Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Potrebne su urgentne, koordinisane mere EU i država članica radi pružanja adekvatne zaštite i podrške siromašnima, bolesnima i veoma osetljivim grupama

Evropska mreža za borbu protiv siromaštva i njene članice izražavaju zabrinutost zbog širenja korona virusa (COVID-19) u Evropi, a posebno zbog njegovih društvenih i ekonomskih posledica po osobe u riziku siromaštva i socijalne isključenosti i njihove porodice, ali i po veoma osetljive grupe. Ovim saopštenjem apelujemo na sve vlade država da usklade svoje aktivnosti u okviru svojih zemalja, kao i širom EU, za borbu protiv daljeg širenja virusa u cilju zaštite zdravlja i života naših građana. Prilikom toga, veliku pažnju treba posvetiti stanju i dodatnim potrebama siromašni(ji)h građana i njihovih porodica, ali i veoma osetljivih grupa, u smislu njihove ekonomske, društvene i zdravstvene situacije, u duhu solidarnosti i težnje ka ostvarivanju zajedničke dobrobiti.

Korona virus, čiju je pandemiju Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila 11. marta 2020. godine, srazmerno najteže pogađa najsiromašnije i najosetljivije građane i njihove porodice, kako u Evropi tako i u drugim delovima sveta. U poređenju sa drugim društvenim i ekonomskim grupama, korona virus (COVID-19) i mere za ublažavanje njegovih posledica imaju nepovoljnije i štetnije efekte na radnike sa nižim zaradama i/ili prihodima i njihove porodice, lica u netipičnim oblicima radnog angažovanja i sa nesigurnijim vrstama ugovora o radu (tj. ugovorima bez zagarantovanog broja radnih sati), lica koja obavljaju nekvalitetne poslove, ili lica koja su nezaposlena ili zavise od finansijske pomoći.

U medicinskom smislu, stopa smrtnih ishoda i potrebe za bolničkim lečenjem veće su kod lica koja su starija, hronično bolesna ili imaju zdravstvene tegobe. Mere za ublažavanje posledica nose rizik od još nepovoljnijeg uticaja na ove grupe, zbog povećanog rizika od društvene izolacije. Postoje brojni dokazi o tome da su pacijenti sa zdravstvenim tegobama poput respiratornih bolesti, povišenog krvnog pritiska ili dijabetesa naročito osetljivi na širenje virusa COVID-19. Ova zdravstvena stanja se često dovode u vezu sa niskim prihodima ili drugim dimenzijama socijalne isključenosti zbog neuhranjenosti, velikih opasnosti po zdravlje na loše plaćenim poslovima ili nezdravih uslova života. Svim ovim pojedincima i grupama potrebna je posebna zaštita, sigurnost i odlučne mere za adekvatno i brzo rešavanje njihove nesigurne ekonomske i/ili socijalne situacije i za sprečavanje i smanjenje svih mogućih zdravstvenih rizika.

Siromašna i socijalno isključena domaćinstva najteže su pogođena epidemijom COVID-19 jer imaju manje resurse i manje mogućnosti, a to se posebno odnosi na domaćinstva sa decom, hroničnim bolesnicima i osobama sa invaliditetom. Domaćinstva sa niskim prihodima neće biti u stanju da podnesu vanredne troškove, npr. za negu, potrebe domaćinstva ili da nadoknade to što više ne dobijaju obroke u školi. Pored toga, u ovim domaćinstvima će dodatni teret pasti na žene, naročito majke male dece i/ili samohrane roditelje, jer moraju da prevaziđu problem zatvaranja škola i obrazovno-vaspitnih ustanova, da brinu o deci tokom dana, u velikoj meri skrate svoje radno vreme ili čak da prestanu da rade. Porodice sa starijim osobama kojima je potrebna dugotrajna nega i pomoć, a naročito žene u tim porodicama, možda će morati da prime ta lica u svoje kuće kako bi izbegli dodir sa većim grupama u domovima za smeštaj starih lica, čime se povećava potreba za neformalnom negom. Sve ovo se dešava u okolnostima u kojima žene širom Evrope imaju veću verovatnoću nego muškarci da rade sa nepunim radnim vremenom i/ili u sektorima poput prosvete, uslužnih delatnosti, ugostiteljstva, nege i usluga u domaćinstvu, u kojima je prisutna velika izloženost većem broju ljudi i/ili veća zastupljenost nesigurnih, manje plaćenih poslova, uključujući i poslove sa ugovorima bez zagarantovanog broja radnih sati, rad po pozivu sa plaćanjem po satu itd.  Zaposleni u ovim sektorima i poslovima veoma često ne mogu da rade od kuće. Oni će biti prinuđeni da koriste svoje godišnje odmore, da rizikuju otpuštanje s posla, da se suoče sa smanjenjem radnog vremena i zarade. Ukoliko se ne preduzmu delotvorne mere ekonomskog ublažavanja posledica, nastaje rizik dodatnog pogoršanja već postojećih nejednakosti u vezi sa pristupom sistemu zdravstvene zaštite. Građani koji su nezaposleni i imaju minimalne prihode suočavaju se sa povećanjem troškova i pritisaka, pri čemu nemaju dodatna sredstava ili im se sredstva dodeljuju uz uslovljavanje.  Beskućnici ne mogu da se samoizoluju i ne dobijaju nikakve savete. Prihvatilišta (posebno ona koja omogućavaju prenoćište) često su pretrpana, pa je opasnost od zaraze velika. Neka prihvatilišta su zatvorena, bez alternative za svoje štićenike, a centri za dnevni boravak se zatvaraju usled nedostatka volontera. U Španiji na primer, dostupnost zdravstvene i stomatološke nege, usluga zaštite mentalnog zdravlja i lekova koji se izdaju na recept tri do pet puta je manja za siromašna lica zbog ekonomskih razloga. To pogoršava ionako lošije zdravstveno stanje siromašnijih građana, uključujući beskućnike, što podrazumeva i njihovu veću sklonost da dobiju zarazne bolesti. Starija lica i osobe koje zbog svog zdravstvenog stanja spadaju u utvrđene rizične grupe ovog virusa, koje su često ionako marginalizovane, mogu se suočiti sa dodatnim pogoršanjem svoje društvene izolovanosti zbog mera koje su uvedene da bi ih zaštitile, naročito kada su kontakti između porodica i starih lica u domovima za stare ograničeni ili smanjeni.

Evropska mreža za borbu protiv siromaštva najpre predstavlja predloge za hitne mere u cilju zaštite radnika, prihoda, porodica i dece i osnaživanja naših zdravstvenih sistema, a zatim daje sugestije za dugoročnije strukturne politike i inicijative.

Kratkoročne i srednjoročne mere – Potreba zaštite radnika, prihoda, porodice i dece i osnaživanja naših zdravstvenih sistema

1)  Hitne i koordinisane zdravstvene mere za spasavanje života i smanjenje efekata korona virusa na najmanji mogući nivo

• Pružati podršku za spasavanje života pacijentima samo na osnovu medicinskih potreba, bez razmatranja drugih činjenica.
• Preduzimati mere za sprečavanje širenja virusa koje ne isključuju određene ciljne grupe, poput pojedinih starosnih grupa ili nacionalnih manjina.
• Pružati podršku u cilju obezbeđivanja zaštite najugroženijih, uključujući pristup testiranju i zdravstvenoj zaštiti.
• Obezbediti besplatne proizvode za prevenciju i higijenu, poput maski, rukavica, dezinfekcionih sredstava i sapuna, osobama kojima su potrebni pre nego što dođu u zdravstveni rizik ili rizik od infekcije i osigurati da ova lica, ali i svi ostali, imaju pristup čistoj vodi kao preduslov za pranje ruku i primenu saveta koji se odnose na preventivne i zaštitne radnje.

2)  Hitne mere za zaštitu radnika i obezbeđivanje adekvatnog prihoda

• Obezbediti mogućnost plaćenog bolovanja za sve radnike koji moraju da se društveno distanciraju ili izoluju, bez obzira na radni status.
• Sarađivati sa sindikatima i poslodavcima u cilju očuvanja radnih mesta, sprečavanja otpuštanja i garantovanja adekvatne socijalne zaštite i subvencije zarade.
• Garantovati i povećati podršku u obliku minimalnog dohotka kako bi korisnici izdržali pritisak dodatnih troškova, uz prekid uslovljavanja podrške.
• Obezbediti finansijsku podršku za radnike u netipičnim oblicima radnog angažovanja i/ili sa nesigurnim vrstama ugovora o radu, kao i za samozaposlene, koji ostaju bez posla odnosno prihoda zbog vanrednog stanja.

3)  Hitne mere za zaštitu dece i porodica

• Obezbediti uslugu besplatnog čuvanja dece koja moraju da ostanu kod kuće zbog zatvaranja škola i ustanova. Takođe, povećati broj obrazovnih programa u državnim i privatnim medijima u oblastima u kojima su škole zatvorene.
• Nastaviti obezbeđivanje besplatnih obroka za decu koja bi ih inače dobijala u svojoj školi ili ustanovi za čuvanje dece, kao i za odrasle koji svoj glavni obrok imaju u javnim ustanovama, kao što su stara lica ili osobe sa invaliditetom.
• Obustaviti postupke iseljenja zbog neplaćanja rata za hipoteku ili zakupa, ako se uzrok tog neplaćanja može pripisati uticaju krize na ekonomski ili radni status lica, kao što je sugerisao i španski ogranak Evropske mreže za borbu protiv siromaštva (više detalja u nastavku).
• Pratiti i suzbijati rodno zasnovano nasilje, koje može eskalirati zbog boravka ljudi u zatvorenom prostoru i zatvaranja ustanova ili usluga za zaštitu žrtava nasilja.

4) Podsticati primenu postupaka za ublažavanje uticaja mera za sprečavanje širenja virusa na društvenu izolovanost i usamljenost, koji sami po sebi predstavljaju pretnju za mentalno i fizičko zdravlje.

