Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Odluku o beležavanju 15. oktobra – Međunarodnog dana seoskih žena, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je u decembru 2007. godine, smatrajući da je neophodno prepoznati i uvažiti značajan doprinos seoskih žena u proizvodnji hrane, čime se doprinosi razvoju i iskorenjivanju siromaštva u ruralnim područjima na globalnom niovu.

Povodom obeležavanja Dana seoskih žena, SKGO je svojim članicama uputila anketu koja je bila jedan mali korak u cilju saglevanja stanja, ali i način da se tema o položaju žena na selu otvori. Tim povodom, SKGO je prikupila podatke iz 40 lokalnih samouprava, a podaci nažalost ukazuju na nezadovoljavajući položaj žena u odlučivanju u lokalnoj zajednici.

Na osnovu dostavljenih podataka, svega 244 žena od ukupno 3091 članova (7,8 odsto) je u članstvu saveta mesnih zajednica. Od ukupno 812 saveta, svega 49 na čelu ima ženu. Ovakva zastupljenost je znatno manja nego zastupljenost žena u Narodnoj skupštini i skupštinama opština i gradova, koja zahvaljujući zakonski propisanim kvotama iznosi do 30 odsto, dok je procenat predsednica sličan procentu predsednica/gradonačelnica koji iznosi 5,9 odsto na nivou čitave Srbije, što je takođe pokazatelj niskog učešća.

Slabo učešće žena u savetima može se shvatiti i kao posledica sveukupnog lošeg stanja opisanog u Nacionalnoj strategiji za rodnu ravnopravnost 2016-2020. u kome se o položaju žena na selu navodi:

“Kućni rad, briga o deci i stvarima gotovo se u potpunosti prepušta njima. Uz intenzivni rad u poljoprivredi, to im postavlja velika radna opterećenja. Stil života žena na selu je pretežno tradicionalan i patrijarhalan i time su one dvostruko marginalizovane: zato što su pripadnice ruralnih poljoprivrednih domaćinstava i zato što unutar ekonomske i porodične organizacije domaćinstva imaju ograničen pristup prihodima, imovini i odlučivanju. One najčešće ne odlučuju o poljoprivrednoj proizvodnji.

Imovinske nejednakosti po osnovu roda su veoma izražene. Kuće u kojima žive žene na selu su u 88 odsto slučajeva u vlasništvu muškaraca, ne poseduju zemlju u 84 odstp slučajeva i gotovo da ne poseduju sredstva za poljoprivrednu proizvodnju. Žene čine 55 odsto nezaposlenog ruralnog stanovništva i 74 odsto neplaćenih pomažućih članova/članica poljoprivrednih gazdinstava. Postoje značajne razlike u neformalnoj zaposlenosti između muškaraca (28,8%) i žena (43,4%), a žene iz seoskih područja su osam puta zastupljenije u neformalnoj zaposlenosti od žena iz gradskih područja (5,5%). Znatno su manje pokrivene penzijskim i zdravstvenim osiguranjem u odnosu na muške članove domaćinstva. Ukupno 12 odsto žena nema zdravstveno osiguranje, a više od 60 odsto žena nije pokriveno penzijskim osiguranjem. Kod žena koje se nalaze u statusu pomoćnih članova/članica domaćinstva stanje je još nepovoljnije – čak 93 odsto ne uplaćuje penzijsko osiguranje, uglavnom zbog nedostatka novca. Ovakav položaj ih izlaže većem riziku od siromaštva.”

Imajući sve ovo u vidu, nameće se zaključak da su neophodne posebne politike i mere podrške za unapređenje kvaliteta života za žene koje žive na selu. Nažalost, većina lokalnih samouprava koje su odgovorile na upitnik, navele su da nema posebnih mera, budžetskih sredstava i podrške posebno namenjene ženama, a naročito ne ženama na selu. Manji broj opština je naveo da su sredstva za ruralna područja pod jednakim uslovima dostupna i muškarcima i ženama i da ne postoji diskriminacija prilikom dodele podsticaja. Manji broj lokalnih samouprava naveo je da se prilikom dodele sredstava dodatni bodovi dodeljuju ugroženim kategorijama i teže zapošljivim grupama, što svakako predstavlja dobru praksu pružanja najveće podrške onima kojima je najpotrebnija.

Oblasti koje su predmet podsticaja u poljoprivredi su zaista mnogobrojne i raznovrsne u različitm lokalnim samoupravama. Iskustvo nas uči da se žene češće pronalaze u oblastima organske proizvodnje, plasteničke proizvodnje povrća i cveća, prerade poljoprivrednih proizvoda, pčelarstva i sličnim granama, te je poželjno prilikom odlučivanja o oblastima važno imati u vidu da i one mogu biti predmet podrške (tamo gde nisu), uz uzimanje u obzir podatka da u 84 odsto slučajeva žene nemaju u posedu sredstva za poljoprivrednu proizvodnju.

Svega tri ispitane lokalne samouprave pozitivno su odgovorile na pitanje o obeležavanju Dana seoskih žena i to dve iz Vojvodine koje pomažu seoskim udruženjima žena da učestvuju na manifestaciji koju tradicionalno organizuje Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, dok je jedna opština iz centralne Srbije najavila da će tim povodom organizovati sastanak fokus grupe za izradu lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost, čije će učesnice biti žene sa sela.

Uz ovaj pregled situacije, valjalo bi dodatno sagledati infrastrukturne mogućnosti koje život na selu nudi: postojanje vrtića, škole, ambulante, kulturnih i društvenih sadržaja, podrške u brizi o starim i bolesnim članovima domaćinstva, komunalnih usluga itd.

Izvor: skgo.org