Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Dejan Mitić (Blog o socijalnom uključivanju)

Ko neće da čita do kraja, zaključak je: i jedno i drugo.

Još kao dete naučio sam da brojim na prstima obe šake. Upravo je ta veština dovoljna da zajedno izračunamo koliko imamo socijalnih zadruga u Srbiji. Ovo je i sjajna vežba za razgibavanje, pa vas pozivam da se priključite računanju.

Zadatak je da na prstima jedne ruke saberete 3 socijalne zadruge formirane u periodu pre 2015. godine, kada je usvojen novi Zakon o zadrugama, sa još 2 koje su formirane u periodu 2015-2019. Drugu šaku iskoristite kako biste podigli 4 prsta za socijalne zadruge osnovane u 2020. godini.

Odgovor je u vašim rukama, ali ja verujem da će se on ubrzo promeniti.

Neko bi sa pravom mogao da me pita: Odakle ti entuzijazam? Razumem da je 2020. bila odlična za socijalno zadrugarstvo i da je formirano više zadruga nego ikada, ali kakvu ekonomsku ili socijalnu promenu može da napravi 9 mladih socijalnih zadruga u Srbiji?

Odgovor u duhu mog omiljenog stripa je: „9 ne može što 100 može!“

Zaista, 9 socijalnih zadruga ni izbliza ne zadovoljava naše realne socijalne potrebe. Tako živimo u društvu koje se igra gluvih telefona na relaciji selo-grad, sa komunikacijom na dva civilizacijski različita nivoa u kojoj 40% stanovništva govori o kanalizaciji, a 60% o digitalizaciji. Dok ovo pišem, u glavi mi je misao uvaženog agro-ekonomskog analitičara Branislava Gulana, koja u stilu izveštaja sa fronta naglašava dramatičnost situacije: „Bitku za selo gubimo, na redu je bitka za varošice“. Zaista, Srbija ulazi u do sad neviđenu fazu „ravnomernog razvoja“, tokom koje će teritorije bez ljudi početi da gube ekonomski smisao i utonuće u trajnu devastaciju. Zato teško onome ko pokuša ovde nešto da popravi, jer jedva čekamo da na nekog svalimo svoju kolektivnu odgovornost.

Svet koji nestaje pred našim očima: Sami čuvaju 40 ovaca, nešto koza, svinja i 2 krave, baka Ruma i deda Gvozden iz Donjeg Matejevca

Živimo od jedne koze, selo Kamenica

Ko ne može – neka okrene glavu, ko može – neka pomogne

Sa 9 socijalnih zadruga ni malo se nismo približili šampionima iz, meni uvek šampionske Italije, koji su na vrhu sveta sa oko 13.000 socijalnih zadruga. Da budemo jasni, nije reč o zemlji koja je istovremeno i šampion u socijalnim problemima, već o činjenici da se ona aktivno hvata u koštac sa njima.

Za Evropejce i ljubitelje strane prakse, tu su i modeli socijalnih zadruga iz Nemačke, Francuske, Poljske, Portugala, Grčke i brojnih drugih evropskih zemalja. Ove zemlje ih uspešno koriste kao alat za ravnomeran i održivi razvoj i kao platforme za zapošljavanje mladih.

Za evroskeptike, tu je informacija – Da, bili smo prvi! Srbija je pionir u zadrugarstvu u svetskim okvirima. Dovoljno će biti da pomenem da smo davne 1895. godine u Londonu formirali Međunarodni zadružni savez sa još deset zemalja, među kojima nema većine iznad navedenih zemalja.

Sad kada smo zadovoljili naše mentalitete, treba da se fokusiramo na reč „bili“. Mi sada nemamo ništa sa tim. To su zasluge naših predaka, koji su se postarali da postanemo neraskidivi deo svetske zadružne istorije. Mene kao praktičnog čoveka više brine u kojoj meri ćemo biti deo evropske zadružne budućnosti, koja je nezamisliva bez održivog razvoja i jednakih šansi za sve, samim tim i socijalnog zadrugarstva.

Pa ko će to kod nas da realizuje? Teško pitanje za podeljeno društvo, a socijalno zadrugarstvo je nemoguće realizovati bez kvalitetne međusektorske saradnje. Dođe mi da raspišem konkurs u ime ekonomski, socijalno i ekološki ugroženih stanovnika sela, koji sa nešto više od 40% čine manjinu u društvu. Pravo da apliciraju imala bi ministarstava, lokalne samouprave, međunarodni, bilateralni i domaći donatori, društveno odgovorne kompanije i organizacije civilnog društva. To je naravno nemoguće, a srećom nije ni potrebno. Mnogi su se već uključili.

Tokom 2020. godine, dve potpuno različite opštine sa aspekta razvijenosti i stanovništva primenile su model socijalnih zadruga kako bi zadovoljile socijalne potrebe žena na selu i Roma u gradu. Bio sam učesnik stvaranja prvih lokalnih partnerstava između socijalnih zadruga i opština, koje u budućnosti planiraju da zajedno rešavaju nagomilane socijalne probleme.