• Podsticati javne i privatne službe, kao i volontere, da obezbeđuju osnovne usluge i robu, kao što je kupovina namirnica grupama koje su naročito izolovane, poput starih lica.
• Uvesti nacionalne SOS telefonske linije za društvenu i psihološku podršku.

Evropska mreža za borbu protiv siromaštva takođe poziva evropske institucije i vlade država da nastave zajednički da rade, nadovezujući se na ranija saopštenja, u potpunosti koristeći postojeće instrumente za koordinaciju politike u oblasti javnog zdravlja i prevencije bolesti kako bi osmislili „sveobuhvatnu strategiju za sprečavanje zaraze, spasavanje života i ublažavanje efekata“, kako je rekao generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus, i da bi osigurali davanje prioriteta, podrške i zaštite najugroženijima, uključujući beskućnike, migrante bez ličnih dokumenata itd. To je jedini način za otklanjanje ozbiljnih prekograničnih pretnji po javno zdravlje koje su posledica zaraznih bolesti kao što je COVID-19, a obaveza za takvo delovanje EU propisana je članom 168. Ugovora o funkcionisanju EU. Delovanje EU usmereno na poboljšanje javnog zdravlja dopunjava nacionalne politike i obuhvata „borbu protiv velikih zdravstvenih pošasti podsticanjem istraživanja njihovih uzroka, prenošenja i prevencije, kao i informisanje i edukaciju u oblasti zdravstva i praćenje ozbiljnih prekograničnih pretnji zdravlju, rano upozoravanje na takve pretnje i borbu protiv njih“. Evropska mreža za borbu protiv siromaštva poziva sve države članice EU da među sobom pokažu praktičnu solidarnost u narednim nedeljama i mesecima i osiguraju dostupnost lekova, zdravstvene infrastrukture, kompleta za testiranje, opreme za ličnu zaštitu zdravstvenih radnika i svih zaposlenih u sektorima zdravstvene i socijalne zaštite, laboratorijskih kapaciteta i tehničke podrške u zemljama i regijama u kojima su najpotrebniji. Takođe, potrebno je obezbediti punu saradnju u razvoju vakcina i postupaka lečenja.

Dugoročne mere – Poziv za prioritetno ulaganje u univerzalne usluge javnog zdravlja

Izbijanje epidemije COVID-19 još jednom je samo potvrdilo to da, u srednjem i dužem roku, sve nacionalne vlade treba da intenziviraju napore da svim Evropljanima omoguće pristup kvalitetnoj, cenovno pristupačnoj ili besplatnoj zdravstvenoj zaštiti:

• Javna politika zdravstvenih sistemima ne treba samo da uzima u obzir društvene determinante zdravlja, dobrobiti i nejednakosti u sferi zdravlja, već treba i da bude formulisana tako da te nejednakosti delotvorno smanji.
• Za ostvarivanje cilja obezbeđivanja pristupa kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti biće potrebna ulaganja u sisteme univerzalne zaštite javnog zdravlja koji su dobro opremljeni i imaju adekvatan broj visokokvalifikovanih kadrova. Kratkoročni ugovori i nesigurni poslovi u zdravstvenom sektoru nisu samo generalno kontraproduktivni, već i ugrožavaju kapacitet naših zdravstvenih sistema da se nose sa vanrednim situacijama kao što je pojava i širenje virusa COVID-19.
• Brojni su podaci iz protekle dve decenije koji pokazuju to da samo službe zdravstvene zaštite koje rade u opštem interesu, tj. pružaju dostupne, cenovno pristupačne i adekvatne usluge i aktivno sprovode ciljeve javnog zdravlja, mogu delotvorno štititi, lečiti i negovati siromašnije građane i njihove porodice, kao i one sa složenijim potrebama zdravstvene i socijalne zaštite.
• Evropska komisija je naznačila to da će jednokratna potrošnja na hitne mere povodom virusa COVID-19 biti izuzeta iz primene pravila o javnoj potrošnji i javnom dugu. Države članice EU treba da imaju mogućnost da svoju potrošnju u srednjem roku prilagode podršci za dobro funkcionisanje sistema javnog zdravlja, što podrazumeva relaksiranje Pakta o stabilnosti i rastu. Tu fleksibilnost treba primeniti i na potrošnju za obezbeđivanje mogućnosti plaćenog bolovanja, za isplate u cilju prevencije i/ili borbe protiv otpuštanja radnika, kao i za dodatnu finansijsku podršku porodicama.

Ovo je najveća kriza sa kojom se Evropa i svet suočavaju posle finansijskog sloma 2008. godine. Odgovor Evrope na prošlu krizu doveo je do decenije štednje i do toga da više od 120 miliona ljudi u Evropi živi u riziku siromaštva. Vlade i institucije imaju mogućnost da sada primene drugačiji pristup – njihov odgovor na ovu pandemiju mora biti zasnovan na ljudskim pravima, uz davanje prioriteta ljudima – a ne profitu – i stavljanje akcenta na potrebe ugroženih grupa. Evropa može i mora izaći iz ove krize jača. Odluke koje budu donete u narednim nedeljama biće presudne za budućnost Evrope.

Izvor: www.eapn.eu