Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, u saradnji sa Evropskim institutom za rodnu ravnopravnost i Republičkim zavodom za statistiku, organizovao je skup 14. i 15. oktobra 2014. godine pod nazivom: “Promocija rodne ravnopravnosti u procesu kreiranja javnih politika na osnovu podataka u Srbiji“. Cilj skupa bila je promocija kreiranja politika na osnovu podataka u oblasti rodne ravnopravnosti, kao i razmena iskustava iz Srbije i EU, a poseban cilj se odnosio na kreiranje i usvajanje Indeksa rodne ravnopravnosti u Srbiji. Specijalni gosti su bili potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, NJ. E. Ambasador Delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Davenport i Evropski institut za rodnu ravnopravnost, šefica sektora za operacije Teriz Marfi, kao i ekspertkinje Instituta.

Drugog dana skupa, 15. oktobra, održana je stručna obuka za statističare i statističarke, kao i eksperte i ekpertkinje u oblasti rodne statistike i podataka za usvajanje indeksa rodne ravnopravnosti za Srbiju, koju su održale ekspertkinje dr Ana Rita Manca i dr Irene Riobo-Lestoniz  Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost.

Indeks rodne ravnopravnosti je jedinstveni merni indeks koji kompleksnost rodne ravnopravnosti, kao višedimenzionalni pojam, statističkim metodama pretvara u meru koja je jednostavna za korišćenje i lako se tumači. On se formira kombinovanjem rodnih indikatora, prema konceptualnom okviru, u jednu zbirnu meru. Sastoji se od šest ključnih domena (rad, novac, znanje, vreme, moć i zdravlje) i dva prateća domena (unakrsna nejednakost i nasilje). Više informacija o Indeksu mogu se pronaći na zvaničnoj veb stranici Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost.

Indeks rodne ravnopravnosti meri kolika je rodna ravnopravnost između muškaraca i žena u svim zemljama članicama Evropske unije na skali od 0 – potpuna neravnopravnost do 100 – potpuna rodna ravnopravnost. Indeks meri rodni jaz u odnosu na prosečan nivo postignuća u određenom domenu, obezbeđujući da se rodni jaz ne može smatrati pozitivnim tamo gde ukazuje na nepovoljan položaj, kako žena, tako i muškaraca.

Razlozi za uvođenje indeksa rodne ravnopravnosti:

• Da bi se obezbedilo održivo merenje rodne ravnopravnosti čije je rezultate lako razumeti i saopštiti;
• Da bi se omogućilo poređenje Srbije sa zemljama članicama EU kroz prilagođen zbirni indikator kojim se meri rodna ravnopravnost u Evropskoj uniji;
• Da bi se obezbedio instrument podrške donosiocima odluka prilikom ocenjivanja mesta gde je naša zemlja na putu do postizanja rodne ravnopravnosti;
• Da bi se omogućila značajna poređenja različitih prioritetnih domena rodne ravnopravnosti;
• Da bi se izmerila postignuća u oblasti rodne ravnopravnosti tokom vremena;
• Da bi se omogućilo kreiranje politika rodne ravnopravnosti na osnovu podataka o stanju rodne ravnopravnosti u Srbiji.

Zaključci:

• Rodna ravnopravnost je imperativ društva i zajednice i usmerena je na ekonomski rast i socijalnu koheziju;
• Vlada Republike Srbije postaviće rodnu ravnopravnost kao jedan od prioriteta i u radu na postizanju rodne ravnopravnosti biće angažovana sva ministarstva;
• Rodna ravnopravnost jedan je od ključnih principa EU i obaveza Srbije na putu evropskih integracija;
• Rodna ravnopravnost je horizontalna oblast koja treba da postane sastavni deo javnih politika koje se sprovode, kao i bude koordinirana na nacionalnom nivou;
• Važno je postojanje specifičnih programa za unapređenje rodne ravnopravnosti i uspostavljanje jednakosti žena i muškaraca;
• Indeks rodne ravnopravnosti jedan je od najosnovnijih instrumenata u procesu kreiranja javnih politika iz perspektive rodne ravnopravnosti u procesu evropske integracije. Za Srbiju je važno da počne da radi na definisanju pokazatelja i da usvoji Indeks kako bi sprovodila politike usmerene ka većoj rodnoj ravnopravnosti zasnovanoj na podacima i ka izjednačavanju prava žena u odnosu na muškarce, posebno u oblasti rada i donošenja odluka. Stoga je za Srbiju važno da koristi isti konceptualni okvir koji je korišćen i od strane zemalja članica EU kako bi se osigurao dovoljan nivo poređenja sa zemljama članicama EU i uspostavili utemeljeni pokazatelji rodne ravnopravnosti u Srbiji;
• Tokom izračunavanja Indeksa rodne ravnopravnosti za Srbiju, potreba za razvijanjem posebnog pratećeg domena može da se javi, kako bi se odgovorilo na određenu potrebu u odnosu na nacionalni kontekst;
• Blagovremenim izračunavavanjem nacionalnog Indeksa rodne ravnopravnosti, Srbija će biti prva zemlja van EU-28 zemalja članica koja koja će ga izračunati;
• Potrebno je nastaviti saradnju između svih institucija na nacionalnom i lokalnom nivou, organizacija civilnog društva, međunarodnih organizacija, Evropske unije i pre svih Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost.

