Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Transkript govora Helene Vuković na 41. Beogradskom Ignite-u „Uključi se br. 6” (7. novembar 2018. godine, Impact Hub, Beograd)

Večeras sam ovde da u ime jedne velike manjinske grupe objasnim šta je ono što najviše tišti sve pripadnike LGBTQ zajednice u Srbiji.

Pod jedan, to je egzistencija. Egzistencija, zbog toga što od nje sve kreće, od prava na život, prava na slobodno kretanje. U poslednje vreme je učestalo nasilje nad LGBT osobama, pogotovo nad trans osobama – prošle godine se dogodilo 7-8 napada koji su prijavljeni. A svakodnevno šikaniranje na ulici, diskriminacija na radnom mestu… O tome se veoma malo priča, pogotovo o toj tihoj diskriminaciji. Dosta toga sam osetila na svojoj koži. Znate onaj osećaj kad se zna za vas i svi u potaji pričaju o vama? To najbolje vidite kad ulazite u kancelariju u kojoj radite i svi odjednom zaćute. Šta mislite, o kome su upravo razgovarali?

Svetska statistika kaže da je 0,3-0,5% pripadnika jedne populacije transrodno. Pretpostavljam da znate ko su trans osobe? Da dam definiciju: transrodna je ona osoba koja se u svom telu ne oseća prijatno – muškarac zarobljen u telu žene i obrnuto. Ja sam žena sa trans iskustvom.

Kad celog života živite u nekom kavezu, skučeni ste i frustrirani. Taj problem treba nekako da se reši. Da bi se problem rešio, morate za to imati sredstava. Da biste imali sredstva, morate naći posao. I tu dolazimo do trenutka kad trans osoba – naročito kad je na početku tranzicije, dok su još vidljivi obrisi bivšeg pola – dolazi na razgovor za posao. Može da ima fantastičan CV i radno iskustvo, ali ono što poslodavac vidi ispred sebe nije ono što piše u ličnoj karti. On pred sobom vidi ženu, a u ličnoj karti je neki muškarac. Automatski se kod poslodavca koji treba da zaposli trans osobu javlja animozitet: šta će reći zaposleni,  šta će reći konkurencija? Ako neka trans osoba ima sreću da poznaje nekog od poslodavaca, iz dobre namere će je zaposliti, ali negde u back office-u, da ipak ne bude vidljiva.

Još veći problem je pravna neprepoznatljivost trans osoba, pogotovo u Srbiji. Mi još nemamo zakon o rodnom identitetu. Usvojene su neke izmene i dopune Zakona o matičnim knjigama, ali trans osobama koje su u tranziciji (koja traje od dve do četiri godine!) nije omogućeno da promene dokumenta, oznaku pola i matični broj pre same hirurške intervencije prilagođavanja pola rodnom identitetu. Kao što rekoh, tranzicija traje od dve do četiri godine, a vi za to vreme morate od nečega živeti, morate jesti, obući se! To su neke osnovne životne potrebe!

Da bismo popravili tu odredbu, mi smo dali predlog da na izmenu dokumenata ne utiče fizička promena pola, već da se promene u dokumentima trans osoba unesu na početku hormonske terapije. Razlog je jednostavan: u okviru procesa tranzicije postoji period od godinu dana koji se zove real-life test („test stvarnog života“) tokom kojeg morate u željenom rodu naći sebi egzistenciju, pronaći posao. I šta onda? Bačeni ste kao gazela pred tigrove, ko prođe – prošao je. Ja jesam imala tu sreću da sam naišla na poslodavce koji se nisu obazirali na to da sam tek operisana i završila tranziciju, već su gledali moj CV, moje radno iskustvo…

Put kojim treba da idemo i zalažemo se za rešavanje problema podrazumeva institucije sistema, društveno odgovorne kompanije i nevladin sektor. Civilno društvo bi trebalo da bude malo angažovanije i da lobira da se donesu zakonski i podzakonski akti koji bi obezbedili da trans osobe mogu da žive normalno. Ali, najbitnije je da neko ima volju da bilo šta od toga uradi! Postoji ona stara narodna poslovica „Mala volja – velika nevolja“, sve počinje od volje!

***

41. Beogradski Ignite pod nazivom “Uključi se br. 6”, posvećen socijalnom uključivanju, održan je u sredu, 7. novembra 2018. godine, u beogradskom Impact Hub-u. Organizatori događaja – Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Udruženje građana “Srbija u pokretu”, uz podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC) – na taj način su, već šestu godinu zaredom, tradicionalno obeležili Međunarodni dan borbe protiv siromaštva i motivisali učesnike/ce i posetioce da se bore za inkluzivno društvo.

Posetioci i posetiteljke Beogradskog Ignite-a su imali priliku da čuju lične priče prezentera i prezenterki o tome kako svojim svakodnevnim zalaganjem grade društvo jednakosti za sve, i dobiju odgovore na pitanja: šta podrazumeva aktivno starenje i koje su dobrobiti IT opismenjavanja starijih osoba; kako funkcioniše interaktivna audio-igra posvećena problemima slepih i slabovidih osoba; sa kojim teškoćama se u svakodnevnom životu susreću trans osobe u Srbiji; kako je organska poljoprivreda doprinela zapošljavanju žena u Babušnici; na koji način se organizuje kvalitetna visokoškolska stručna praksa; kako poboljšati zapošljivost mladih Roma i Romkinja; na koji inovativan način se mogu ublažiti teški životni uslovi kojima su izloženi beskućnici.

Helena Vuković je major u penziji. Članica je Udruženja građana Egal, a sa publikom je na 41. Beogradskom Ignite-u podelila priču o egzistenciji LGBTI osoba, sa fokusom na trans osobe. Svojom pričom želi da osvetli pitanja koja tište LGBTI zajednicu u Srbiji i nada se da će ona dopreti do što šire javnosti, a naročito do donosilaca odluka. Kao svoje glavne osobine izdvaja samopouzdanje i optimizam, a najveći izazov za nju je bio da prizna sebi ko je zapravo.