Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Emanuela Stanković (Blog o socijalnom uključivanju)

“Romkinja si i studiras?! Svaka ti čast.” Često nailazim na ovakve komentare koji mi ni malo ne imponuju. Biti romske nacionalnosti, na žalost i dalje predstavlja pripadnost društvenoj margini.

Iako sa niskom stopom obrazovanja, romsko društvo nudi mnoštvo budućih kao i kvalifikovanih lekara, advokata, menadžera, ekonomista, inženjera… Ovakvi ljudi su u senci i često nisu društveno prihvaćeni zbog svoje nacionalne pripadnosti, pa je to upravo jedan od razloga što mladi, obrazovani Romi i Romkinje neće otvoreno govoriti o svojoj nacionalnoj pripadnosti. S druge strane su oni romski studenti koji daju sve od sebe da ukažu na važnost nacionalnog identiteta, koji otvoreno govore o svom poreklu i time osvetljavaju obraz svojoj naciji.

Biti student sa sobom nosi određene čari, ali često te čari mnogi romski studenti nikada ne osete. Studiranje je danas veoma skupo, može se reći pravi luksuz. Nekada nije dovoljna samo volja i odlično predznanje, neophodan je i novac. Da bi rešila ovaj problem, Vlada Srbije je uvela afirmativne mere pri upisu Roma i Romkinja na željene fakultete. Iako nedovoljno efikasan i ažuran, ovaj sistem je doprineo povećanju broja akademskih građana romske populacije. Međutim, mnogi mladi Romi i Romkinje nisu obavešteni o pravu na besplatno fakultetsko obrazovanje, pa ga samim tim i ne koriste. Često se afirmativne mere zloupotrebljavaju, tako što se na fakultete upisuju studenti većinskog stanovništva kao pripadnici romske nacionalnosti.

Ali siromaštvo i diskriminacija svakako nisu jedini problemi sa kojima se susreću mladi Romi i Romkinje. Prema istraživanjima koje su sproveli članovi Udruženja mladih Roma Srbije, osnovni problemi mladih Roma i Romkinja vezani su za aktivizam i participaciju, romski nacionalni identitet, bezbednost i slobodno vreme.

(…)

Tekst “Studenti sa margine” Emanuele Stanković u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.