Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Srbija je u Izveštaju o globalnoj konkurentnosti 2015-2016 Svetskog ekonomskog foruma (SEF) zadržala prošlogodišnje 94. mesto među 140 ekonomija. Najbolji rezultat Srbija je zabeležila za tehnološku spremnost, a najgori za sofisticiranost poslovanja. U odnosu na zemlje regiona, od Srbije je slabija po indeksu konkurentnosti jedino Bosna i Hercegovina. Srpski ministar finansija rekao je da nije iznenađen pozicijom Srbije, ali da mu nije drago što rezultati nisu pozitivniji i što menadžeri nisu bolje videli pozitivne promene. U svetu je najkonkurentnija zemlja Švajcarska a najmanje konkurentna Gvineja a u EU je po konkurentnosti najjača Nemačka a najslabija Grčka.

Prema Izveštaju objavljenom 30. septembra vrednost indeksa konkurentnosti Srbije je 3,9 pri čemu je najniža vrednost 1 a najviša 7. U 2014. Srbija je bila 94. među 144 države sa indeksom takođe 3,9 dok je u 2013. godini bila 101. sa indeksom 3,8.

Srbija je najbolja po tehnološkoj spremnosti, gde je 51. u svetu, a bolju od ukupne pozicije na listi zabeležila je i po kriterijumu zdravstvo i osnovno obrazovanje (62. mesto), visoko obrazovanje i obuke (71.), veličina tržišta (75.) i infrastruktura (75.).

Istovremeno je Srbija ispod 100. mesta na globalnoj listi po sofisticiranosti poslovanja (132.), sofisticarnosti tržišta dobara (127.), makroekonomskom okruženju (125.), razvoju finansijskog tržišta (120.), institucijama (120.). Po efikasnosti tržišta rada Srbija je 118. među 140 ekonomija, a po inovacijama 113.

Ministar finansija Srbije Dušan Vujović na predstavljanju rezultata Globalnog indeksa konkurentnosti rekao je da nije iznenađen pozicioniranjem Srbije, ali da mu nije drago što rezultati nisu pozitivniji i što menadžeri nisu bolje videli pozitivne promene.

“Sadašnja ekonomska situacija u Srbiji pokazala je da menadžeri nisu bili u pravu”, istakao je Vujović.

Indeks konkurentnosti 56% čine indikatori dobijeni na osnovu ankete o očekivanjima među menadžerima, a ostali su ekonomski statistički podaci.

Istraživač Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN) Svetozar Tanasković precizirao je da je Srbija zabeležila pad vrednosti indeksa globalne konkurentnosti za 0,01 , na 3,89. Kako je naveo, taj pad je rezultat je pogoršanja u kategorijma infrastrukture, razvijenosti finansijskog tržišta i soficistiranosti poslovanja, ali je kompenzovan poboljšanjima u kategorijama zdravstva, osnovnog obrazovanja i makroekonomskog okruženja.

FREN je lokalni partner na projektu Svetskog ekonomskog foruma o globalnoj konkurentnosti.

Predstavljanju rezultata prisustvovala je i izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera (SAM) Jelena Bulatović koja je izjavila da su “primećeni pozitivni pomaci u efikasnosti pojedinih institucija, kao i u makroekonomskoj stabilnosti, koja se ogleda i u kursu koji nema većih oscilacija, stabilnosti bankarskog sistema”.

“Nadamo se da će se efekti nedavno usvojenih zakona videti već u rezultatima sledeće godine, ali i u samom poslovanju naših kompanija”, dodala je Bulatović.

Od zemalja Zapadnog Balkana bolje od Srbije plasirale su se Makedonija, koja je na 60. mestu, Crna Gora (70.) i Albanija (93.) dok je Bosna i Hercegovina iza Srbije sa 111. pozicijom.

Forumov Izveštaj pokazuje da je konkurentnost, shvaćena kao veća produktivnost, ključni pokretač rasta i otpornosti na potrese. Kako se navodi, ekonomska kriza i performanse ekonomija od kako je izbila 2008. godine pokazale su kako strukturne slabosti mogu da pojačaju efekte krize i ukoče oporavak od potresa.

