Vlada Republike Srbije
Romska deca i deca sa smetnjama u razvoju najčešće su izložena diskriminaciji u predškolskim ustanovama i školama u Srbiji, a najveći problemi su segregacija romske dece i nedostatak, a ponekad i otpor inkluzivnom obrazovanju, ocenila je 12. septembra poverenica za ravnopravnost Brankica Janković.
Učestvujući na međunarodnoj konferenciji o pravima deteta u Beogradu, Janković je istakla da je oblast prava i zaštite deteta prioritet svakog društva.
“Trećina pritužbi koje je poverenica primila u 2015. godini odnosi se na decu i njihova prava. I pored ostvarenih pomaka, dva problema ostaju, segregacija romske dece, gde u nekim školama imamo posebna romska odeljenja i nerazumevanje, a ponekad i otpor lokalnih samouprava inkluzivnom obrazovanju dece sa posebnim potrebama”, navela je Janković.
Prema njenim rečima, postoje primeri dobre prakse u kojima su lokalne samouprave postupile po preporuci poverenice kako bi obezbedile prevoz ili uslugu ličnog pratioca deci sa posebnim potrebama.
“Opština Raška je retroaktivno izmenila propise kako bi postupila po preporuci poverenice. S druge strane, lokalna samouprava u Smederevskoj Palanci nije htela da postupi po preporuci već je tek nakon sudske odluke obezbedila jednoj devojčici prevoz do škole”, kazala je Janković.
Ona je dodala da “ohrabruje” spremnost Ministarstva prosvete da se više bavi borbom protiv diskriminacije , što je prema njenim rečima, izuzetno važno u dostizanju većeg stepena tolerancije i međusobnog razumevanja.
Govoreći o opštim merama za sprovođenje prava deteta, profesorka Univerziteta Union Nevena Vučković Šahović ocenila je da Srbiji nedostaje stalno koordinaciono telo koje bi donosilo zajedničke odluke u oblasti prava deteta.
“Ni 25 godina nakon što je Jugoslavija ratifikovala Konvenciju o pravima deteta, nemamo takvo telo. Neprihvatljivo je i što nemamo posebno nezavisno telo za zaštitu prava deteta već postojeća nezavisna tela slobodnom voljom odlučuju da li će se baviti ovom temom”, kazala je Vučković Šahović.
Prema njenim rečima, problem u Srbiji nije nedostatak političke volje već odsustvo svesti o važnosti teme zaštite prava deteta.
“Nemamo zakon o pravima deteta, iako je njegov nacrt prošao dve javne rasprave i Savet Evrope, ali se od 2011. godine nalazi u nekoj fioci. Zakone moramo usklađivati sa međunarodnim standardima tako da obezbedimo da deca imaju kvalitetan pristup pravdi”, ocenila je Vučković Šahović.
Međunarodnu konferenciju o pravima deteta organizovao je Centar za unapređivanje pravnih studija (CUPS) u saradnji sa AIRE centrom iz Londona.
Izvor: Beta, preuzeto sa www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar