Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Unapređenje efikasnosti i tansparentnosti administracije u lokalnim samoupravama je osnovni preduslov za privlačenje stranih investicija i oporavak privrede Srbije, ocenjeno je 23. juna na konferenciji o poboljšanju rada opštinskih administracija. Projekat unapređenja poslovnog okruženja koji je sprovoden u 16 opština u Srbiji pokazao je da je kroz pojednostavljenje procedura i smanjenje dokumentacije u tim lokalnim samoupravama moguće godišnje ukupno uštedeti oko 22 miliona evra. Tokom projekta urađen je 61 novi model administrativnih procedura iz oblasti lokalnog ekonomskog razvoja, urbanizma, poreza, zaštite životne sredine i imovinsko-pravnih odnosa, rečeno je na skupu.

Državni sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Ivan Bošnjak istakao je da Srbija mora da unapredi rad administracije na lokalnom nivou i izbog postojećih i zbog potencijalnih investitora.

“Unapređenje administrativnih procedura je deo tržišne utakmice, a istovremeno se očekuje da administracija ne otežava život ni privredi ni građanima”, kazao je on na konferenciji u organizaciji Stalne konferencije gradova i opstina (SKGO) i Centra za dobro upravljanje Optimus na kojoj su predstavljeni rezultati upravo zavrsenog “Projekta unapređenja poslovnog okruženja kroz regulatornu reformu”.

Bošnjak očekuje da 16 lokalnih samouprava, koje su tokom tri i po godine prošle kroz projekat unapređenja poslovnog okruzenja, pomognu onima koje to nisu, kako bi sve opštine i gradovi bili jednako spremni da pruže najkvalitetniju uslugu svojim građanima i privredi.

Generalni sekretar SKGO Đorđe Staničić kazao je da je cilj projekta, koji je urađen u saradnji sa Optimusom i uz finansijsku pomoć Švajcarskog državnog sekretarijata za ekonomske poslove, pomoć građanima i privredi kako bi da im lokalna administracija bila na usluzi na što jednostavniji, jeftiniji i transparentniji način.

Kako je procenjeno, projekat koji je sproveden u Vladičinom Hanu, Bajinoj Bašti, Knjaževcu, Ivanjici, Kanjiži, Vlasotincu, Kovinu, Ćupriji, Bečeju, Tutinu, Novom Pazaru, Kraljevu, Leskovcu, Loznici, Somboru i Gornjem Milanovcu, omogućiće uštedu oko 22 miliona evra godišnje zahvaljijući pojednostavljenju procedura, skraćenju vremena za izdavanje dozvola, odobrenja i rešenja, ukidanju dokumentacije i smanjenju taksi i naknada.

Tokom projekta urađen je 61 novi model administrativnih procedura iz oblasti lokalnog ekonomskog razvoja, urbanizma, poreza, zaštite životne sredine, imovinsko-pranih odnosa koji će biti dostupan na sajtu SKGO.

U brošuri o projektu se navodi da je regulatorn reforma koja je sprovedena u 10 opština omogućila da se eliminiše 262 nepotrebna dokumenta koji su traženi od građana i preduzeća, i skrate rokovi u 71,9% postupka. Ukupne uštede u direktnim i indirektnim troškovima na godišjem nivou procenjuju se na 2,4 miliona evra, što je smanjenje troškova od 32,9%.

U šest lokalnih samouprava – Leskovcu, Kraljevu, Loznici, Gornjem Milanovcu, Somboru i Novom Pazaru, sproveden je, kako se navodi, “postupak izrade inventara, analize i pojednostavljenja administrativnih postupaka”, a sprovođenje preporuka omogućiće direktne i indirektne uštede za privredni sektor na godišnjem nivou u vrednosti od 19,36 miliona evra.

Staničić očekuje da će se projekat nastaviti, navodeći da će se SKGO truditi da ga proširi i na ostale lokalne samouprave.

Zamenica direktorke Švajcarske kancelarije za saradnju u Srbiji Gabrijela Safrot kazala je da je projekat pojednostavljenja administrativnih procedura u 16 lokalnih samouprava omogućio uštedu za preduzeca u troškovima i vremenu čekanja.

Prema njenim rečima, zbog toga će potencijalni ulagači gledati da izaberu lokalne samouprave sa najboljim uslovima za biznis.

“Lokalne samouprave moraju da shvate da su efikasnija i transparentnija administracija, pojednostavljene procedure i dijalog sa privatnim sektorom osnovni preduslovi za oporavak privrede Srbije”, kazala je ona.

Na konferenciji je odrzana i panel diskusija na temu regulatorne reforme u oblasti planiranja i izgradnje.

Izvor: Beta, preuzeto sa www.euractiv.rs