Za vreme krize konkurentnije ekonomije beležile su bolje rezultate od manje konkurentnih, gledano prema ekonomskom rastu, jer su ili lakše prošle kroz krizu ili su se oporavile mnogo brže, ocenili su analitičari Svetskog ekonomsko foruma.

Nemačka najkonkurentnija u EU

Nemačka je sa indeksom 5,5 i 4. mestom na svetskoj listi najkonkurentnija u EU. Ta zemlja napredovala je za godinu dana za jedno mesto na listi.

Među prvih 10 na listi su i Holandija, koja je peta, a godinu dana ranije bila je osma, i Finska koja je skliznula za četiri mesta i sada je 8. Švedska i Velika Britanija su zamenile mesta i u novom izveštaju je Švedska 9. a Britanija 10.

Najveći napredak u unapređenju konkurentnosti u proteklih godinu dana napravile su Španija, Italija, Portugalija i Francuska.

Zahvaljujući reformama usmerenim na unapređenje funkcionisanja tržišta Španija i Italija su napredovale na svetskoj listi za dva odnosno šest mesta pa je Španija sada 33. a Italija 43.

Slična poboljšanja na tržištima proizvoda i rada u Francuskoj, koja je 22, i Portugaliji (38.) nadmašila su slabe performanse u nekim drugim oblastima.

Grčka je ostala na 81. mestu u svetu po konkurentnosti, sudeći po podacima prikupljenim pre nego što je toj zemlji letos odobrena nova međunarodna finansijska pomoć. Ta zemlja je najslabije pozicionirana članica EU na listi.

Kako se ocenjuje u Izveštaju, otežan pristup finansijama ostaje najveća zajednička pretnja za EU i najveća je kočnica za investicije.

Švajcarska ne odstupa

Prvu poziciju na globalnoj listi zadržala je Švajcarska, s tim što je ove godine popravila vrednost indeksa na 5,8 sa 5,7 u prethodnom izveštaju.

Na drugom mestu je Singapur a treće su SAD i obe zemlje su ista mesta držale i pre godinu dana. Japan je šesti a Hongkong sedmi, takođe kao i na prethodnoj listi.

Međutim, u grupi većih ekonomija koje beleže brz privredni rast uglavnom se registruju pad konkurentosti ili stagnacija. Jedine “svetle tačke” u toj grupi zemalja su Indija i Južna Afrika.

Indija je zaustavila petogodišnji trend pada konkurentnosti i “spektakularno” skočila za 16 mesta, na 55. Južna Afrika je pak ušla među prvih 50 i uz napredak za sedam mesta stigla na 49.

U ostalim zemljama iz te grupe makroekonomska nestabilnost i gubitak poverenja u javne institucije doneli su pad konkurentnosti a među najvećim gubinicima su Turska (sada 51.) i Brazil (75.).

Kina je očuvala 28. mesto i ostala jedna od najkonkurentnijih ekonomija u grupi.

Rusija je nastavila uzlazni trend na globalnoj listi i sada je 45. dok je u 2014. bila 53. a u 2013. godini 63.

Na začelju liste je Gvineja sa indeksom 2,8 dok je tik iznad, na 139. mestu, Čad sa indeksom 3.

Indeks globalne konkurentnosti zasnovan je na 12 stubova konkurentnosti organizovanih u tri grupe. Prva grupa su osnovni zahtevi – institucije, infrastruktura, makroekonomska stabilnost, zdravstvo i primarno obrazovanje. Drugu grupu čine faktori povećanja efikasnosti – visoko obrazovanje i obuka, efikasnost tržišta dobara, efikasnost tržišta rada, sofisticiranost finansijskog tržišta, tehnološka spremnost i veličina tržišta. U trećoj grupi su sofisticiranost poslovnih procesa i inovacije.

Izvor: EurActiv.rs