Vlada Republike Srbije
Slovenački parlament je 3. marta izglasao zakon kojim se legalizuju istopolni brakovi, čime je Slovenija postala jedanaesta članica Evropske unije koja je to učinila. Neke članice EU, poput Slovačke i Hrvatske, onemogućile su ustavom davanje prava osobama istog pola da sklope brak, ali u većini zemalja Unije istopolni parovi mogu da sklope životno ili registrovano partnerstvo. Iako raste broj zemalja koje istopolnim parovima daju pravo na brak, osetljivo pitanje i dalje ostaje njihovo pravo na usvajanje dece.
Za zakon je u slovančkom parlamentu glasao 51 od 84 prisutna poslanika, 28 je glasalo protiv a pet je bilo uzdržano.
Zakon je predložila opoziciona Udružena levica (ZL), a dobio je podršku partije centra premijera Mira Cerara kao i njegovih koalicionih partnera socijaldemokrata.
Novi zakon definiše brak “kao uniju dvoje ljudi nezavisno od njihovog pola, čime se ukida diskriminacija koja je do sada postojala”, rekao je poslanik Udružene levice Matej T. Vatovec.
Opozicija desnog centra saopštila je da će glasati protiv predloga zakona, ocenivši da će on ugroziti tradicionalne porodične vrednosti i stvoriti uslove za pravo homoseksualnim parovima na usvajanje dece.
U vreme održavanja skupštinske sednice oko 2.000 ljudi protestovalo je zbog zakona ispred zgrade parlamenta. Oni su rekli da će potpisati peticiju za organizovanje referenduma kako bi se sprečilo stupanje zakona na snagu. Za organizovanje referenduma o primeni zakona potrebno je da se prikupi 40.000 potpisa.
Slovenci su na referendumu u martu 2012. odbacili uvođenje prava na istopolne brakove. Izlaznost je bila mala, a protiv gej brakova se izjasnilo 55% izašlih građana.
Pored Slovenije, istopolni brakovi se mogu sklapati u EU u Holandiji, Belgiji, Luksemburgu, Španiji, Švedskoj, Portugaliji, Danskoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji i Finskoj. U nekim članicama je dozvoljeno i usvajanje dece.
Druge zemlje su odlučile da u ustavu isključe mogućnost sklapanja braka između osoba istog pola. Tako je Ustav Slovačke izmenjen 2014. tako da kao porodicu i brak označava isključivo zajednicu muškarca i žene.
Hrvatska je, takođe, to učinila, pošto je u decembru 2013. na referendumu većina izašlih birača odlučila da se u Ustav unese definicija braka kao zajednica muškarca i žene. I u Mađarskoj i Bugarskoj je ustavom onemogućeno sklapanje istopolnih brakova.
U Slovačkoj, međutim, za razliku od Hrvatske ne postoji ni mogućnost sklapanja životnog partnerstva. Hrvatska je u julu 2014. dobila Zakon o životnom partnerstvu koji je gej parovima omogućio sklapanje životnog partnerstva i druga prava, osim usvajanje dece. Prvo takvo partnerstvo sklopljeno je u Zagrebu u septembru 2014.
Pitanje LGBT prava često izazivaju kontroverze u društvima, uz otpor konzervativnog dela društva.
Slovaci su, iako je ustavom onemogućeno sklapanje istopolnih brakova, u februaru 2015. organizovali referendum na kome su se izjašnjavali o tome da li da se zabrane istopolni brakovi i onemogući im usvajanje dece. Referendum je propao zbog malog odziva – svega petine slovačkih birača.
Izvor: AFP, EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar