Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Srbija po minimalnoj zaradi spada u grupu zemalja sa niskim minimalcem, a taj iznos je niži nego u većini zemalja EU i nekim zemljama regiona, poput Crne Gore. Iako povećan od ove godine za oko 1.000 dinara na 20.328 dinara neto u avgustu, minimalac je, izražen u evrima prema proračunu Eurostata, ostao nepromenjen u odnosu na 2013, odnosno čak opao za četiri evra. Za pokrivanje osnovne potrošačke korpe, koja predviđa samo bazične troškove i praktično ne ostavlja prostor za stavke poput obrazovanja, potrebno je nešto više od jednog i po minimalca, dok je za prosečnu korpu potrebno tri minimalca. Vlada Srbije odlučila je 14. septembra, nakon neuspeha socijalnih partnera da se o tome dogovore, da će minimalna zarada u 2016. ostati nepromenjena.

Minimalna zarada u Srbiji formira se po času, pa mesečni iznos za puno radno vreme varira od meseca do meseca, u zavisnosti o broja radnih dana. U 2015. najniža je bila u februaru 19.360 dinara, a najviša u julu 22.264 dinara, koliko će iznositi i u decembru.

Prema procenama sindikata iz 2014, minimalac u Srbiji prima oko 400.000  ljudi, s tim što svakom drugom poslodavci ne isplaćuju ni toliko. S druge strane, veliki broj ljudi samo zvanično prima minimalnu zaradu, dok ostalo dobija na crno.

S nezaposlenošču od blizu 20% u zavisnosti od kvartala, i stopom aktivnosti koja se po zvaničnim podacima povećava i malo premašuje 50%, plate u prihodima prosečnog srpskog domaćinstva čine 48%, dok penzije gotovo da dostižu trećinu (29,2%), a slična situacija bila je i u 2014, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Prosečna zarada u julu iznosila je 45.601 dinar neto, i malo više nego duplo je viša od minimalca. Plata je realno gotovo nepromenjena (odnosno za 0,1% niža) nego u julu 2014. godine. Opšte je mišljenje da je prosečna plata niža od takozvane srednje plate (medijane), od koje polovina građana dobija više a polovina manje. Ovo nije neuobičajeno za privrede u svetu, zbog drastične razlike između primanja rukovodećih pozicija i nižih kadrova. Podaci o srednjoj plati ne objavljuju se u Srbiji, a redovnih podataka nema ni za EU.

U Srbiji su plate u javnom sektoru više nego u privatnom, ali je nakon smanjenja zarada u javnom sektoru krajem 2014 ta razlika manja nego u većini evropskih zemalja, prema proceni Kvartalnog monitora. Kako se navodi u ovoj publikaciji, sada je u Srbiji razlika do 20% prosečne plate u privatnom sektoru, uz ogradu da metodologija izračunavanja nije u potpunosti ista kao u EU.

Sektor sa najvišim platama u Srbiji je informisanje i komunikacije, pri čemu taj iznos „nose” programske aktivnosti i emitovanje sa 85.000, telekmunikacije 83.800 dinara, i računarsko programiranje i konsultantske delatnosti 169.343 dinara. Natprosečne plate su i u energetici – u rudarstvu 74.895 dinara neto, a u snabdevanju električnom energijom, gasom i parom 76.833 dinara, kao i u finansijskim delatnostima i osiguranju – 76.477 dinara.

Na drugoj strani lestvice su usluge smeštaja i ishrane sa primanjima od 27.768 dinara.

Podstanari van statistike

Za pokrivanje prosečne potrošake korpe potrebna je jedna i po prosečna plata, ili jedna prosečna i jedan minimalac.

Prema Anketi o potrošnji domaćinstava, prosečni iznos raspoloživih sedstava po stanovniku je 58.800 dinara, što je za 8.000 manje od prosečne korpe.

Iako nešto realnija od minimalne potrošačke korpe, u kojoj je za obrazovanje predviđen iznos od 119 dinara mesečno, a za odeću i obuću 1.227 dinara, i prosečna korpa je daleko od luksuza.

Njome je tako šredviđeno dnevno 175 grama voća i voćnih prerađevina po članu domačinstva, pretežno jabuka, po 156 grama mesa i  mesnih prerađevina, uključujući i suhomesnate proizvode, za komunikacije 1.756 dinara, čime ne može da se pokrije paket usluga koji sadrži internet i fiksni telefon.

Problem je i što nijedna korpa ne predviđa podstanarski status, pa je za stanovanje u standardnoj korpi predviđeno 13.078 dinara, što uključuje i vodu, struju, gas i druga goriva.

Ko su siromasi EU?

Ovako nepovoljna socijalna slika, koja je posledica slabog ekonomskog oporavka, odražava se i u minimlanoj zaradi. Poslodavci su u okviru Socijalno-ekonomskog saveta odbili zahtev sindikata da se zarada poveća sa 121 dinar po satu na 143,5 dinara, što bi mesečnu neto zaradu za puno radno vreme povećalo sa oko 20.000 na oko 24.000.

Srbija sa bruto iznosom od 235,04 evra prema proceni Eurostata spada u evropske zemlje sa najnižom minimalnom zaradom.

U EU manju zaradu od Srbije ove godine imaju Bugarska (184,07 evra) i Rumunija (217,5 evra). U EU su  među temljama sa minimalnom zaradom ispod 500 evra još Litvanija (300), Mađarska (332), Češka (332), Letonija (360), Slovačka (380), Estonija (390), Hrvatska (396) i Poljska (410).

Minimalne zarade između 500 i 800 evra imaju Portugalija, Grčka, Španija, Malta, i Slovenija.

Sedam zemalja ima zarade veće od 1.000 evra. To su Luksemburg sa 1.923 evra, Holandija 1.502 evra, Belgija sa 1.502 evra, Nemačka 1.473 evra, Francuska 1.458 evra Velika Britanija sa 1.379 evra i Irska sa 1.462 evra.

Propisani minimalac nema šest zemalja – Danska, Italija, Kipar, Austrija, Finska i Švedska. Nemačka je minimalac uvela tek ove godine.

Od zemalja regiona obuhvaćenih izveštajem Eurostata, minimalna zarada je najmanja u Albaniji (157 evra), a sledi Makedonija sa 214 evra i Crna Gora sa 288 evra.

Napisala: S.V., preuzeto sa www.euractiv.rs