Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Dragana Malidžan Vinkić, koordinatorka za obrazovanje, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije je i ove godine podržao jednu od najposećenijih međunarodnih konferencija „Nove tehnologije u obrazovanju“ koju već petu godinu za redom organizuje Britanski savet u saradnji sa partnerima.

Ove godine imali smo priliku da čujemo preko 100 internacionalnih i domaćih predavača i predavačica, praktičara i praktičarki, oko 70 prezentacija, 13 radionica, 3 panel diskusije koje je ispratilo preko 3000 posetilaca za dva dana Konferencije.

Predstavljene su novine u svetu informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) sa ciljem da se unapredi „razvoj nastavnog i nenastavnog osoblja u predškolskim ustanovama, školama, univerzitetima i drugim organizacijama koji se bave obrazovanjem u bilo kom obliku kako bi podstakli kreativnost i inovacije, osavremenili proces učenja i na što bolji način iskoristili mogućnosti koje nove tehnologije pružaju.” Posetioci su pored predavanja imali mogućnost da posete vrlo bogat sajamski sadržaj.

U četiri sale mogli su se čuti i videti sjajni primeri iz prakse koji su se odnosili na unapređenje nastavnog plana i programa za kompjuterske nauke, primenu gamifikacije u obrazovanju, rodnu (ne)zastupljenost u digitalnim profesijama, mogućnosti programiranja, korišćenja pametnih telefona u nastavi, kao i digitalnih igračaka, primene 3D holograma i veštačke inteligencije u nastavi, kodiranje sa i bez računara i još mnoge druge interesantne teme iz oblasti upotrebe IKT-a u obrazovanju.

Inkluzivni aspekt ove konferencije obuhvatio je pored sajamskog dela i predavanja koja ove godine nisu predstavljena u zasebnom delu već uz ostale primere iz prakse redovnih škola. Time se sa konferencije poslala snažna poruka da inkluzivno obrazovanje predstavlja deo redovnog nastavnog procesa i obuhvata sve učenike i učenice, a ne samo učenike i učenice iz osetljivih grupa.

Posetioci su mogli da se upoznaju sa aplikacijom za decu sa komunikacijskim teškoćama – Lako s Markom koju su razvili zaposleni u OŠ „Miloje Pavlović“ iz Beograda koja na jednostavan, zanimljiv i edukativan način može da upozna decu sa situacijama iz svakodnevnog života (vožnja autobusom, proslava rođendana, odlazak u park…). Osim što je namenjena deci sa komunikacijskim teškoćama, veoma je korisna za razvoj komunikacije od najranijeg uzrasta, tačnije od onog momenta kada dete počne da sklapa rečenice. Aplikacija je besplatna i dostupna preko aplikacije Google Play prodavnice.

Kako aplikacije mogu da nam pomognu da prevaziđemo strah, predstavili su zaposleni iz ŠOSO „Vukašin Marković“ iz Kragujevca. Pre svega, ova aplikacija je namenjena deci sa autizmom, ali takođe korisna za svu decu odnosno situacije kojih se sva deca plaše – odlazak kod zubara i lekara. Ova aplikacija obuhvata i druge svakodnevnije odlaske kao što je odlazak u prodavnicu ili kod frizera. Roditelji na ovaj način mogu lakše da pripreme svoju decu, a deca znaju šta ih očekuje. Aplikacija simulira dan deteta od ustajanja preko doručka, oblačenja, voženje do, na primer, doktora i dobijanja vakcine. Aplikacija kao sredstvo upoznavanja sa životnim situacijama pokazala se kao veoma korisna jer deca vole da igraju igrice, a ova aplikacija im to omogućava i donekle relaksira napete situacije.

Sledeći vrlo zanimljiv primer upotrebe IKT-a u prevazilaženju teškoća u učenju je softver za disleksiju lexPad koju je razvila Inkluzivna mreža, a sam softver može besplatno da se preuzme sa njihovog sajta, pri čemu svi zainteresovani mogu da učestvuju u unapređivanju softvera u saradnji sa njegovim autorima i autorkama.

U Osnovnoj školi „Dr Dragan Hercog“ organizuje se nastava na daljinu za učenike/ce na kućnom i bolničkom lečenju, kao i za učenike/ce sa težim oblikom telesnog invaliditeta. U okviru nastave srpskog jezika, tačnije literarne sekcije, učenicima i učenicama je omogućena virtuelna ekskurzija i poseta Narodnom muzeju u Nišu. Đaci su svoja iskustva sa ekskurzije objedinili na panou koji su kreirali preko besplatne aplikacije linoit.

Predavanje koje je na mene ostavilo najjači utisak je predavanje iz Finske. Naime, njihovi nastavnici istorije smislili su kako da ovaj predmet učine zanimljivijim, učenike aktivnijim, a nastavu savremenom – koristili su u nastavi veoma popularan vid zabave Escape Rooms. Ova vrsta igre koja je zanimljiva i odraslima zahteva od učesnika rešavanje niza zagonetki i zadataka uz pomoć različitih tragova i strategija. Igra zahteva timski rad, sadrži i dimenziju misterije, podrazumeva različite izazove i vremenski je ograničena. Osim što se učenici igraju, izuzetno je podstaknuto kolaborativno učenje, interakcija, razmena ideja i svako može da učestvuje u procesu učenja i igranja što upućuje na njenu inkluzivnost. Zahteva dobro osmišljenu pripremu, umrežavanje sa ostalim nastavnicima, omogućava upotrebu različitih tehnologija od low do high tech, razvija veštine za 21. vek (kreativnost, inovativnost, kritičko mišljenje, problemsko učenje u nastavi, informaciono-tehnološka pismenost). Celu prezentaciju možete preuzeti na sledećem linku.

Navedeni primeri iz prakse pokazali su koliko i dalje treba ulagati u nastavni kadar, u stvaranje jednakih mogućnosti za sve i povećati ulaganje u obrazovanje.

Gde se srpsko obrazovanje nalazi kada govorimo o primeni informaciono-komunikacionih tehnologija u obrazovanju možda su najbolje ilustrovali zaposleni u OŠ „Mihajlo Pupin“ iz Zemuna:

(Tekst je izvorno objavljen kao Uvodnik 51. Biltena o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva.)