obzir mesečna norma, odnosno koliko je predmeta sudija rešio, a koliko je predmeta još u radu.
Sudija na kraju vrednovanja, može da bude ocenjen “izuzetno uspešan”, “uspešan” i “ne zadovoljava”.
“Verujem da će ovaj pravilnik da se pokaže u praksi kao delotovran iz razloga što su odredbe dostupne svim sudijama i zato što će njihov rad vrednovati sudije, i to sudije sa više instance merilima koja su transparentna i objektivna. Na kraju krajeva, ukoliko ne bude zadovoljan postupkom ili ocenom, ima pravo žalbe komisiji koju čine tri sudije Vrhovnog kasacionog suda”, ocenio je Tomić.
Predsednica Društva sudija Dragana Boljević rekla je za agenciju Beta da je pravilnik srce pravosudnog sistema od koga će zavisiti kako sudije rade i kakvu pravdu dobijaju građani.
“Mi jesmo za to da se sudija vrednuje, ali ovaj pravilnik, nažalost, daleko je od dobrog. On, praktično, svodi sudije na radnike na traci, jer vrednuje brzinu i količinu rada, kao da sudije proizvode eksere, a ne da rešavaju pravne probleme”, ocenila je Dragana Boljević.
Prema njenim rečima, primenom pravilnika trpeće građani i čitav sudski sistem, jer se kriterijum kvaliteta sveo na merenje kvaniteta, dok je kriterijum kvaniteta zadržao staromodan model mesečne norme koji podstiče sudije da rešavaju lakše predmete.
“Takav sistem normi je pokazao jednu negativnu osobinu da sudije u želji da ostvare normu, rešavaju predmete koji su po svojoj prirodi novi i laki, jer za teže predmete treba više vremena, a to se ovim pravilnikom ne uvažava”, ukazala je Dragana Boljević.
Zamenik predsednika VSS Miroljub Tomić je pojasnio je da postoje različite norme za sudije koji rade u osnovnim, višim i apelacionim sudovima i naglasio da je smisao pravilnika, pored ostalog, da se sve sudije dovodu u istu sitaciju i isti polažaj.
“Stoji činjenica da su pojedine sudije različito opterećene, ali upravo zato se uvodi norma, broj predmeta treba da bude isti i za sudiju u Beogradu i u nekom drugom mestu”, odgovorio je Tomić.
Sumnju da će sudije biti vrednovane na pravi način, Dragana Boljević je izrazila i zbog samog sastava Visokog saveta sudstva, čije su sudije sprovodile reizbor 2009. godine.
“Čitav galamatijas sa vrednovanjem neće biti na dobar način urađen i to ne iznenađuje jer su ga donele one sudije koje su sprovodile reizbor, koje su tada ugrozile svaki princip vladavine prava, što je celokupna stručna javnost uočila, a Ustavni sud poništio njihove odluke”, istakla je Dragana Boljević.
Pravilnik o vrednovanju rada sudija, slat je više puta Evropskoj komisiji (EK), koja je pozdravila vrednovanje sudija, ali u njihovom izveštaju iz jula ove godine izražava se “zabrinutost u pogledu indikatora kvalitata”.
“Brojevima i podacima se mora upravljati veoma pažljivo, oni su korisni ako se posmatraju kao pokazatelji, ali ne kao odlučujući. Zato je stav EK da takav pristup potcenjuje pravne i sudske aspekte kvaliteta i nije pogodan za jednak tretman i pravičnu nakadu”, stoji u izveštaju.
Komisija je predložili vladi da koristi više indikatora za vrednovanje kvaliteta i kvantiteta, tražila je da se napravi razlika između težih i lakših predmeta, kao i da se uzme u obzir niz drugih faktora, među kojima su i uslovi rada sudija.
EK je predložila Srbiji da se konsultuje sa Većem evropskih sudija Saveta Evrope, telom koje formuliše evropske standarde za pravosuđe i ponudila svu neophodnu ekspertsku pomoć.
Izvor: Beta, preuzeto sa www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar