Prvi put uvedena vaninstitucionalna zaštita za stare u jednoj od najmanjih i najsiromašnijih opština Srbije.
Mali Zvornik je najmanja opština Mačvanskog okruga i jedna od najmanjih u Srbiji. Nepovoljna demografska slika ne odstupa od državnog proseka. Od oko 15.000 stanovnika broj starijih od 65 godina, između dva popisa, gotovo je udvostručen. Udeo starih početkom devedestih godina u okviru celokupne populacije opštine iznosio je 7,04 odsto, dok se za nešto više od deset godina povećao na 13,4 odsto. Lokalna samouprava i nadležne službe, pre svega Centar za socijalni rad, krenuli su u rešavanje problema. Uz fizičko starenje Zvorničana, otežavajuće je što sve više mladih napušta kraj. Bez naslednika, i ovako napušteni, bake i deke dodatno su ugroženi.
Zahvaljujući projektu izrade Startegije socijalne zaštite koji je pokrenula Stalna konferencija gradova i opština, u Malom Zvorniku prvi put je uveden program zaštite starih i zamenarenih.
– Akcija „Humanost na terenu” je proizašla iz dokumenta pisanog za period 2007 – 2012. Prvi put u našoj opštini organizovana je vaninstitucionalna zaštita za najstarije – kaže Lazarela Velimirović, socijalni radnik Centra za socijalni rad i koordinator projekta.
Od 1. avgusta 2007. godine tri gerontodomaćice i tri negovateljice krenule su da redovno obilaze 18 korisnika. One olakšavaju svakodnevni život bakama i dekama. Kupaju ih, spremaju hranu, održavaju higijenu pokućstva, cepaju drva za loženje, donose osnovne životne namirnice, lekove za terapiju.
Pre uključenja u akciju, svih šest bilo je nezaposleno na listi Nacionalne službe zapošljavanja. – Programom „Humanost na terenu” ne samo da smo najstarijima poboljšali kvalitet života već smo doprineli smanjenju nezaposlenosti – dodaje Lazarela Velimirović.
Šta su posete domaćica i negovatelja unele u živote baka i deka najbolje ilustruju reči sedamdesetogodišnje Zorke Stević iz sela Radalj.
Ona kaže da je ulaskom gerontodomaćice Zorice Aleksić njen dom „ogrejalo sunce”. Baka Zorka živi sama u kući u kojoj nema vode, i korisnik je socijalne pomoći.
Vrednost čitavog projeka je bila 10.000 evra. Sredstva je obezbedila Stalna konferencija opština i gradova uz pomoć partnera – norveške vlade i organizacija – IMG i CLDS. Od tog novca negovateljice i domaćice su edukovane, nabavljene su uniforme, vozilo, sredstva za održavanje higijene, druge potrepštine.
Lokalna samouprava je odlučila da nastavi finansiranje. U budžetu za 2008. izdvojeno je više od 1.000.000 dinara, što će biti dovoljno da tekuću godinu.
Centar za socijalni rad kao nosilac projekta, u saradnji sa opštinom, ima želju da unapredi započeto. Pod tržišnim uslovima ponudiće usluge gerontodomaćica i negovatelja bakama i dekama koji imaju mogućnost da plate ove usluge. Naravno, u skladu sa visinom penzija oni bi učestvovali u delimičnom plaćanju usluga. Ako bude interesovanja to bi omogućilo da se proširi kapacitet i zaposle novi negovatelji i gerontodomaćice. Tako bi se istim projektom išlo ka ispunjavanju dva strateška cilja SSS: otvaranje novih radnih mesta i poboljšanje položaja ugroženih.
Napiši komentar