Za šampiona regionalnog Foruma za zelene ideje Fondacije braće Rokfeler ove godine proglašena je Anica Simović iz Raške. Njena ideja da solarnom sušarom za voće, povrće i lekovito bilje uposli sebe i članove porodice donela joj je prvo mesto u konkurenciji 15 ideja (po tri prvoplasirane sa nacionalnih takmičenja iz pet država regiona).
Iako se naša zemlja tek prošle godine uključila u program Forum za zelene ideje Fondacije braće Rokfeler, predstavnici Srbije osvajaju priznanja. Pobednikom regionalnog odmeravanja snaga ove godine proglašena je Anica Simović iz Raške. Pre toga osvojila je drugo mesto na nacionalnom konkursu, čime je i stekla uslov da bude u timu naše zemlje na međunarodnom završnom Forumu, održanom krajem leta u Makedoniji.
Kako sada priznaje, tokom finala je bila skeptična da će se uopšte naći na nekoj od lestvica pobedničkog postolja, a kamoli onoj najvišoj.
– Uopšte nisam baš bila zadovoljna kako sam držala prezentaciju. I žiri mi se učinio nedovoljno strogim, pomalo nezainteresovanim. Mada, svi iz našeg tima rekli su da sam bila odlična, priseća se takmičenja Anica koja je po zanimanju tehnolog i radi u mlekari.
Upravo u trenucima dok je žiri proglašavao da je ideja o sušari kojom se prerađuju lokalni proizvodi po ekološkim standardima i angažuje lokalno nezaposleno stanovništvo iz Srbije najbolja, članovi porodice su javili da su prodali prve proizvode na Sajmu borovnice na Kopaoniku.
Anica Simović dodaje da je ideja o poslu potekla od njenog devera (brata njenog supruga) Zorana Simovića. – Roditelji su mi iz okoline Prokuplja i u našoj porodici smo se bavili sušenjem lekovitog bilja, pre svega nevena i kamilice, tako da sam imala znanje, nastavlja ona.
Sa skromnim sredstvima nabavili su sušaru u maju ove godine i nekako u isto vreme čuli za konkurs Forum za zelene ideje tadašnjeg BCIF-a (sada Fondacija Trag). Prijavili se i u konkurenciji 108 ideja ušli u nacionalno finale. Od devet najboljih proglašeni su drugim.
– To je svakako bio podstrek. Sušara je dobar posao i odličan način za samozapošljavanje. Mi smo se opredelili za onu manjeg kapaciteta. U zavisnosti od toga šta se suši, kapacitet je do 240 kilograma tokom 24 sata. Čitava porodica je angažovana. Ja sam glavni tehnolog, dever se bavi menadžmentom, plasmanom, marketingom. Suprug je elektrotehnički inženjer, pa je zadužen za održavanje. Prerađujemo borovnicu, kupine, jabuke, kruške, grožđe, šljivu, šargarepu, paškanat… Od lekovitog bilja: kantarion, neven, zovu, divlju nanu, nabraja ona.
Pogodnost je to što je oblast oko Raške bogata ovim darovima prirode. Ima i sakupljača. Ali najveći problem je plasman robe.
– Naši proizvodi su u skladu sa HACCP standardima. Potpuno su ekološki, nemaju nikakvih hemijskih agensa. Zato na oko nisu lepi. Imaju tamniju boju u odnosu na one industrijski prerađene koji su jarkih boja, a što se postiže sumporisanjem. Sa druge strane, problem je i što su mali kapaciteti, pa ne možemo da krenemo na inostrano tržište gde bismo sigurno pre našli kupce, smatra Anica.
A da su proizvodi iz sušare ukusni, i pre svega zdravi, potvrđuje anegdota.
Kade su ih posetili gosti iz Rusije, ponudili su listićima sušene jabuke. Bili su fascinirani, pa su Simoviće pitali kakav je to odličan, a neobičan „čips“ u Srbiji?
Uspeh u Makedoniji je porodici Simović dao novi vetar u leđa. Kao prvoplasirani, nagrađeni su novčanim iznosom od 10.000 evra.
Planiraju da ulože u sušaru, tako što će početi sa otkupom bilja i voća od malih otkupljivača, i da eventualno izgrade hladnjaču, kako bi mogli da rade i od oktobra do maja.
Napiši komentar