Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Online panelom pod nazivom „Srbija bez barijera“, održanim 9. septembra 2020. godine, otpočeo je Mesec pristupačnosti u susret trećem Nacionalnom danu davanja, koji se obeležava 9. oktobra na dan rođenja Mihaila Pupina, a ove godine je posvećen temi unapređenja svih oblika pristupačnosti za osobe sa invaliditetom u Srbiji, ali i društvo u celini.

Nacionalni dan davanja deo je Projekta za unapređenje okvira za davanje koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi Koalicija za dobročinstvo, koju predvodi Fondacija „Ana i Vlade Divac”. Ostali članovi Koalicije su Trag fondacija, Catalyst Balkans, SMART Kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije. Određene aktivnosti u okviru Nacionalnog dana davanja inicirane su i realizuju se u saradnji sa Timom za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije u okviru projekta „Podrška socijalnom uključivanju u Republici Srbiji“, koji se realizuje uz podršku Vlade Švajcarske.

Nacionalni dan davanja pod sloganom „Srbija bez barijera“ ove godine je usmeren na unapređenje pristupačnosti i prvenstveno se odnosi na osobe sa invaliditetom, ali i sve građane i građanke, imajući u vidu podatak da se svaka četvrta osoba suočava sa problemom nepristupačnosti, kazala je na otvaranju panela Jelena Bratić iz Srpsksog filantropskog foruma. Ona je najavila niz aktivnosti koje će biti održane u periodu od 9. septembra do 9. oktobra, a koje su usmerene na senzitivisanje javnosti o ovoj temi i koje će dati smernice za unapređenje svih oblika pristupačnosti u Srbiji. Prvu diskusiju u okviru Meseca pristupačnosti moderirao je Mihailo Gordić, član Gradske organizacije gluvih Beograda.

Jelena Avramović iz Američke agencija za međunarodni razvoj (USAID) istakla je da je uključivanje i zastupanje interesa svih građana i građanki jedan od ključnih prioriteta u novoj petogodišnjoj strategiji USAID. „Aktuelna pandemija pokazala je koliko svi moramo da se oslanjamo jedni na druge kako bismo obezbedili razvoj u Srbiji i na globalnom nivou. Zato svi moramo udružiti snage, znanja i resurse kako bismo zajedno rešili probleme sa kojima se svi suočavamo, pa tako i obezebedili pristupačnost za sve građane i građanke“, kazala je Avramović.

Srpski filantropski forum ovu godinu posvetio je pružanju podrške osobama sa invaliditetom u borbi protiv barijera, ali i osnaživanju organizacija i saveza osoba sa invaliditetom. „Izuzetno važno je da u planiranju aktivnosti imamo u vidu stavove i mišljenja osoba sa invaliditetom“, kazao je Veran Matić iz Srpskog filantropskog foruma ističući da bi bilo jako važno da Vlada Srbije u novom sastavu ima osobe sa invaliditetom, čime bi se obezbedila njihova vidljivost, a posledično i empatija i šira društvena solidarnost, kao i pristupačnost samih institucija za osobe sa invaliditetom. Kako je objasnio, jednako je važna zastupljenost osoba sa invaliditetom i u lokalnim samoupravama. „Mi smo osnovali Komitet za podršku osobama sa invaliditetom koji će trajno biti vezan za Srpski filantropski forum“, kazao je Matić i naglasio da bi u saradnji sa državnim institucijama u narednom periodu bilo od izuzetne važnosti formiranje prevodilačkog, odnosno kontakt centra za gluve osobe koji bi bio dostupan svakog dana od 0 do 24 sata.

