Vlada Republike Srbije
Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije predstavio je 20. oktobra 2021. godine treći Indeks rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji 2021, koji je zasnovan na podacima iz 2018. godine. Vrednost Indeksa rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji iznosi 58,0 poena, što predstavlja povećanje za 5,6 poena u odnosu na prvi Indeks rodne ravnopravnosti iz 2016. godine.
Indeks rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji rezultat je saradnje Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije, Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, Republičkog zavoda za statistiku, Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), SeConS grupe za razvojnu inicijativu i Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost (EIGE).
„Srbija je prva zemlja van evropske porodice koja je još 2016. godine izračunala i objavila Indeks rodne ravnopravnosti za Republiku Srbiju“, kazao je Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije, i izrazio očekivanje da će i u narednim godinama biti nastavljen zajednički rad na izračunavanju Indeksa. „Na taj način se obezbeđuje praćenje podataka, stanja i uticaj politika u oblasti rodne ravnopravnosti“, zaključio je Kovačević.
Kako je objasnila Dragana Jovanović Arijas, menadžerka Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, Indeks rodne ravnopravnosti obuhvata domen rada, novca, znanja, vremena, moći i zdravlja. „Ovogodišnji tematski fokus je posebno zanimljiv i u kontekstu trenutne epidemiološke krize, a u pitanju je digitalizacija i budućnost rada“, kazala je Jovanović Arijas i istakla da je Indeks pripreman u vreme usvajanja novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti, Strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine, izmena i dopuna Zakona o zabrani diskriminacije. „Stoga će Indeks rodne ravnopravnosti biti izuzetno značajan za pripremu strateških i akcionih dokumenata“, istakla je Jovanović Arijas.
Prema rečima Maruše Gortnar, šefice Operacija Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost (EIGE), od početka izračunavanja indeksa u Srbiji, ovaj instrument je postao jedna od osnovnih inicijativa u oblasti rodne ravnopravnosti. „EIGE je posebno ponosan zbog prilike da delimo znanje, alate i metode u regionu, pa se sada Indeks rodne ravnopravnosti izračunava i u Severnoj Makedoniji, Albaniji i Crnoj Gori“, kazala je Gortnar. Ona je objasnila da rezultat od 58 ukazuje na kontinuiran, ali spor progres u unapređenju rodne ravnopravnosti Srbiji, dok je najveći napredak zabeležen u domenu moći.
„Rezultati Indeksa nam pokazuju da ukoliko nastavimo ovim tempom, cilj ćemo možda postići za 59 godina. Zato je naša obaveza da predviđamo potrebe današnjih devojčica, koje će se u budućnosti zasigurno menjati“, kazala je Milana Rikanović, šefica Kancelarije UN Women u Srbiji. „S obzirom na to da je izračunavanje indeksa pokazalo da nemamo podatke o neplaćenom radu, posebno sam ponosna da je novim Zakonom o rodnoj ravnopravnosti predviđena obaveza institucija da prikupljaju i objavljuju podatke o neplaćenom radu“, kazala je Rikanović i istakla da je, upravo zahvaljujući napretku postignutom u domenu moći, „važno da se upravo žene koje nas predstavljaju i bore za ostvarivanje rodne ravnopravnosti“.
Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, kazala je da indeks meri da li smo kao društvo doneli propise kojima se zabranjuje ponašanje zasnovano na stereotipu da žene i muškarci nisu u jednakom pravnom položaju, da nisu ravnopravni, odnosno da li se institucije bave praktičnom primenom propisa koji zabranjuju ponašanje zasnovano na predrasudama, kako bi život i muškaraca i žena bio bolji. „Porast od 18,5 koji se odnosi na moć pokazuje da ništa ne može da zaustavi ideju čije je vreme došlo, a da bi do realizacije ideje došlo, moć nad nekim treba da pretvaramo u moć za nešto“, kazala je Čomić i istakla važnost merenja i izračunavanja podataka u cilju unapređenja postojećeg stanja.
Prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost kazala je da je Indeks rodne ravnopravnosti od svog prvog izračunavanja putokaz za ono što treba da uradimo kako bismo stanje popravili. „Tako će i ovaj Indeks biti polazna osnova za izmene ili neke nove zakonodavne okvire. Mislim da imamo dovoljno snage, energije i političke podrške da ovaj posao učinimo mnogo efektnijim“, istakla je Mihajlović i objasnila da dobar rezultat u domenu moću daje veliku podršku, dok podaci pokazuju problem u domenu novca i vremena. „Žene su i dalje mnogo manje plaćene i mnogo više vremena provode u neplaćenom radu, a kriza poput epidemiološke nam posebno pokazuje koliko su uslovi rodne ravnopravnosti ranjivi“, kazala je Mihajlović.
Kako je kazala Dragana Đoković Papić iz Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije, korišćenjem rodno osetljive statistike povećava se razumevanje društvenih pojava i poboljšava njihova analiza. „Indeks rodne ravnopravnosti predstavlja merni instrument za utvrđivanje stanja položaja žena i muškaraca i rodne ravnopravnosti, kao i promena u društvu u ključnim oblastima i domenima rodne ravnopravnosti“, objasnila je Đoković Papić.
„Indeks rodne ravnopravnosti meri i nivo postignuća i rodni jaz u odnosu na prvo merenje“, kazala je prof. dr Marija Babović, programska direktorka SeConS grupe za razvojnu inicijativu, i istakla da Srbija beleži rast od 5,6 poena, ali da je u poslednje dve godine napredak sporiji u poređenju sa prve dve godine merenja indeksa. „Kada se poredimo sa Evropskom unijom, u poslednjem izveštajnom periodu jaz je smanjen za jedan poen“, kazala je Babović. Ona je objasnila da se mogu identifikovati tri procesa u pogledu napredovanja. Jedan predstavlja kontinuirano, postojano napredovanje koje beležimo u domenima moći i rada, zatim oblast kolebljivih promena u domenima novca i znanja, kao i oblasti u kojima se beleži stagnacija, a to su domeni vremena i zdravlja.
Prof. dr Marijana Petrović sa Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu predstavila je rezultate tematskog fokusa indeksa rodne ravnopravnosti „Digitalizacija i budućnost rada“, koji sadrži tri segmenta: Upotreba IKT, digitalne veštine i rodna ravnopravnost, zatim Digitalna transformacija sveta rada i rodna ravnopravnost, i Šire posledice digitalizacije na ljudska prava i nasilje nad ženama. „Rodni jaz u upotrebi interneta je u Srbiji prisutan među starijim i niže obrazovanim licima, a uočeni su i rodni obrasci, pa tako žene više koriste internet za komunikaciju i postavljanje sadržaja, a muškarci su više orijentisani na zabavu“, kazala je Petrović i istakla da rodne razlike u digitalnim veštinama nisu izražene, ali i da su digitalne veštine stanovnika/ca Srbije niže u odnosu na evropski prosek.
pdf [3 MB]
Napiši komentar