Obuka osnivačica ženske poljoprivredno-socijalne zadruge “Ražanjke” u Prvoj poljoprivredno-socijalnoj zadruzi “Kamenica”

Podrška osnivanju romske socijalne zadruge “Eko Aktiv”, Crveni Krst, Niš

Pokrenut je proces promena koje kreću odozdo ka gore (bottom-up). Slično je bilo i u Italiji. Brojni socijalni problemi rezultirali su socijalnim inovacijama na lokalnom nivou, koje su potom bile prihvaćene od regionalnih, a na kraju i od nacionalne vlade.

Međutim, 2020. godinu karakteriše i suprotni ili top–down proces promena u socijalnom zadrugarstvu kod nas.

„Kucanje na otvorena vrata“ jedan je od mojih najlepših utisaka u prošloj godini. Imao sam prilike da razgovaram o socijalnim zadrugama sa predstavnicima Ministarstva privrede, Ministarstva poljoprivrede i novoformiranog Ministarstva za brigu o selu. Socijalne zadruge su prepoznate kao legalna ili de jure socijalna preduzeća sa jasno definisanim sistemom za raspodelu dobiti, demokratsko odlučivanje i realizaciju socijalnih ciljeva u skladu sa čl.11 Zakona o zadrugama.

Ministarstvo privrede trenutno prati razvoj modela, dok je Ministarstvo poljoprivrede ponudilo uključivanje poljoprivredno-socijalnih zadruga u sistem besplatne usluge poljoprivrednih stručnih službi na terenu.

Ministarstvo za brigu o selu otišlo je najdalje i najavilo u okviru svog resora finansijsku podršku poljoprivredno-socijalnim zadrugama na selu za kraj marta 2021. godine. U okviru programa „500 zadruga u 500 sela“  socijalne zadruge će prvi put biti u prilici da bespovratno dobiju po 7,5 miliona dinara za nabavku opreme. Ova sredstva će uticati na razvoj sektora realne socijalne ekonomije u sredinama gde su socijalne potrebe velike – u opštinama IV i V kategorije razvijenosti.

Socijalno zadrugarstvo neće još dugo biti društveni fenomen. Sve je više partnera iz različitih sektora koji veruju da je socijalno zadrugarstvo zapravo fenomenalna priča.

Kako bi socijalno zadrugarstvo postalo važna društvena tema, 13 renomiranih organizacija, fondacija, zadružnih saveza i medija* je krajem 2020. potpisalo memorandum pod simboličnim nazivom „Ja sam za socijalno zadrugarstvo“.

Memorandum “Ja sam za socijalno zadrugarstvo”

Socijalno zadrugarstvo se početkom decembra 2020. prvi put pojavilo u široj literaturi namenjenoj učenicima srednih poljoprivrednih škola, zahvaljujući potpisnicima memoranduma iz medijske kuće Dnevnik Poljoprivrednik AD. Smart kolektiv je u januaru 2021. raspisao i prvi konkurs za biznis podršku, na koji mogu aplicirati i socijalne zadruge kao legalna socijalna preduzeća.

Konferencija “Ja sam za socijalno zadrugarstvo”

Zahvaljujem se na saradnji partnerima iz Zadružnog saveza Srbije i saradnicima iz Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije na realizaciji projekta „Efekti četvorogodišnje primene čl.11 Zakona o zadrugama RS na socijalno preduzetništvo u Srbiji“. Projekat je realizovan zahvaljujući podršci konzorcijuma koji je predvodila Beogradska otvorena škola, u okviru programa Aktivni građani – bolje društvo, podržanom od USAID. Ukoliko želite više podataka o samom istraživanju, oni su dostupni u okviru Analize.

Ako ste zainteresovani da pokrenete socijalnu zadrugu ili transformišete postojeću organizaciju ili zadrugu u socijalnu, na raspolaganju vam je priručnik „Kako formirati socijalnu zadrugu u Srbiji“.

U sledećem blogu pozabaviću se izazovima koji čekaju razvoj socijalnog zadrugarstva u 2021 godini.

***

Ovaj tekst prvi je u nizu blogova autora Dejana Mitića koji će se baviti konceptom, fenomenom, izazovima i značajem socijalnog zadrugarstva u Srbiji, a koje će biti objavljeni tokom 2021. godine.

——-

*Potpisnici memoranduma: Tim za socijalno uklučivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, Udruženje Kamenica, Protecta, Eneca, Koalicija za razvoj solidarne ekonomije, Zadružni savez Srbije, Opšti zadružni savez za poljoprivredu i ruralni razvoj, Udruženje novinara u poljoprivredi Agropress, Ana i Vlade Divac fondacija, SMART kolektiv, Katalist fondacija, Agro Jug Niš i Dnevnik Poljoprivrednik Novi Sad.

***

Tekst „Socijalno zadrugarstvo, društveni fenomen ili fenomenalna priča?” izvorno je objavljen na Blogu o socijalnom uključivanju. Ostale blogove Dejana Mitića moći ćete da pročitate ovde.

Ukoliko želite da pročitate i tekstove drugih autora/ki Bloga o socijalnom uključivanju, kliknite na link.