Tim Ujedinjenih nacija za ljudska prava, uz podršku Kancelarije Visoke komesarke UN za ljudska prava (OHCHR) i Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije predstavili su 11. decembra 2020. godine istraživanje Posledice Kovid-19 na položaj osetljivih grupa i grupa u riziku – uzroci, ishodi i preporuke.
Istraživanje predstavlja sveobuhvatni mehanizam za adresiranje uzroka društvenog isključivanja određenih grupa u Republici Srbiji. U fokusu su negativne posledice aktuelne epidemije na osetljive grupe i grupe u riziku, a identifikovani su direktni, osnovni i strukturalni uzroci čije je intenziviranje (tokom vanrednog stanja) dovelo do pojačanih ili novih oblika nejednakosti. Analiza razmatra ishode i uzroke društvenog isključivanja Roma i Romkinja, osoba sa invaliditetom, LGBTI osoba, beskućnika i beskućnica, osoba koje žive sa HIV/AIDS, lica lišenih slobode, mladih, branitelja i braniteljki ljudskih prava, te novinara i novinarki.
Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije, kazala je da je aktuelna pandemija, koja je celu planetu stavila u zatvor, najviše posledica ostavila na one koji su na marginama čak i u prosperitetnim društvima. „Kada se desi katastrofa, ona najteže pogodi one koji najmanje mogu da se brane. Zato je naš zadatak je da pokažemo i dokažemo da vidimo sve ljude u ranjivim grupama, a onda da svi zajedno u dijalogu ukažemo šta možemo da učinimo, i to na osnovu proverljivih podataka o katastrofalnom teretu epidemije koji su podnele ranjive grupe“, kazala je Čomić. Ona je istakla da nevolje sa kojima se susrećemo ne dolaze prvi put, ali da jesu prvi put globalne. „Nevolje predstavljaju šansu da nađemo ljudskost u sebi i da sledeću nevolju dočekamo sa više ljudskih prava za one koji su često ispod nivoa onoga što mi vidimo, uz nadu da ćemo zajedno osmisliti mere koje će omogućiti smanjenje nepravdi sa kojima se susreću marginalne i ranjive grupe u Srbiji“, zaključila je Čomić.
Kako je istakla Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji, fokus Ujedinjenih nacija u Srbiji je ostvarivanje fundamentalnih vrednosti za sve ljude, a to pre svega podrazumeva da svi imaju uslove za siguran, zdrav i slobodan život. „Koncept Agende 2030 da niko ne bude izostavljen ukazuje na postojanje ranjivosti u nama i oko nas, ali i potrebu za urgentnim merama, empatijom i solidarnošću među svima nama – građanima/kama, generacijama i državama“, kazala je Žakob i objasnila da je upravo ovaj koncept osnova studije koja je sprovedena, uključujući i preporuke koje su iz nje proizašle. „Nejednakosti ne treba da budu u fokusu jednog ministarstva, već različiti resori treba da imaju integrisane socijalne elemente i prava u sve strategije koje razvijaju, a znanja dobijena iz studija kao što je ova, omogućavaju uspešno adresiranje korena siromaštva i nejednakosti“, zaključila je Žakob.
„Ovoj studiji su svojim odgovorima izuzetno doprinele 54 organizacije civilnog društva, koje su tokom pandemije kroz direktnu interakciju sa građanima pružale direktnu podršku i pomoć, ali i imale vrlo važnu ulogu korektivnog faktora kada su u pitanju usvojene mere tokom vanrednog stanja i kasnije tokom 2020. godine“, istakao je Milan Marković, šef Tima za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Srbiji. Kako je objasnio, namera ove studije oslikava nadu da se ubuduće neće uzimati u obzir samo krajnje posledice, već i čitav niz uzorka koji je doprineo dugogodišnjoj sistemskoj marginalizaciji i ranjivosti grupa koje su obuhvaćene istraživanjem, a onda i pojačao status marginalizacije u kontekstu ove krize. „Ono što se pokazalo kao strukturni, sistemski uzrok marginalizacije i ranjivosti kod svih grupa je dugotrajno odsustvo političke volje da se sprovede sistemska transformacija, sistemsko zanemarivanje i isključivanje određenih grupa, zatim negativni stavovi, odnosno predsrasude i stereotipizacije određenih grupa, kao i sistemska isključenost iz procesa donošenja politika“, kazao je Marković. Prema njegovim rečima, odsustvo komunikacije o grupama o kojima je reč je ključni neposredni uzrok problema koji se vezuju za epidemiju, dok je kao srednji faktor evidentirano odsustvo međuresorne i međusektorske saradnje.
Dragana Jovanović Arijas, menadžerka Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, istakla je da je specifična vrednost ove analize, pored pomenute gradacije uzroka, to što u fokusu ima perspektivu civilnog društva koje najbolje može da sagleda efekte krize na položaj osetljivih grupa i grupa u riziku, pored samih građana i građanki koji se u toj situaciji nalaze. „Kada je u pitanju uticaj pandemije na siromaštvo, eksperti u prvom redu izdvajaju ekonomsku aktivnost u određenoj državi i blizinu stanovništva apsolutnoj ili relativnoj liniji siromaštva. Mi i dalje imamo stabilan trend, iako je u malom poboljšanju, rizika od siromaštva i materijalne depriviranosti i ekonomske niske aktivnosti. Podaci iz SILC ankete za 2019. godinu pokazuju da je 23.3% stanovništva Republike Srbije u riziku od siromaštva, blizu milion građana je izrazito materijalno deprivirano (14.6%), dok 12% stanovništva živi u domaćinstvima sa niskim intenzitetom rada“, objasnila je Jovanović Arijas. „Mogućnost za prihodovanje osetljivih grupa bila je vrlo nepovoljna u proteklim mesecima i izuzetno je doprinela padanju u dublje siromaštvo, a sada smo u fazi epidemije kada već imamo niz naučenih lekcija iza sebe i u prilici smo da pranirano dugoročnije, na kvartalnom ili šestomesečnom nivou“, zaključila je Jovanović Arijas.
U diskusiji o urgentnim i srednjoročnim preporukama učestvovali su Aleksandra Petrović, programska ekspertkinja Tima za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Srbiji, Aleksandar Bogdanović, koordinator za evropske integracije i međunarodnu saradnju Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, Kosana Beker, programska direktorka Udruženja građanki FemPlatz, Nataša Vučković, izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju, Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM), i Danilo Ćurčić, programski koordinator A11 – Inicijative za ekonomska i socijalna prava.
Nalazi i preporuke nastale na osnovu ovog istraživanja predstavljaju polazište za sve zainteresovane aktere da investiraju u ostvarivanje većeg stepena ravnopravnosti u pristupu pravima, uslugama i podršci, te višoj otpornosti društva u celini.
Srpska i engleska verzija istraživanja su dostupne na ovom linku.
Napiši komentar