Dragana Jovanović Arijas, menadžerka Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, predstavila je rezultate anketnog istraživanja koje je Tim sproveo sa idejom da utvrdi na koji način je pandemija Covid-19 uticala na situaciju osetljivih grupa u Srbiji, uključujući i osobe sa invaliditetom. Prema rezultatima ovog istraživanja, mere u Srbiji nisu bile adekvatne u pogledu pristupačnosti usluga, informacija i finansijske, odnosno materijalne podrške, a najveći broj ispitanika naveo je da se od početka epidemije uglavnom snalazi samostalno, odnosno da se oslanja na podršku rođaka, prijatelja i komšija. Jovanović Arijas je istakla važnost Zakona o planskom sistemu koji obavezuje na konsultativni proces u fazi pripreme i javne rasprave u vezi sa javnim politikama na državnom i lokalnom nivou, pa tako, kada je reč o procesu pripreme Strategije za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period od 2020. do 2024. godine, usvojene u martu ove godine, ona je navela da su u svim fazama konsultovane organizacije civilnog društva, ali da bi ubuduće bilo izuzetno važno učešće i pojedinaca i pojedinki, odnosno osoba sa invaliditetom koje nisu nužno vezane za organizacije. Kako je objasnila Jovanović Arijas, na lokalnom nivou postoje brojni primeri dobre prakse, poput Opštine Vračar, ali da je važno imati u vidu značaj stručne podrške u revidiranju tehničke i planske dokumentacije pre izgradnje ili prilikom rekonstrukcije objekata, te da je važno u tom smislu podizati kapactete jedinica lokalne samouprave.

Ljupka Mihajlovska ukazala je da pristupačnost za novoosnovani Savez za pristupačnost Srbije predstavlja ideju koja treba da bude deo agende celog društva, odnosno pitanje svih nas. „Pristupačnost je pitanje civilizacijskih tekovina, jer na primer, isključivanje bilo kojeg pojedinca ili grupe dugoročno posmatrano je daleko skuplje u poređenju sa uključivanjem. Tako pojedini članovi porodice osobe sa invaliditetom najčešće moraju da se odreknu prava na rad, kako bi mogli da se u dovoljnoj meri posvete osobi sa invaliditetom, što posledično celu porodicu dovodi u situaciju materijalne nesigurnosti ili siromaštva“, kazala je Mihajlovska i zaključila da ono što je pristupačno osobama sa invaliditetom pristupačno je svima, jer su svi svi, a ne većina, prosek ili jedna grupa.

Vidan Danković iz Udruženja za reviziju pristupačnosti kazao je da normativni okvir u Republici Srbiji ima inkorporirane standarde pristupačnosti, ali da oni tokom vremena treba da se unapređuju, odnosno da kontinuirano treba da nalazimo načine da standardi odgovaraju novim izazovima koje nije bilo moguće unapred predvideti. „Potrebno je mnogo više uključiti organizacije osoba sa invaliditetom, pa tako ‘Srbija bez barijera’ ujedinjuje institucije, pojedince, a uviđamo i konsenzus političkih stranaka po tom pitanju“, kazao je Danković i istakao da je od velike važnosti pružiti podršku lokalnim samoupravama u procesu osmišljavanja strategija za ostvarenje pristupačnosti. „Važno je omogućiti pristupačni lanac kretanja kao i da prepoznamo standarde dizajna za sve, koji omogućava razvoj jedinstvenog mehanizma za uklanjanje barijera i puno uključivanje osoba sa invaliditetom“, zaključio je Danković.

Predstavnik Fondacije PONS, Ivan Novković, takođe je ukazao na značaj sveobuhvatnosti u sagledavanju pristupačnosti i istakao model mobilne aplikacije koji Fondacija PONS razvija u Nišu, a koji bi mogao da posluži drugim sredinama za postizanje što većeg nivoa sigurnosti u saobraćaju. „Rešenje se nalazi na više nivoa. Jedan je nivo lokalne samouprave, a drugi je rad sa širim građanstvom sa kojem treba raditi na podizanju svesti, kako bi se ostvario širi ambijent u kojem bi pristupačnost bila omogućena svima“, kazao je Novković.

Nakon diskusije zaključeno je da je važno uspostaviti ključne principe i standarde pristupačnosti, koji bi bili zasnovani na opštem principu univerzalnog dizajna. Pristupačnost ne podrazumeva samo fizičku pristupačnost, već niz aspekata pristupačnosti koji treba da podrazumevaju da svi prostori i sve usluge budu pristupačni svima na jednak način. Takođe, saradnja svih relevantnih aktera pokazuje se kao izuzetno važna, ali i da svi projekti i aktivnosti usmereni na ostvarenje pristupačnosti treba da budu održivi i koliko je moguće utemeljeni u primerima dobre prakse.