Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Ivan Sekulović, menadžer, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije

Ugledni harvardski profesor Majkl Porter još je 2011. godine izjavio „kapitalizam je pod opsadom“, odražavajući hitnost usklađivanja ekonomskih interesa kapitala sa širim interesima zajednice, usled narastajućih dramatičnih efekata svetske ekonomske krize.

Serija populističkih dešavanja na globalnoj sceni, izazvana krizom kapitalizma usled finansijskog sloma na Vol Stritu, ovih dana dovodi i do sve vidljivijeg zaokreta u pogledu budućeg razvoja evropskog kontinenta. Lista opcija sve je kraća i time fokusiranija, a u tom smislu posebno je zanimljiva debata o budućim pravima, koristima i ulogama građana i građanki, glavnih aktera u navedenim krizama. Najnoviji doprinos na tu temu dao je dugo iščekivani dokument pod nazivom „Diskusioni dokument o socijalnoj dimenziji Evrope“, objavljen 26. aprila u Briselu. Obratite pažnju: ovaj dokument govori ne o Evropskoj uniji, već o Evropi.

Tri su scenarija daljeg razvoja koje vidi Evropska komisija: (1) ograničavanje socijalne dimenzije na slobodu kretanja, (2) oni koji žele da rade više u socijalnim pitanjima to i rade i (3) EU27 zajednički jača socijalnu dimenziju Evrope.

Evropska komisija prilježno daje razloge za i protiv za svaki od scenarija. Ali ono što odmah upada u oči jeste ubedljivost razloga za jačanje socijalne dimenzije Evrope: veća otpornost svih evropskih privreda na šokove, vidljiv doprinos osnaživanju građana i omogućavanje najveće snage i ugleda Evrope na međunarodnoj sceni. Ovako ubedljivo formulisana opcija ne predstavlja iznenađenje, već logičan razvoj događaja nakon usvajanja Rimske deklaracije u martu ove godine, kojom su evropski lideri već bili podvukli svoje opredeljenje za jaču socijalnu Evropu.

Sa praktične strane, EK svojim Zajedničkim izveštajem o zapošljavanju već odavno mapira stanje na terenu i dobre prakse država članica, a najnoviji izveštaj posvećen je nejednakosti i siromaštvu. Veza je jasna: visok nivo nejednakosti može da smanji performanse privrede i potencijal održivog rasta, odražava visok nivo siromaštva i socijalne isključenosti i dovodi do neiskorišćenosti ljudskih potencijala.

Kada je reč o Srbiji, sve navedeno nam EK odavno poručuje kroz izveštaje o napretku, skrining izveštaje i brojne analize. Statistika je jasna: Srbija je među evropskim zemljama sa najvećom stopom rizika od siromaštva i najvećim Đini koeficijentom kojim se meri nejednakost prema prihodima, što pokazuju nedavno objavljeni podaci Republičkog zavoda za statistiku. Dodatno zabrinjava trend koji ukazuje na to da se sve više produbljuje jaz između bogatih i siromašnih: 20% najbogatijeg stanovništva u Republici Srbiji ima preko 9 puta veći ekvivalentni dohodak u odnosu na 20% najsiromašnijih. Nejednakost je tema u žiži evropske i svetske javnosti i jedan od fokusa Agende 2030 Ujedinjenih Nacija, a više o toj temi možete pročitati na sajtu Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, kao i u nedavno pokrenutom Monitoru socijalne situacije u Srbiji posvećenom problemu nejednakosti.

Zbog toga je Vlada Republike Srbije pojačala napore u oblasti politike zapošljavanja i socijalne politike kroz usvajanje i sprovođenje Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike (ESRP), izračunavanje EU Indeksa rodne ravnopravnosti (kao prva zemlja van EU koja je to učinila) i uvođenje metodologije procene uticaja reformi na društvo u Program ekonomskih reformi (ERP). Posebno raduje činjenica da je navedena metodologija, prema modelu Srbije, nedavno postala sastavni deo procesa izrade i primene ERP za sve zemlje koje učestvuju u njemu, čime pokazujemo da Srbija može i treba da bude lider inkluzivnog razvoja na Balkanu, a i šire.

Za kraj, u cilju osnaživanja građana i građanki za praćenje i aktivno učestvovanje u navedenim reformama, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije priprema program podrške organizacijama civilnog društva za izgradnju odgovarajuće platforme za praćanje primene ERP i ESRP. Verujemo da ćemo tako dodatno motivisati građane i građanke, ali i sve nadležne institucije, da daju svoj doprinos izgradnji zajedničke vizije inkluzivnog ekonomskog razvoja u Srbiji.

(Tekst je izvorno objavljen kao Uvodnik 44. Biltena o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva.)