Glavni izazovi u vođenju Indeksa rodne ravnopravnosti u Srbiji

Jedan od najvećih izazova, prepoznat tokom dvodnevnog skupa “Promocija rodne ravnopravnosti u procesu kreiranja javnih politika na osnovu podataka u Srbiji“ u procesu formiranja Indeksa rodne ravnopravnosti u Srbiji, predstavlja raspoloživost podataka neophodnih za izračunavanje istog.

Republika Srbija je u procesu pristupanja Evropskoj uniji u obavezi da, pored ostalog, prilagodi i statističko izveštavanje evropskim standardima. Ovaj proces je pokrenut i zahvaljujući dosadašnjim naporima Srbija raspolaže podacima iz istraživanja ARS i SILC, koji predstavljaju značajan deo izvora podataka korišćenih za izračunavanje Indeksa rodne ravnopravnosti u EU.

Nažalost, Srbija još uvek nije uključena u sva istraživanja koja se sprovode na nivou Evropske unije (poput istraživanja o zaradama – „Structure of earnings survey“, istraživanja o uslovima na radu – „European working conditions survey“ i istraživanja o ženama i muškarcima u procesu donošenja odluka – „Women and Men in Decision Making“) a koja, takođe, predstavljaju izvore podataka za Indeks rodne ravnopravnosti.

S druge strane, Srbija raspolaže jednim brojem nacionalnih podataka (poput podataka iz obrazovne, vitalne i statistike zarada, kao i istraživanja „Korišćenje vremena u Republici Srbiji“), koje Evropski institut za rodnu ravnopravnost nije bio u mogućnosti da uvrsti u svoj indeks zato što nisu sve zemlje članice raspolagale uporedivim podacima. Uz želju da imamo ovaj važan kompozitni indeks, a imajući u vidu raspoložive podatke i potencijalno korisne indikatore kojima raspolažemo, stručnjaci iz Srbije će izabrati najprikladnije indikatore koje će uključiti u izračunavanje Indeksa rodne ravnopravnosti.

Dostupnost podataka na regionalnom, odnosno opštinskom nivou, takođe treba uzeti u obzir prilikom izbora indikatora koji će ući u obračun Indeksa. S obzirom da će Srbija formirati nacionalno specifičan Indeks rodne ravnopravnosti, treba uzeti u obzir formiranje Indeksa na nivou regiona, ukoliko nije moguće formiranje na nivou lokalnih samouprava. Ovakav obuhvat predstavljao bi značajan izvor informacija o stanju u pogledu rodne ravnopravnosti u različitim geografskim krajevima Srbije i doprineo bi boljem prepoznavanju pitanja rodne ravnopravnosti kako u nacionalnim, tako i u lokalnim strategijama i akcionim planovima.

Put ka Indeksu rodne ravnopravnosti

U cilju usvajanja relevantnog Indeksa rodne ravnopravnosti koji će odražavati potrebe i stanje u Srbiji u pogledu rodne ravnopravnosti, neophodno je pre izbora samih indikatora i izračunavanja indeksa sagledati širi konceptualni okvir. Najbolji način da se to učini je formiranjem radne grupe u koju će biti uključene potencijalno zainteresovane strane, odnosno eksperti i ekspertkinje u oblasti rodne ravnopravnosti i statistike, predstavnici Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije, predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (Odsek za unapređenje rodne ravnopravnosti), predstavnici Republičkog zavoda za statistiku i Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva će u narednom periodu pokrenuti konstituisanje ovakve radne grupe.

Nakon sagledavanja kako teorijskih koncepata, tako i strateškog i zakonodavnog okvira u pogledu rodne ravnopravnosti u Srbiji, neophodno je da pomenuta radna grupa razmotri sve raspoložive indikatore koji mogu oslikavati eventualni različit položaj žena i muškaraca i donese odluku koji od njih na najbolji mogući način oslikavaju pitanje rodne ravnopravnosti u Srbiji. Prilikom izbora indikatora, važno je voditi računa o kvalitetu i dostupnosti podataka.

S obzirom da je metodologija Indeksa rodne ravnopravnosti razvijena od strane Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost, njihove smernice i konsultacije predstavljaju neizmernu pomoć u celokupnom procesu prevazilaženja izazova i formiranja Indeksa rodne ravnopravnosti u Srbiji.

Evropski institut za rodnu ravnopravnost je uveren da Srbija ima sve neophodne podatke i tehničke preduslove kako bi izračunala nacionalni Indeks rodne ravnopravnosti, a potom ga usvojila i nastavila da koristi kao važan mehanizam praćenja stanja rodne ravnopravnosti u Srbiji. Iskustvo Srbije se može pokazati kao koristan primer dobre prakse i dobar pokazatelj za druge zemlje kandidate za članstvo u EU, kao i za zemlje van EU.