Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

“Romi su jedna od najugroženijih društvenih grupa i naš cilj je da kroz udruženi napor celog društva unapredimo njihov položaj, kako bismo smanjili nejednakosti koje postoje između Roma i ostatka stanovništva”, rekla je Suzana Grubješić na seminaru “Socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Srbiji”.

Ona je istakla da je Srbija dužna da unapredi socijalno-ekonomski položaj Roma i da zato mora da se osigura da oko 150.000 sugrađana romske nacionalnosti ima ista prava kao i svi ostali građani.

Grubješićeva je navela da je Srbija dužna da unapredi položaj predstavnika te manjine i zato što će tako osigurati da oni pruže doprinose ekonomskom razvoju zemlje, ali i koriste dobrobiti razvoja i evropske integracije Srbije.

“Socijalno uključivanje Roma se ne može postići kroz jedan ili nekoliko projekata, jer su problemi veliki. To je dugotrajan proces i traži trajnu posvećenost”, rekla je Grubješićeva i dodala da Srbija ulaže veliki napor da pored finansiranja iz budžeta projekte vezane za unapređenje finansira i iz IPA fondova i na druge načine.

Seminar se, prema njenim rečima, organizuje u trenutku kada je unapređenje položaja Roma tema od značaja i za zemlje članice EU, kao i za sve zemlje kandidate i potencijalne kandidate.

Direktor Generalnog direktorata za proširenje Evropske komisije Pjer Mirel rekao je da je dosta učinjeno na unapređenju položaja Roma, ali da su problemi višestruki i duboko ukorenjeni i da nije lako lokalnim samoupravama da nađu rešenja za preseljenje Roma iz nehigijenskih naselja.

“Svedoci smo da u Srbiji postoji nova energija i saradnja vlade, grada Beograda, Nacionalnog saveta”, rekao je Mirel i dodao da je dobro što će oni zajedno raditi na poboljšanju položaja Roma.

On je izrazio nadu da će Vlada Srbije, kao što se suočila sa teškom odlukom o Kosovu i Metohiji, raditi na unapređenju položaja Roma.

Poslanik i predsednik Saveta za unapređenje položaja Roma Srđan Šajn naglašava da se uskoro može reći da Srbija ima institucionalni okvir za proces integracije Roma, ali da je još neophodno raditi na tom polju, pa će se Savet ozbiljno baviti monitoringom tog procesa.

Ističući da je važno i da se na lokalnom nivou angažuju svi resursi za integraciju Roma, Šajn je rekao da posebnu pažnju treba posvetiti opštinama Preševo i Bujanovac, kao i Sandžaku i izbeglim Romima.

“Srbija pokazuje da misli evropski i da je opredeljena za evropske integracije, a i za Srbiju i za Rome je važno dobijanje datuma za početak pregovora”, naveo je Šajn.

Da postoji politička volja države da se pomogne romskoj zajednici smatra i predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Vitomir Mihajlović, koji kaže da je napravljen korak ka rešavanju problema, ali da dinamika nije onakva kakva je očekivana i da se Romi suočavaju sa mnogim problemima, poput nezaposlenosti, budući da oko 99 odsto te populacije nije zaposleno.

Takođe, kako je dodao, veliki broj dece nije obuhvaćen obrazovnim sistemom, Romi se suočavaju sa diskriminacijom i nisu potpuno integrisani u društvo.

Zamenica gradonačelnika Beograda Tatjana Pašić kaže da je u Beogradu 303 romske porodice, odnosno oko 1.300 Roma, dobilo lična dokumenta i zdravstvene knjižice, a da je u poslednje četiri godine upisano 411 đaka Roma.

Izvor: www.akter.co.rs